Википедија

Кочевски Рог

Кочевски Рог (скраћено Рог, немачки Хорнwалд) је крашка висораван и део Кочевског горја изнад Чермошњичке долине, у општини Кочевје, која припада подручју Долењска у југоисточној Словенији између Љубљанске котлине и границе с Хрватском (у подручју Жумберка).

Општина Кочевје на чијој територији се налази Кочевски Рог

Географске карактеристике Кочевског Рога уреди

 
Један од прилазних путева Кочевском Рогу

Кочевски Рог је назив за више од пет стотина квадратних километара разуђеног крашког подручја између Кочевско-Рибничког поља, Суве крајине, Новоместанске котлине и Беле Крајине, са највећим планинским врхом Велики Рог високим 1.099 м. 

Клима уреди

Клима на Рогу је хладна и влажна због мешања алпских, медитеранских и континенталних ваздушних струја.

Водотоци уреди

Највећи водоток је погранична река Купа, али је она на крајњем јужном одобу Коћевског Рога. Речица-понорница Ринжа је главни водоток у Кочевском пољу.

Флора и фауна уреди

 
Шумска вегетација Кочевског рога у реону Згорњи Храстник
Флора

Шуме су углавном јелове и букве, а најважније врсте дрвета су:

  • јела,
  • буква,
  • смрека,
  • јаворов,
  • брест,
  • јесен,
  • липа,
  • дивља трешња.

У Кочевском Рогу су некада постојале и три прашуме.

Фауна

У очуваном природном окружењу Кочевског Рога преживеле су три највеће европске звери (вук, медвед и рис), папкари, птице, сове и друге дивље животиње.

Становништво уреди

Животни услови на простору Кочевског Рогасу су сурови, тако да је људски утицај донедавно био мали. Наиме тешко проходна и оштра клима на овом простору, била је неусловна за живот у овој област, па она није била гушће насељен све до 14. века. Тада су Кочевски Рог населили немачки колонисти, који су потом све до Другог светског рата формирали културни крајолик, са више од 90% шумског земљишта.

Данас на Кочевском Рог живи неколико стотина сталних становника.

Привреда уреди

Традиционалне привредне дјелатности на Кочевском Рогу су пољопривреда, шумарство (пре сто година више од половине словеначког дрвеног угља је ћарен у Рогу), а данас су главне привредне делатности и лов и (ловни) туризам.

Кочевски Рог данас, представља једно од ретких острва очуване природе у Словенији и средњој Еуропи.

Историја уреди

Средњи и нови век уреди

 
Кочевски Немци, графика из 17. века

Ово подручје, познато на немачком као Готтсцхее (данас Кочевје), насељено је крајем 14. века прво од стране корушких грофова Ортенбурга а затим и Кочевских Немаца са Ортенбуршких имања у Корушкој, Тиролу, као и другим досељеницима који су дошли из аустријских и немачких епархија Салцбург, Брикен и Фреисинг.

По доласку на Кочевски Рог досељеници су очистили празно и раскрчили шумовито земљиште и основали градове и рурална насеља. Подручје Кочевског Рога, овом колонизацијом требало је да постане Готцхецхее, стратешки део Светог Римског Царства још од 800. године. Основано је и неколико важних утврђења, која су 1471. године добила свој општински статут и печат града.

Тако је настала Кочевска етничка и језичка област која се састојала од више од 180 села организованих у 31 град и жупу.

Становници Кочевског Рога почели су да емигрирају из своје домовине око 1870. године, а већина је отишла у Сједињене Државе.

Краљевина Југославија уреди

Распасом Хабсбуршке монархије 1918. године, одлазак становништва је убрзан, јер је Кочеваки Рог постао део новонастале Краљевине Југославије, а становници Кочевског Рога трансформисали су се из владајуће Аустроустроугараке (и владајуће групе на простору Кочевског Рога) у етничке мањине у великој словенској држави.

Тридесетих година 20. века, у периоду јачања Националсоцијализма у Немачкој, неке вође Кочевске заједнице из редова Немаца усвојиле су нацизам као своју идеологију и тражиле репатријацију у Рајх пре инвазије Вехрмахта 1941. године. Међутим било је и припадници Кочевске зајенице који нису били заинтересован за поновно спајање са Великом Немачком или придруживање нацистима. Они су увелико били интегрисани у Словеначко друштво и добро се слагали са словеначким суседима, са којима су се често и међусобно венчавали и тако постали двојезични, задржавајући при томе свој германски језик и обичаје још од њиховог доласка у Кочевску регију крајем 14. века.

Након напада на Краљевину Југославију 1941. године подручје Кочевског рога по територијалној подели окупиране Краљевине Југославије од стране окупатора, припало је Италији. Зато су се кочевски Немци, који су традиционално више векова настањивали Коћевски Рог, у зиму 1941/42 преселилу у долину реке Саве, одакле је неколико месеци раније депортовано више од 46.000 Словенаца.

Након договора између Бенита Мусолинија и Адолфа Хитлера, Координациони центар етничких Германа (ВоМи) почео је да планира „пресељење" (присилни одлазак) из талијанске окупационе зоне у Брежице (немачки Раннер Дреиецк) и Доњоу Штајерску између ушћа река Крке, Сутле и Саве од лета 1941. Да би се постигао тај циљ, требало је да Немци обезбеде смештај за „кочевске досељенике", па је око 46.000 Словенаца у региону Брежица и долине Сав, Крке и Сутле било присилно депортовано у источну Немачку ради потенцијалне германизације или присилног рада, почевши од новембра 1941. године.

Пропаганде који ја је били усмерена на Кочевске Немце али и на Словенце, непрестано им је обећавала еквивалентно пољопривредно земљиште у Немачкој зони за земљу, напуштену у Доњој Штајерској.

Након што су Кочевљани добили пасоше Рајха транспортовани су на подручје Брежица, одмах након што су присилног одсељени Словенаци. Већина Кочевљана је побегла са простора Кочевског Рога због присиле и претњи, јер је ВоМи морао да испуни задати рок за масовно исељење до 31. децембра 1941.године.

Многи Кошевци који су се преселили у реон Брежица примилису пољопривредно земљиште и домаћинства, која су била лошијег квалитета од њихових, а многи су били у расути по цитавој Словенији због наглог присилног протеривања Словенаца.

Од времена њиховог доласка у нове крајеве па до краја рата, Кочевљани су били малтретирани и понекад убијани од стране Титових партизана. Тако је покушај пресељења Кочеваца био скуп, нерационалан и неуспешан пкушај за нацистички режим, будући да је било потребно додатно људство за њихову заштитилту од партизана.

Кочевски рог у НОБ уреди

За више информација погледајте: Кочевски Рог - База 20

Прва група партизана на Кочевском Рогу се појавила августа 1941. године, да би маја 1942. на простору Долењске, Нотрањске и Беле Крајина настала велика ослобођена територија. Рог је тако постао центар покрета отпора, а на Краљевом камену до караја августа 1942. године деловало је руководство покрета отпора.

Кочевски Рог - База 20
 
Музеј НОБ (партизанска база 20) на Кочевском Рогу

Након велике италијанске офанзиве у лето 1942. (називане Рошка), руководство НОП се повукло у Полхограјске доломите, да би се поново вратило и у Кочевском Рогу основало „Базу 20”, партизанско политичког руководства у коме је оно радило и живјело до децембра 1944. године, када се преселило у Чрномељ.

За то време у „Базу 20” на Коћевском Рогу је успостављено 26 касарни, у којима је било око 140 политичара и бораца. У међувремену одлучено је да се на Кочевском Рогу оснују партизанске болнице, радионице, школе, штампарије и складишта. Партизанска „База 20” основана је на Кочевскем Рогу у лето 1942 и на том простору радила је све до 1944. године. Ову локацију, због тешке приступачности Кочевског Рога изабрали су др Павел Луначек и др Маријан Брецељ. Иако прве сталне касарне нису изграђене на овом подручју до априла 1943. године, база је функционисал већ у време италијанске офанзиве 1942. године.[1]

Све до капитулације Италије, 9. септембра 1943. године, изграђено је тринаест барака. Поред оних за чланове управе, направљена су и бараке за политичког секретара ИО ОФ, политичког комесара ИО ОФ, радиотелеграфаска барака, стражарска барака радионицу, кухиња и бараке за кухињско особље. Године 1944. изграђене су две бараке Врховног пленума ОФ, затим кухињско складиште, радиостаница, одвојена кухиња, барака за безбедносни батаљон, електрану, барака за штампарију и пропагандно одељење и додатних шест барака за руководство ОФ, ЦК КПС и АГИТПРОП.[2]

Број становника у Бази 20 из месеца у месец константно је растао. Тако је у лето 1944. године у њој живело око 140 људи, а у јесен 1944. према неким проценама, било је 180.[2]

Крајем 1943. године, База 20 је укључивала комплекс од 26 касарни, у којима су живели и радили Чланови Извршног одбора Ослободилачке фронте, Врховног пленума Ослободилачког фронта, Централног комитета Комунистичке партије Словеније, Антифашистичког већа националног ослобођења (АВНОЈ), Комисије за агитацију и пропаганду, уредника новина и осталих бораца. Све у свему у њој је живело и радило људи међу којима је било и много познатих имена, попут Едварда Коцбека, Бориса Кидрича и других.[2]

Међу два најзначајнија догађаја која су се одиграли у Бази 20 спадају: Седница Скупштине делегата словенске нације у Кочевју и Седница Словенског народног ослободилачког већа (СНОС) у Чрномљу, као два најзначајнија догађаја ратне историје и словеначке државности.

Положај базе остао је неоткривен до краја рата (чак није откривена ни за време немачке офензиве 1943. године), али је штаб из безбедносних разлога у децембру 1944. ипак прешао у Чрномељ.[2]

Словеначка централна војнопартизанска болница Кочевски Рог
 
Партизанска болница Лесен Камен

Забринутост за судбину рањенике код руководства НОП Словеније резултовала је идејом да на састанку партијских лекара почетком јуна 1942. године у Тисовцу, одлуче да приступе организованом лечењу рањеника и болесника. Непосредну организацију око оснивање болнице преузео је др Павел Луначек-Игор.

Тако је настала прва партизанска болница на Кочевском Рогу која је почела са радом у јуну 1942. године у Ауерсперговој лугарској колиби на Далеч хрибу. Иако је ова болница добила назив Централна болница, она је било првенствено била мања болница намењена за лечење рањенике, али не и за болеснике, становништво и породиље.[3] 

Иако је блница Далеч хрибу, убрзо по оснивању спаљена у великој Петој италијанској офанзиви, она је представљала основу за даље ширењ система партизанских болница под називом „Словенска централна војно партизанска болнишница (СЦВПБ)”, која су по оснивању деловала на подручју пречника од 15 км, на ширем простору Кочевског Рога. СЦВПБ се састојала од скривених или конспиративних одељења који су радили под заједничком управом.[3]

Хронологија оснивања болница

Након оснивања болнице на Далеч хрибу јуна 1942. године, следило је грађене следећих конспиративних болница и њихових одељака — болница:

  • Октобра 1942. — болница Јеленбрег и Јеленжлеб;
  • Лето 1943. — болница Виница, Сподње Лашче, Пуглед, Јелендол, Стари Лог, Згорње Лашче, Лесен Камен, Гај, Згорњи Храстник ин Сподњи Храстник;
  • Лето 1944. — болнице Ајдовец,
  • Март 1945. — под управу СЦВПБ прикључила се и Словенска војно партизанска болнишница Бобовец (СВПБ-Б), која је у свом саставу имала одељке: Кремен, Бобовец, Барје и Боровец.[3]

Брига о здравственом стању партизана на Кочевском Рогу представљала је највиши степен организоване здравствене заштите у ратним условима и бриге за рањенике међу европским покретима отпора Другог светског рата. У скривеним ратним зонама у изграђеним и скривеним болницама и с обзиром на ратне услове, добро опремљеним и добро одржаваним пацијенти и рањеници су било под медицинским надзором брже, и нису били изложени свакодневним напорима борбених јединица.

Прва бараке за рањенике била је ниска, са спојеним лежајевима за болеснике, сазидане од грубих заобљених трупаца и материјала из околног напуштеног села Кочевја. Друга барака је била светла, са великим прозорима, пећима за грејање и свом осталом неопходном опремом. Касније су у болницама надограђиване бараке за особље, операционе сале, кухиње са складиштем хране и скривеним бункерима за ванредне ситуације.

Да би сакрили трагове до болнице, партизани су користили лествице за подизање, камене плоче или пањеве, након што би напустили стазу и тако скривено стизали до болнице. Зими, када је скривање стазе било веома тешко, неке болнице су у јесен доносиле залихе хране и лекова, а из болница нико није могао да оде све док снег не окопни.

Данас се од гомиле партизанских објеката у Рогу чува само „База 20” и болнице Јелендол и Згорњи Храстник. Сви објекти су осигурани као споменици од националног значаја.

Масакр на Кочевском Рогу крајем 1945. уреди

 
Једна од јама у коју су бачени стрељани Домобрани, четници, усташе и Немци

Серија покоља у близини Кочевског Рога, одиграла се крајем маја 1945. године, када су јединице југословенских партизана извршиле стрељање Словеначких домобрана, припадника Српског добровољачког корпуса, четника, усташа, Хрватских домобрана, и припадника немачких и италијанских трупа, али и одређен број цивила.[4] Стрељања су вршена без званичних оптужби или претходног суђења.

Жртве су бацане у јаме и пећине, на Кочевском Рогу које су касније затрпане експлозивом. Тачан број жртава се незана (наводи се између 10 и 12 хиљада према неким изворима),[5] претежно ратних заробљеника враћених из британске војне области у Аустрији, у које су избегли.

У књизи „Кочевје: Титов највећи злочин” историчар Боривоје Карапанџић процењује да је укупан број жртава износио око 18.500 — од тога:

  • 12.000 Словеначких домобрана,
  • 3.000 припадника Српског добровољачког корпуса,
  • 1.000 црногорских четника,
  • 2.500 Хрватских домобрана.[6] Карапанџићева процена је поново изнесена у другој новијој књизи коју је штампала група историчара на словеначком и италијанском језику.[7]

Извори уреди

  1. ^ Митја Ференц, База 20 ин болнишници Јелендол тер Згорњи Храстник, Обзорја, Марибор, 1992.
  2. ^ а б в г „Кочевски рог - База 20”. Долењски музеј. Приступљено 24. 12. 2018. 
  3. ^ а б в Штангељ Блаж, Партизанска болница ин породнишница в Кочевскем рогу, Музеј новејше згодовине Словеније.
  4. ^ Кочевски рог
  5. ^ Енцyцлопаедиа Британница: "Словениа (Wорлд Wар Тwо)" Афтер тхе армистице, тхе Бритисх репатриатед море тхан 10,000 Словене цоллабораторс wхо хад аттемптед то ретреат wитх тхе Германс, анд Тито хад мост оф тхем массацред ат тхе инфамоус "Питс оф Кочевје."
  6. ^ боок'с титле: КОЦЕВЈЕ -Тито'с блоодиест цриме, yеар 1958
  7. ^ боок'с титле: Туди ми смо умрли за домовино / Словениа 1941-1948-1952: анцхе нои сиамо морти пер ла Патриа-транслатион: алсо ус диед ин дефенсе оф хомеланд-бy вариоус аутхорс, публисхед ин Триесте, yеар 2005, ин Словен лангуаге wитх Италиан транслатион

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Кочевски Рог на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kočevski_Rog&oldid=26757184”