Карлица (лат. pelvis) – у анатомији – је чврсти коштани, бочни обруч око карличне шупљине. Тај бочни појас заједнички обликују: две карличне кости, крстачна кост (sacrum), и тртична кост (coccygeus).[1][2][3][4]

Карлица
Мушки тип карлице
Женски тип карлице
Детаљи
ЛатинскиПелвис
Показатељи
Грејова анатомијап.236
МеСХПелвис
Дорландс
/Елсевиер
п_10/12623123
ТАА01.1.00.017
Анатомска терминологија
Карлица човека која је снимљена са предње стране:
X-зрачењем (горе) и
магнетном резонанцом (средина) и 3-димензионом компјутеризованом томографијом

Главне улоге карлице су:

  • пренос телесног оптерећења (тежине)са кичме на скелет ногу,
  • заштита унутрашњих органа карличне шупљине и
  • она служи као хватиште зделичних мишићима.

Горњи део се означава као велика карлица, која је омеђена горњим делом крстачне кости и широким крилима бочних карличних костију. Доњи део је мала карлица, која је ограничена деловима карличних костију, крстачном кости (sacrum), седним костима (ishium), бочним (illium) препонским костима (pubis) те тртичном кости (coccygeus). Мушка зделица је релативно ужа од женске, јер овај део карлице има тзв. тврди порођајни канал, кроз који, при породу, пролази дете.[5][6]

Структура

уреди

Карлична регија трупа је његов горњи део, између трбуха и бутине.

Укључује неколико делова:

Алтернативно, карлична шупљина се понекад дефинише као цели простор ограђен карличним костуром, који се дели на:

Кости

уреди
 
Костур људске карлице:
2-4. Бочна кост (os coxae)
1. Крстачна кост (os sacrum),
2. Карлична кост (os coxae),
3. Седна кост (os ischii)
4. Слидна (препонска) кост (os pubis):
  4а. тело, 4б. горња грана, 4ц. Доња грана, 4д. стидна квржица)
5. Стидна симфиза,
6. Ацетабулум (зглоба кука),
7. Форамен обтуратум,
8. Тртица/Тртична кост (os coccygis)
Тачкасто: Терминална линија карличног обода

Карлични костур формиран је постериорно (у подручју леђа) од крстачне кости и тртице (coccyx) и бочно и антериорно (напред и у страну), помоћу пара карличне кости

Свака карлична кост састоји се од три дела: карлична кост (ilium), сједна кост (ishium) и препонска кост (pubis). Током детињства, ови делови су одвојене кости, придружили су се трирадиате хрскавице. Током пубертета се спајају у једну кост.[1][4][5]

Везе

уреди
 
Коронски пресек препонске симфизе

Две карличне кости су спреда повезане у стидну симфизу помоћу влакнасте хрскавице покривене хијалином хрскавицом међустидног диска, унутар којег је несиновијална шупљина. Симфизу (спојницу) појачавају два лигамента: горњи и доњи стидни лигаменти.[9]

Сакроилијачни зглоб, формиран између ушне површине крстачне кости и две карличне кости су амфиартрозе, са готово непокретним зглобом затвара капсулу врло напетог зглоба. Капсула је ојачана трбушним, међукостним и леђним сакроилијачним лигаментима.

Најважнији лигаменти из сакроилијачног зглоба су сакроспинозни и сакротуберозни лигамент, који стабилизирају карличну кост на крстачну кост и спречавају покрете нагињања према напред. Осим тога, ова два лигамента трансформишу велики и мали бедрени усек велики и мале форамене, пар важних карличних отвора.

Илиолумбални лигамент је снажан лигамент који повезује врх попречног наставка петог слабинског пршљена са задњим делом унутрашњег руба карличне кости. Овај лигамент се може схватити као доња граница груднослабинског појаса, а понекад је у пратњи мање лигаментне траке која пролази између четвртог слабинског пршљена и карличне кости. На илиолубални лигамент континуирано се наставља бочни слабинскокрстачни лигаменат. Он пролази између попречног наставка петог пршљена ка крилу крстачне кости где се меша с предњим сакроилијачним лигаментом.[10]

Зглоб између крстачне кости и тртице, у крстачнотзртичној симфизи, ојачан је низом лигамената. Предњи крстачнотртични лигамент је продужетак предњег уздужног лигамента, који се пружа низ предњу страну тела пршљана. Његова неправилна влакна стапају се с покосницом. Задњи крстачнотртични лигамент има дубоки и површински део, обликујући глатку траку која одговара задњем лонгитудиналном лигаменту, а потоњи одговара тзв. лигамента флава. Неколико других лигамената завршава у форамену последњег крстачног живца.[11]

Зглобљавања

уреди

Слабинскокрстачни зглоб, између сакрума и последњег слабинског пршљена, има као и сви кичмени зглобови, међупршљенски диск, предњи и стражњи лигамент, ligamenta flava, међупршљенски и супраспинозни лигамент и синовијалне фуге између зглобних наставака две кости. Осим ових лигамената, зглоб је ојачан илиолумбалним и бочним слабинскокрстачним лигаментима. Слабинскокрстачни лигамент пролази између врха попречног наставка петог слабинског пршљена и задњег дела карличне кости. Бочни слабинскокрстачни лигамент, који је делом у континуитету са илиолумбалним лигаментом, пролази наниже од доњег руба попречног наставка петог пршљена ка крилима крстачне кости. Могући покрети у слабинскокрстачном зглобу су флексија и екстензија, мало бочне флексије (од седам степени у детињству, до један степен код одраслих), али не и аксијална ротација. Између доба 2-13 година долази до више од 75% (око 18 степени) флексије и екстензије у слабинском делу кичме. Од 35. године, лигаменти знатно ограничавају распон покрета.[12]

Три ванлопатична лигамента из кука   – илиофемурски, седнофемурски и стиднофемурски лигаменти   – формирају механизам увијања окружујући врат бедрене кости. Кад се седи, с испруженим зглобом кука, ти лигаменти постају опуштени, допуштајући висок степен мобилности у зглобу. Када се стоји, с испруженим зглобом кука, лигаменти се окрећу око фемурског врата, гура главу бедрене кости чврсто у ацетабулум, те утичу на стабилизацију зглоба.[13] Зона орбикуларис помаже у одражавању контакта.[14] Унутарлопатични лигамент, ligamentum teres, пружа крвне судове који опскрбљују главу фемура.[15]

Мишићи

уреди
Мишић Полазиште Хватиште Артерија Живац Активност
 Musculus coccygeus Лигамент крстачног трноликог наставка Крстачни живци: крстачни кичменомождински живци С4–С5 или С3 –С4 Затварање леђног дела излаза из карлице
 Musculus iliococcygeus Ишијадични трнолики наставак и задњи део тетивског лука карличне овојнице Тртица и анотртични гребен Подржава утробу и карличну шупљину
 Musculus pubococcygeus Леђа стидне кости и од предњег дела obturator fascia Тртица и крстачна кост Контрола тока мокраће и контракције током оргазма
 Musculus puborectalis Доњи дио симфизе стидне кости Крстачни спинални живац 3 – С4. nervus levator ani Спречава дефекацију

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в С., Ромер А.; Парсонс Т. С. (1977). Тхе Вертебрате Бодy. Пхиладелпхиа, ПА: Холт-Саундерс Интернатионал. ИСБН 978-0-03-910284-5. 
  2. ^ а б Хаџиселимовић; Маслић Е. (2001). Биологија 8. Сарајево: Свјетлост. ИСБН 978-9958-10-396-4.  |фирст1= захтева |ласт1= у Аутхорс лист (помоћ)
  3. ^ Шољан; Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-686-6.  |фирст1= захтева |ласт1= у Аутхорс лист (помоћ)
  4. ^ а б в Маслић; Хаџиселимовић Р. (2002). Биологија 2. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-222-6.  |фирст1= захтева |ласт1= у Аутхорс лист (помоћ)
  5. ^ а б Хаџиселимовић Р. (1986). Увод у теорију антропогенезе. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-9344-2-1. 
  6. ^ Хаџиселимовић Р. (2005). Биоантропологија – Биодиверзитет рецентног човјека. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. ИСБН 978-9958-9344-2-1. 
  7. ^ А., Цампбелл Н.; et al. (2008). Биологy. 8тх Ед. Персон Интернатионал Едитион, Сан Францисцо. ИСБН 978-0-321-53616-7. 
  8. ^ Шољан; Хаџиселимовић Р. (2004). Биологија 1. Свјетлост, Сарајево. ИСБН 978-9958-10-686-6.  |фирст1= захтева |ласт1= у Аутхорс лист (помоћ)
  9. ^ Платзер(2004), стр 188
  10. ^ Паластанга 2006, стр. 332–333
  11. ^ Моррис 2005, стр. 59
  12. ^ Паластанга 2006, стр. 331–332
  13. ^ Тхиеме Атлас оф Анатомy (2006), п 381
  14. ^ Платзер 2004, стр. 198
  15. ^ Тхиеме Атлас оф Анатомy (2006), п 383

Литература

уреди
  • Хаџиселимовић Р. (2005). Биоантропологија – Биодиверзитет рецентног човјека. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево. ИСБН 978-9958-9344-2-1. 

Спољашње везе

уреди