Контраиндикација

У медицини, контраиндикација је дејство, било терапеутско или друге природе, које је секундарно у односу на жељено. Оно што контраиндикацију разликује од нуспојава (нежељених ефеката) јесте да је примена лека, процедуре или операције веома ризична и да може довести до озбиљних последица (у најекстремнијим ситуацијама и до смрти пацијента) уколико се примени у одређеним стањима, болестима или заједно са још неким лековима. Контраиндикације могу бити апсолутне и релативне. Релативне контраиндикације јесу контраиндикације код којих је бенефит примене два лека, неке процедуре или операције много већи од самог ризика, те се овакви третмани спроводе с огромним опрезом, а пример за релативну контраиндикацију јесте истовремена примена варфарина и аспирина (оба лека су антикоагуланси - спречавају згрушавање крви у крвним судовима) који у нормалним условима не би смели да се примењују, али се код одређених пацијената морају користити због немогућности коришћења неке друге терапије и слично. Апсолутне контраиндикације су оне контраиндикације код којих ће живот пацијента бити угрожен уколико се примене 2 лека (која су међусобно контраиндикована), процедура или операција. Пример овога може бити изотретиноин, који се користи у терапији акни, а код трудница је апсолутно контраиндикован јер изазива малформације плода или антагониста β рецептора (β блокатора) уколико особа доживљава кардиогени шок.

Контраиндикације Хемотерапије

Повремено се лекови прописују или се процедуре изводе специфично због њихових нежељених ефеката. У том случају, нуспојава престаје да буде нуспојава, и постаје жељени ефекат. На пример, икс-зраци су се историјски користили као техника за добијање снимака. Откриће њихових онколошких способности је довело до њихове примене у радиотерапији (аблацији малигних тумора).

Литература

• Група аутора (2006). Ненад Угрешић, ур. Фармакотерапијски водич 3 (ПДФ). Београд. Архивирано из оригинала (ПДФ) 15. 07. 2011. г. Приступљено 15. 01. 2012.