Кишна ерозија

Кишна ерозија је географски термин за процес који је временски ограничен на период падања кише или града. Назива се још и плувијална ерозија. Временски и просторно она прелази у у следећу фазу денудацију, а завршава се процесом флувијалне ерозије. У географској литератури појам кишне ерозије се сматра геоморфолошким процесом, док, у геоморфологији, кишна ерозија не представља геоморфолошки процес. Различита тумачења кишне ерозије проистичу из дефиниције геоморфолошког процеса. У геоморфологији ерозија представља само један од три елемената геоморфолошког процеса (ерозија, транспорт и акумулација) и јавља се у свим геоморфолошким процесима.

Трајање и процес

Плувијална ерозија је временски ограничена и траје кратко - означена је ударом кишне капи или града о топографску површину. приликом удара земљиште бива разровано. На износ ерозије утиче енергија кишне капи која се израчунава на основу формуле - Ek=Mv²/2. Брзина падања капи зависи од њене масе. У једном литру воде има око 240.000 кишних капи пречника 2 mm. Киша има ерозивна својства тек ако је њен интензитет већи од 25 mm/х. Пљусковите кише могу имати снагу која је равана енергији ослобођеној експлозијом 6 милиона тона ТНТ-а. Од великог значаја за интензитет ерозије има и вегетација на неком простору. Наиме, вегетација значајно смањује површинско отицање и удео ерозије.

Интензитет кишне ерозије у свету

У нашим условима интензитет кишне ерозије износи 5-10 mm/min. Maksimalni intenzitet padavina u jednom minutu zabeležen je u Opids Kampu u Kaliforniji, (SAD). U Beogradu je 11. septembra 1967. godine palo 6,7 mm/мин кише. Најкишовитији предели на Земљи имају и највећи интензитет ерозије. То су област Асам у Индији и подножје Хималаја. Екстремно максимална дневна количина падавина измерена је на острву Реинион и износила је 1.870 mm.

Види још

• Денудација
• Флувијална ерозија

Литература

• Петровић D. и Манојловић П, Геоморфологија, (2003), Географски факултет, Београд