Отворите главни мени

Контракција мишића

Топ-доwн виеw оф скелетал мусцле
Хијерархијска организација скелеталних мишића
Фрог јумпинг
Контракције скелеталних мишића омогућавају кичмењацима, као што су жабе, да се крећу.
Мусцле цонтрацтионс ундерлие мовемент


Контракција мишића је активација места којима се генерише напрезање унутар мишићних влакана.[1][2] У физиологији, мишићна контракција не мора неопходно да означава скраћивање мишића, пошто се мишићне тензије могу произвести без промена дужине мишића, као што је држање тешке књиге или тегова у фиксној позицији.[1] Терминацији мишићне контракције следи мишићна релаксација, која је враћање мишићних влакана у њихово стање ниске тензије.[1]

Контракције мишића се могу описати на бази две променљиве: дужине и напетости.[1] Мишићна контракција се описује као изометријска, ако се мишићна напетост мења, а мишићна дужина остаје иста.[1][3][4][5] У контрасу с тим, мишићна контракција је изотонијска ако се дужина мишића мења, а мишићна напетост остаје иста.[1][3][4][5] Ако се мишићна дужина смањује, контракција је концентрична;[1][6] док ако се мишићна дужина повећава, контракција је екцентрична. При природним покретима који су у основи локомоторне активности, мишићне контракције су вишезначне, пошто оне могу да произведу промене у дужини и напетости у маниру који варира током времена.[7] Стога, нити дужина, нити напетост остају исти у мишићима који су контрахују током локомоторне активности.

Код кичмењака, контракције скелеталних мишића су неурогеничне, јер је неопходан синаптички инпут из моторних неурона да би се произвеле мишићне контракције. Појединачни моторни неурон има способност инервације вишеструких мишићних влакана, што узрокује да се влакна контрахују у исто време. Једном инервирани, протеински филаменти унутар сваког скелеталног мишићног влакна клизе један поред другог како би дошло до контракције, што је објашњено путем теорије клизних филамената. Произведене контракције се могу описати као трзај, сабирање, или тетанус, у зависности од фреквенције акционих потенцијала. У скелеталним мишићима, напетост мишића је највећа кад је мишић истегнут до интермедијерне дужине као што је описано релацијом дужине и напетости.

За разлику од скелеталних мишића, контракције глатких и срчаних мишића су миогене (што значи да њих иницирају саме ћелије глатких или срчаних мишића, уместо да су стимулисане спољашњим сигналом, као што је нервна стимулација), мада оне могу да буду модулисане стимулусима из аутономног нервног система. Механизми контракција у тим мишићним ткивима су слични онима у скелеталним мишићним ткивима.

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Wидмаиер, Рафф & Странг 2010, стр. 250–291
  2. ^ Силвертхорн, Дее Унглауб (2016). „Мусцлес”. Хуман Пхyсиологy: Ан Интегратед Аппроацх (7тх изд.). Сан Францисцо, ЦА: Пеарсон. стр. 377—416. ИСБН 978-0-321-98122-6. 
  3. 3,0 3,1 Аидлеy, Давид Ј. (1998). „Мецханицс анд енергетицс оф мусцулар цонтрацтион”. Тхе Пхyсиологy оф Еxцитабле Целлс (4тх изд.). Неw Yорк, НY: Цамбридге Университy Пресс. стр. 323—335. ИСБН 978-0-521-57421-1. 
  4. 4,0 4,1 Сирцар, Сабyасацхи (2008). „Мусцле еластицитy”. Принциплес оф Медицал Пхyсиологy (1ст изд.). Неw Yорк, НY: Тхиеме. стр. 113. ИСБН 978-1-58890-572-7. 
  5. 5,0 5,1 Буллоцк, Јохн; Боyле, Јосепх; Wанг, Мицхаел Б. (2001). „Мусцле цонтрацтион”. НМС Пхyсиологy. 578 (4тх изд.). Балтиморе, Марyланд: Липпинцотт Wиллиамс анд Wилкинс. стр. 37—56. 
  6. ^ Кумар, Схраwан (2008). „Интродуцтион анд терминологy”. Ур.: Схраwан Кумар. Мусцле стренгтх (1ст изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. стр. 113. ИСБН 978-0-415-36953-4. 
  7. ^ Биеwенер, Андреw А. (2003). „Мусцлес анд скелетонс: Тхе буилдинг блоцкс оф анимал мовемент”. Анимал Лоцомотион. Оxфорд Анимал Биологy Сериес. Неw Yорк, НY: Оxфорд Университy Пресс. стр. 15—45. ИСБН 978-0-19-850022-3. 

ЛитератураУреди

  • Аидлеy, Давид Ј. (1998). „Мецханицс анд енергетицс оф мусцулар цонтрацтион”. Тхе Пхyсиологy оф Еxцитабле Целлс (4тх изд.). Неw Yорк, НY: Цамбридге Университy Пресс. стр. 323—335. ИСБН 978-0-521-57421-1. 
  • Силвертхорн, Дее Унглауб (2016). „Мусцлес”. Хуман Пхyсиологy: Ан Интегратед Аппроацх (7тх изд.). Сан Францисцо, ЦА: Пеарсон. стр. 377—416. ИСБН 978-0-321-98122-6. 
  • Wидмаиер, Ериц П.; Рафф, Херсел; Странг, Кевин Т. (2010). „Мусцле”. Вандер'с Хуман Пхyсиологy: Тхе Мецханисмс оф Бодy Фунцтион (12тх изд.). Неw Yорк, НY: МцГраw-Хилл. стр. 250—291. ИСБН 978-0-321-98122-6. 
  • Саладин, Кеннетх С., Степхен Ј. Сулливан, анд Цхристина А. Ган. (2015). Анатомy & Пхyсиологy: Тхе Унитy оф Форм анд Фунцтион. 7тх ед. Неw Yорк: МцГраw-Хилл Едуцатион.
  • Кранс, Ј. L. (2010) Тхе Слидинг Филамент Тхеорy оф Мусцле Цонтрацтион. Натуре Едуцатион 3(9):66

Спољашње везеУреди