Касл Браво је био први у низу тестова дизајна термонуклеарног оружја високог приноса које су спровеле Сједињене Државе на атолу Бикини, на Маршаловим острвима, као део операције Дворац. Детониран 1. марта 1954. године, овај уређај остаје најмоћније нуклеарно оружје икада детонирано од стране Сједињених Држава и прво термонуклеарно оружје на литијум-деутерид тестирано коришћењем Телер-Уламовог дизајна.[1][2] Принос Касл Брава био је 15 Мт [Мт] (63 ПЈ), 2,5 пута више од предвиђених 6 Мт (25 ПЈ), због непредвиђених додатних реакција које су укључивале литијум-7,[3] које су довеле до радиоактивне контаминације у околини.[4]

Филм детонације Браво и накнадног облака у виду печураке

Нуклеарне падавине, од којих су најтеже биле у облику праха површинског корала од детонације, пали су на становнике атола Ронгелап и Утирик, док су се честице и гасовите падавине прошириле широм света. Становници острва су евакуисани само три дана касније, те су оболели од радијационе болести. Двадесет и три члана посаде јапанског рибарског брода Дајго Фукуриу Мару („Срећни змај бр. 5“) такође су били контаминирани јаким падавинама, доживевши акутни радијациони синдром, укључујући смрт шест месеци касније Кубојама Ајкичија, главног радисте на броду. Експлозија је изазвала снажну међународну реакцију због атмосферског термонуклеарног тестирања.[5]

Кратер Браво се налази на 11° 41′ 50″ Н 165° 16′ 19″ Е / 11.69722° С; 165.27194° И / 11.69722; 165.27194. Остаци насипа Касл Браво су на 11° 42′ 6″ Н 165° 17′ 7″ Е / 11.70167° С; 165.28528° И / 11.70167; 165.28528.

Референце

уреди
  1. ^ „Оператион Цастле”. нуцлеарwеапонарцхиве.орг. Приступљено 23. 9. 2017. 
  2. ^ Роwберрy, Ариана (30. 11. 2001). „Цастле Браво: Тхе Ларгест У.С. Нуцлеар Еxплосион”. Броокингс Институтион. Приступљено 23. 9. 2017. 
  3. ^ „Оператион Цастле”. нуцлеарwеапонарцхиве.орг. 17. 5. 2006. Приступљено 20. 5. 2016. 
  4. ^ Хугхес ЕW; Молина МР; Абелла МКИЛ; Николић-Хугхес I; Рудерман МА (30. 7. 2019). „Радиатион мапс оф оцеан седимент фром тхе Цастле Браво цратер”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 116 (31): 15420—15424. Бибцоде:2019ПНАС..11615420Х. ПМЦ 6681739 . ПМИД 31308235. дои:10.1073/пнас.1903478116 . 
  5. ^ Фостер, Јохн Белламy (2009). Тхе Ецологицал Револутион: Макинг Пеаце wитх тхе Планет. Монтхлy Ревиеw Пресс. стр. 73. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди