Клас (компанија)
Клас д.д. Сарајево (скраћено само Клас) босанскохерцеговачко је предузеће уписано на Сарајевској берзи САСЕ, које се бави производњом тјестенине, сластичарских и кондиторских производа са сједиштем у босанскохерцеговачком главном граду Сарајеву.[1] Клас је један међу водећим произвођачима тјестнине, сластичарских и кондиторских производа у земљама бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.
Историја и развој
уреди1902. године пуштена је у рад Класова творница, која је имала дневни производни капацитет од 60 тона, а чији износ је током 1950-их био удвостручен.[2] Три године након завршетка Другог свјетског рата (1948) изграђена је творница под именом „Босанка”, која је 1976. године ушла у састав Класа и почела пословати под садашњим именом „Сарајка”.
1952. године изграђена је Велепекара Класа. Двадесет година касније, 1972. године је пуштена у рад Класова најмодернија фабрика бисквита (индустријски колачи и свис роле).
1977. године дневна производња Класа је поново удвостручена на 240 тона дневне производње млина, док је у односу на 1902. годину чак петоструко повећана.
1991. године Клас је имао укупно 23 погона за производњу прехрамбрених производа, од којих се 22 налазило у Босни и Херцеговини, а један погон се налазио у Пљевљима у Црној Гори. Године 1991. Клас је имао око 2200 запослених радника.
Клас ни у вријеме Рата у Босни и Херцеговини није гасио производњу, те је од 1992. године до краја рата у Босни и Херцеговини 1995. произвео више од 150 милиона комада хљеба и служио као извор помоћи током рата, а поготово током Опсаде Сарајева. Укупна директна нанесена штета Класу током рата процјенује се на 17,55 милиона КМ, а 27 радника Класа је погинуло током извршавања радних дужности у ратним условима.
Годину дана након краја рата у Босни и Херцеговини, 1996. године обновљен је возни парк Класа, који је тада бројао више од 80 возила. Те године започело се и са оснивањем властитих малопродајних објеката и мини пекара широм Босне и Херцеговине.
1997. године Клас је основао профитни центар „Лијекобиље”, који се бави откупом и прерадом љековитог биља, шумских плодова и гљива. Уз ове дјелатности, од 2002. године Клас шири своју дјелатност и на сарадњу са узгајивачима јагодастог воћа, те његову прераду и извоз.
Почетком 2002. године Клас је и записан на сарајевској берзи САСЕ, поред Бањалучке берзе, једне од двије тренутно постојеċе у Босни и Херцеговини.[3]
2005. године Клас је у Мостару отворио производно-продајни објекат под именом „Клас Центар Мостар” укупне површине 4000 м2.
Девет година касније, у фебруару 2014. године, Клас је купила босанскохерцеговачка група из Јелаха под именом „АС група”. Ова организација која се бави трговином и производњом прехрамбрених производа и текстила платила је 14,235 милиона КМ и купила 43% дионица творнице Клас.[4] АС Гроуп је тиме постала највећа прехрамбрена групација у Босни и Херцеговини, док власници АС групе планирају да се пробију међу 5 највеċих прехрамбрених групација у земљама бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).[5]
Власништво
уредиОд почетка 2002. године Клас је записан на сарајевској берзи САСЕ, највећој берзи у Босни и Херцеговини. Од фебруара 2014. године Клас је у власништву АС групе из Јелаха, која је за куповину 43% дионица тада издвојила 14,235 милиона КМ. До сада, АС група је купила преко 92% дионица Класа.[6]
Дионичар | Удио (у %) |
---|---|
AS Group d.o.o. Jelah-Tešanj | 92,32% |
AA Kapital Brokers d.d. Bihać | 0,31% |
Мали дионичари | 7,37% |
Референце
уреди- ^ O nama”. klas.ba.dedi252.your-server.de. Pristupljeno 2016-04-29.
- ^ Historija”. klas.ba.dedi252.your-server.de. Pristupljeno 2016-04-29.
- ^ „Spisak trgovanja dionicama Klas-a”. sase.ba. Sarajevska berza. Pristupljeno 2016-04-29.
- ^ „"As" kupio sarajevski "Klas" za 7,3 mil EUR”. www.ekapija.com. Pristupljeno 2016-04-29.
- ^ www.tv1.ba, TV1.ba - tv1@tv1.ba -. „TV1.ba - Grupacija "AS" kupila "KLAS", stvara se najveći prehrambeni koncern u BiH”. www.tv1.ba. Pristupljeno 2016-04-29.[мртва веза]
- ^ „Profil Klas-a na sarajevskoj berzi”. sase.ba. Sarajevska berza. Pristupljeno 2016-04-29.