Књижни фондови школске библиотеке
У школској библиотеци фондови се формирају се путем куповине, размене и поклона. При набавци се води рачуна о листи приоритета, с обзиром на циљеве и задатке образовања, а пре свега на материјалну могучност школе. Велика опрезност при набавки грађе у школској библиотеци неопходна је, из више разлога:
- потребно је да се покрије број предмета (у просеку 15)
- да се задовоље потребе разнородности наставно – васпитних области
- да се задовољи различитост грађе покривене једним програмом
- да се задовоље жеље наставног особља и ученика
Неопходно је формирати:
- концепцију набавке са дужом употребном вредношћу
- годишње програме набавке, који су део плана школе
У изради ових докумената учествују ученици и наставници индивидуално, али и стручни сарадници школе, као и доректор. На основу ових докумената формира се комисија за набавку, коју чине представници свих учесника у образовању. Комисија се састаје шериодично. [1]
Комисија за набавку после израде концепције и на основу ње предлаже годишњи програм набавке. При том, води рачуна о нормативу наставних средстава, финансијским могућностима школе, као и жељама свих ученика. На основу поменутих чињеница комисија сачињава конкретан план набавке, са приоритетима.[1]
Нставни пакет састоји се од више разноврсних, а пре свега адекватних извора знања за појединачне делове наставних садржаја, наставне теме, тачније наставне целине.
Овакав пакет не своди се само на једну врсту извора знања, јер је он адекватан за различите садржаје. За одређену наставну тему наставници добијају, од произвођача наставних средстава, пакет извора знања (текстуалних, аудитивнх, аудиовизуелних, тродимензионални материјал са одговарајучпм опремом за рад, како би се одређена тема на што бољи начин представила ученицима.
На овај начин настоји се да се наставници ослободе занатског израђивања опреме, за потребе наставе, што је подразумевало да сами пишу и умножавају текстове, цртају слике и праве конкретне предмете.
Нова достигнућа у науци и струци, реформа образовања и развој технологије образовања намећу сталну ревизију извора и средстава информација добијених индустријском производњом, или израђена у школи.[1]
Богати фондови и разноврсне услуге у служби наставе помажу ученицима у савлађивању наставног градива, проширивању знања, развијању вештина. Наставницима пружају подршку у раду, омогућавају стручно усавршавање и побољшавање начина извођења наставе из свих школских предмета.
За разлику од обједињеног библиотечког фонда средње школе, у основним школама фонд је подељен на ученички и наставнички, сређен по УДК групама, односно тематско-садржајним целинама које су ради веће прегледности одвојене међашима. Белетристика се разврстава у три групе према узрасту ученика: од 7 до 8 година, од 8 до 12 и преко 12 година. Са циљем да се утврди актуелно стање у школским библиотекама урађена је анализа фонда – монографских и серијских публикација.