Инсекти у фамилији Tettigoniidae се чсто називају катидиди (у Аустралији, Јужној Африци, Сједињеним Државама),[1] или жбунски цврчци (на Британским острвима).[2] Они су раније били познати као дугороги скакавци.[3] Више од 6.400 врста је познато. Као део подреда Ensifera, Tettigoniidae су једина постојећа фамилија у надфамилији Tettigonioidea.

Коњици
Временски распон: Јурассиц–рецент
Теттигониа виридиссима
Стридулација врсте T. viridissima
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Ортхоптера
Подред: Енсифера
Инфраред: Теттигониидеа
Натпородица: Теттигониоидеа
Krauss, 1902
Породица: Теттигониидае
Krauss, 1902
Подфамилије

Погледајте текст.

Зелени коњиц (Tettigonia Locusta viridisima)
Средоземни коњиц (Saga pedo) полаже јаја.
Ларва точкастог коњица (Leptophyes punctatissima)

Они су углавном ноћне животиње са оштрим позивима на парење. Многи коњци испољавају мимикрију и камуфлажу, обично у виду облика и боја сличних лишћу.[4]

Изглед

уреди

Тело им је дугуљасто, најчешће зелене или смеђе заштитне боје, глава велика, очи сложене, чељусти за грижење и жвакање, антене дуге, често дуже од њиховог тела. Женка има дугу леглицу која јој омогућава полагање јаја дубоко у тло. Стридулацијски органи им се налазе при дну предњих крила па кад зричу уздигну предња крила и брзо их помичу. Неке врсте имају развијена оба пара крила, док су код рода Barbitistes закржљала.

Ларве

уреди

Ларве се развијају непотпуном преобразбом, а у задњем пресвлачењу добијају крила.

Прехрана

уреди

Лисни скакавци или коњици првенствено су биљождери, али има и ентомофагних месождера.

Систематика

уреди

Потпородице

уреди

Родови

уреди

Врсте

уреди

Познато је око 6400 врста.[5]

Подврсте

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Циглиано, M. M.; Х. Браун, D. C. Еадес; D. Отте. „фамилy Теттигониидае Краусс, 1902”. ортхоптера.специесфиле.орг. Ортхоптера Специес Филе. Приступљено 18. 12. 2018. 
  2. ^ ДР, Рагге (1965). Грассхопперс, Црицкетс & Цоцкроацхес оф тхе Бритисх Ислес. Ф Wарне & Цо, Лондон. стр. 299. 
  3. ^ Ингрисцх, Сигфрид; Рентз, D.C.Ф. (2009). „Цхаптер 187 - Ортхоптера: Грассхопперс, Лоцустс, Катyдидс, Црицкетс”. Енцyцлопедиа Оф Инсецтс (Сецонд Едитион). стр. 732—743. ИСБН 9780123741448. дои:10.1016/Б978-0-12-374144-8.00196-X. 
  4. ^ „Катyдид”. Едиотрс оф Енцyцлопаедиа Британница & отхерс. Енцyцлопæдиа Британница Онлине. Приступљено 9. 10. 2014. 
  5. ^ Иво Матоничкин, Иван Хабдија, Бисерка Примц-Хабдија, Бескраљешњаци, биологија виших авертебрата, Школска књига. . Zagreb. 1999. ISBN 978-953-0-30824-4. 

Спољашње везе

уреди