Кондензаторски микрофон

Кондензаторски микрофон су врсте микрофона које имају велики значај за тонско снимање сигнала у студију. Захваљујући својим карактеристикама снинљени сигнал има добар квалитет.^[1]

Начин рада

Код ових микрофона мембрана представља једну плочу кондензатора. Померањем мембране мења се капацитивност кондензатора и ова промена се претвара у самом микрофону у електрични сигнал. Да би се промена капацитивности претворила у електрични сигнал потребан је електронски склоп који уједно и појачава тај сигнал тако да кондензаторски микрофони имају по правилу најјачи сигнал, око 20дб јачи од осталих микрофона. За напајање тог електронског склопа користи се посебан систем напајања познат као фантомско напајање. Наиме, да се не би користили посебни проводници за напајање што би би компликовало везу микрофона са микс пултом и изискивало специјалне микрофонске улазе само за кондезаторске микрофоне, проднадјен је систем напајања који користи већ постојеће проводнике а тако је везан да га обичан микрофон , динамички или неки други, не види. Дакле, на исти микрофонски улаз могу се прикључити све врсте микрофона, с’тим што ће кондензаторски микрофони користити напајање а за остале ће оно бити фантомско. Стандардни напон фантомског напајања је 48В, и сви кондензаторски микрофони раде са тим напоном. Уколико микс пулт нема уградјено фантомско напајање неки кондензаторски микрофони могу да раде и на батерију која се обично ставља у микрофон.

Кондензаторски микрофон је осетљивији од динамичког и може да забележи тише, више и ниже фреквенције него динамички. Кондензаторски микрофон користи кондензатор (капацитивност) и батерију како би забележио звук. Када звучни талас удара у једну страну кондензатора он мења капацитивност брзином фреквенција звучног таласа. Та промене се бележи и шаље на даљи процес у рачунар или рекордер.^[2]

Услед оваквог принципа рада мембрана кондензаторских микрофона може да има врло малу масу, односно малу инерцију, што је основни услов да се пренесу и најбрже промене звучног притиска. Зато ови микрофони најверније преносе највише фреквенције звука и доборо реагују на транзијенте те се сматрају најквалитетнијим микрофонима. Такодје су и најосетљивији јер ће и најтиши звук изазвати кретање мембране које се уз то појачава већ у самом микрофону. Управо а осетљивост може да буде и мана кондензаторских микрофона јер они тешко могу пренесу врло јаке звчне притиске. Код снимања из близине врло гласних инструмената као што су неки делови бубња, појачала или лимени дувачи, постоји опасност да се микрофон преоптерети и да додје до изобличења. Кондензаторски микрофони су механички осетљиви тако да се углавном користе у студију или затвореним просторима за концерте где не постоји опасност од ударца или пада микрофона. За концерте на отвореном или концерте рок музике избегава се употреба ових микрофона.

Усмереност микрофона

Усмереност микрофона се мозе поделити на три основна типа : омнидирекциони (неусмерени), кардиоидни (усмерени), бидирекциони (двоструко усмерени).^{[тражи се извор]} Омнидирекциони су подједнако осетљиви на звук из свих праваца. Кардиоидни је најосетљивији за звук који долази са предње стране и најчешће се користи у снимању. Бидирекциони су подједнако осетљиви на звук и са предње и са задње стране, док показују максимално слабљење са бочних страна.

Избор микрофона

Врло је важно у свакој ситуацији одабрати прави микрофон. Постоји неколико објективних критеријума за избор микрофона, мада ту често одлучује и лични укус сниматеља или продуцента. Под претпоставком да имамо на располагању различите врсте квалитетних микрофона, што сваки озбиљнији студио мора да вам понуди, критеријуми за избор су следећи:

Најквалитетнији микрофони (кондензаторски) за иструменте са највише аликвота, пре свега за гудаче, клавир, харфу, гитару, глас, итд.
Микрофони са лаком мембраном који доборо реагују на транзијенте (кондензаторски) за металне и дрвене удараљке.
Остељиви микрофони (кондензаторски) за тихе инструменте, флаута, чембало, гитара, итд.
Микрофони за велике притиске (динамички) за гласне инструменте, нарочито ако се пстављају ближе инструменту, тимпани, бас бубањ, лимени дувачи, итд.
Микрофони са падом у високом делу фреквентне карактеристике или са ефектом компресије јаких звукова (динамички) за инструменте са превише аликвота као што су трубе и тромбони испред отовра или појачало за електричну гитару или бас гитару.
За снимање амбијента често се бирају ПЗМ микрофони.

Референце

^ Волкер Меитз, "ДИЕ ХИСТОРИСЦХЕ ЕНТWИЦКЛУНГ ВОН КОНДЕНСАТОРМИКРОФОНЕН" Магистарски рад објављен 9.3.2005 на ТУ Берлин, приступљено 29. 7. 2015
^ http://sedmica.rs/12/sta-je-to-mikrofon-dinamicki-ili-kondenzatorski Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2015) Начин рада концензаторског микрофона - приступљено 14.05.2015.

Литература

"Електроакустика", Петар Правица, Драган Дринчић, Београд, 2008.
"Снимање и обрада звука", Алек Низберт, Београд, 1990.
"Акустика и тонско снимање", Основић Арпад, Феце Иван, Тибаи Стеван

Спољашње везе

48 ВДЦ Пхантом-Спеисунг фüр Конденсатормикрофоне Електрониц Компендиум, приступљено 29.7.2015 Шаблон:Де симбол

[tuberlin-1] Волкер Меитз, "ДИЕ ХИСТОРИСЦХЕ ЕНТWИЦКЛУНГ ВОН КОНДЕНСАТОРМИКРОФОНЕН" Магистарски рад објављен 9.3.2005 на ТУ Берлин, приступљено 29. 7. 2015

[2] ttp://sedmica.rs/12/sta-je-to-mikrofon-dinamicki-ili-kondenzatorski Архивирано на сајту Wayback Machine (20. мај 2015) Начин рада концензаторског микрофона - приступљено 14.05.2015.

[1]

[2]