Корекција боја је процес подешавања и унапређења филма, видео снимка, или фотографије. Процес се може постићи електронским, фотохемијским или дигиталним путем. Фотохемијски процес се такодје може назвати "цолор тиминг" и типично се одрађује у фотографским лабораторијама. Модерна корекција боја, да л' за биоскопске пројекције, видео дистрибуцију или штампу, се у већини случајева завршава дигитално, и то у студију за колор корекцију.

Телецине уреди

Са настанком телевизије, емитери телевизијског програма су брзо разумели ограничања телевизије, након чега су се окренули емитовању дугометражних филмова које су преснимавали, односно скенирали филмску траку помоћу телецине скенера. Тако је било пре 1956-е кад је Ампеx представио први Qуадруплеx видеотапе снимач (ВТР) ВРX-1000. Телевизијске емисије које су ишле уживо су такође могле бити снимљене на траку и емитоване накнадно са могућности поновне репородукције у различитим временским зонама достављујићи видео материјал крајним корисницима преко телевизијских екрана. Срце овог система је кинетоскоп, уређај који је способан за снимање телевизијског програма на траку.[1]

Ранији "телецине" хардвер је био "филмски ланац" за емитовање филмске траке који је користио филмски пројектор повезан на видео камеру. Као што је објашњено од стране Јаy Холбен у Америцан Цинематограпхер Магазине, ""Телецине" није заиста постао користан постпродукциони алат док није пружио могућност манипулације корекције боја на самом видео сигналу"[2]

Данас, "телецине" је синоним за колор корекцију у виду алата. Технологије су напредовале и тиме обезбедиле простор колор корекцији да буде свеприсутнија делатност у видео окружењу.

Како процес корекције боја путем "телецине"-а ради уреди

У катодној цеви (ЦРТ монитори) , електронски топ пројектује сноп на фосфорни материјал, производећи светлу тачку величине једног пиксела. Тај сноп скенира једну сличицу филма почивши од леве ивице и идући ка десној, тиме "хвата" вертикалну инфомацију скениране сличице. Хоризонтално скенирање слике је завршено онда када филм прође преко ЦРТ светлосног млаза. Када светлосни млаз прође кроз скенирајућу сличицу, он се одбија од параболичан филтер("Дицхроиц филтер") који одваја информације слике у три основе, црвену, зелену, плаву компоненту. Одатле, сваки индивидуални сноп се рефлектује од фотомултипликатор(ПМТ) где се фотони конвертују у електронски сигнал да би се даље забележили на траку.

У ЦЦД сензору скенера, бела светлост продире кроз осветљену филмску слику и преноси се на призму, која раздваја слику у три основне боје, црвену, зелену, плаву. Сваки сноп основних компоненти се пројектује на други ЦЦД сензор. Свака од основних компоненти има свој засебан ЦЦД сензор. Сензор конвертује примљено светло у електронски сигнал, и телецине скенер модулише сигнал у видео сигнал који је оптимизован за даљу манипулацију алатима корекције боја.

Пређашња корекција боја на системима Ранк Цинтел МкИИИ ЦРТ телецине била је постигнута кроз мењање примарних волтажа на сваком од три фотомултипликатора, за посебно подешавање излаза за црвену, зелену, плаву. Наредна достигнућа су заокренула цео процес корекције боја од аналогног ка дигиталном, и онда, са следећом генерацијом скенера, добили смо комплетну дигиталну полазну тачку у 4:2:2 колор простору. [2]

Системи за корекцију боја су почели 1978-е са Ранк Цинтел ТОПСY (Телецине Оператионс Программинг Сyстем).[1] Компанија Да Винци Систем је представила 1984-е године, свој први систем за корекцију боја. Интерфејс је базиран на рачунару тако да је остварена могућност да се манипулише примарним компонентама видео сигнала на Ранк Цинтел МкИИИ системима. Од тада је технологија напредовала тако да сада пружа посебну моћ дигиталним колористима.

Неке од главних функција дигиталне колор корекције:[1]

  • Репродукује тачно шта је снимљено,
  • Компензује грешке настале током снимања (нпр. баланс белог, промене осветљења током уснимљеног кадра),
  • Оптимизује трансфер за потребе израде специјалних ефеката,
  • Поставља жељени изглед кадра и прави континуитет у слици,
  • Појачава и/или мења атмосферу сцене.

Примарна и секударна колор корекција уреди

Примарна колор корекција утиче на целокупну слику користећи контроле преко интензитета црвене, зелене, плаве, средњих тонова(гамма), нивоа црних(схадоwс), нивоа белих(хигхлигхтс). Секундарна корекција је базирана на истом принципу с'тим што се користи за Цхрома Кеyинг ради сегментиране изолације нијанси, засићења, интензитета осветљаја. Сегментирану слику можемо третирати само у тим специфичним деловима тако да остатак слике буде минимално или обично потпутно нетакнут.[1] Користећи дигиталну колор корекцију, објекти и распони циљаних боја у сцени могу бити изоловани са великом прецизношћу и тим путем буду подешени у односу на остатак слике. Нежне боје могу бити фино подешене и комплетан визуелни третман може ићи до екстрема док код лабораторијског процеса то није било могуће.

Маске, алфа, прозори уреди

Еволуција алата дигиталне колор корекције је досегла тачку где колористи имају могућност коришћења геометријских облика (као афле или маске у софтверима за фотографију као што је Адобе Пхотосхоп) за подешавање параметара видео сигнала тачно у специфичним деловима слике. Ови алати могу да изолују зид у позадини, бојити само тај зид, и остављајући остатак слике нетакнутим, или бојити све остало осим тог зида.[3]

Праћење објеката помоћу прозора уреди

Када покушавају да изолују боју на објекту који се креће, колористи ће традиционалном методом требати да ручно померају маске да би испратили објекат. Најкраће речено, софтвер за праћење аутоматизује овај дуготрајан процес користећи алгоритме за процену покрета групе пиксела.

Системи базирани на хардверу против система базираних на софтверу уреди

Системи базирани на хардверу (да Винци 2К, Пандора Интернатионал МегаДЕФ, итд.) су кроз историју нудили боље перформанце и мањи спектар опција/функција него системи базирани на софтверу. Њивохе перформансе су оптимизоване да у реалном времену репродукују одређену резолуцију и битну дубину, док на другој страни софтверске платформе користе стандардни рачунар индустријски хардвер који често на уштрб брзине добија независност у резолуцији, нпр. Аппле'с Цолор (претходно Силицон Цолор Финал Тоуцх), АССИМИЛАТЕ СЦРАТЦХ, Адобе СпеедГраде и СГО Мистика Архивирано на сајту Wayback Machine (3. септембар 2011).

Док хардверски системи увек нуде перформансе за репродукцију видео сигнала у реалном времену, неки системи базирани на софтверу морају да генеришу фајлове са којима је матични хардвер у позицији да манипулише, због комплексности урађене корекције боја одређеног кадра. На другој страни, системи базирани на софтверу теже ка томе да нуде више опција као сто су "сплине-басед" прозори/маске и напредно праћење објеката.

Разлика између хардверских и софтверских система је нејасна јер многи софтверски системи за колор корекцију нпр.Пабло Архивирано на сајту Wayback Machine (16. март 2015) , Мистика, СЦРАТЦХ, Аутодеск Лустре, Нуцода Филм Мастер и Филмлигхт Баселигхт) користе вишепроцесорске радне станице и графичке процесорске јединице("грапхиц процессинг унит"(ГПУ), енг.) са подршком ЦУДА платформе што резултира значајно побољшавање софтверских система. Такође, неки новији софтверски системи користе кластер бројних парелелних ГПУ-а на једном рачунарском систему у циљу побољшања перформанси за потребе веома високих резолуција потребних за корекцију боја у дугометражном филму, нпр. Блацкмагиц Десигнс, ДаВинци Ресолве. Неки софтвери за корекцију боја као што је Сyнтхетиц Апертуре'с Цолор Финессе Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2016) ради искључиво као софтвер, чак ће радити на рачунарима слабих перформанси.

Хардвер уреди

Конзола за колор корекцију је постављена за потребе колориста у студију за колор корекцију, и она представља кључну хардверску компоненту у оваквом систему. Повезана је са посвећеним рачунаром за манипулацију високих резолуција где је смештен софтвер за колор корекцију.

Конзолу и рачунар прати референти монитор који репродукује изворни материјал са високим степеном информација у слици, односно, репродукује највишу резолуцију и битну дубину у одговарајућем колор простору, зависно од тога где ће завршна верзија медиа бити репродукована.

Софтвер уреди

  • Баселигхт од ФилмЛигхт се користи за ХД, 2К, 4К и 3Д колор корекцију. Операције колор корекције се врше путем конзоле Блацкбоард. Програм подржава многе видео формате, секвенце фотографија, кодеке. ФилмЛигхт системи подразумева кластере и цлоуд технологију у Линуx окружењу.
  • Нуцода Филм Мастер од Дигитал Висион снабдева кориснике алатима за колор корекцију, као и алатима за рестаурацију.
  • Софтвер као што је Сyнтхетиц Апертуре'с Цолор Финессе Архивирано на сајту Wayback Machine (2. јун 2016) покреће своје алате кроз већ постојеће програме у виду додатака Аппле'с Финал Цут Про, Адобе'с Афтер Еффецтс анд Премиере.
  • Да Винци Систем од Блацкмагиц Десигн подржава све комерцијалне и не-комерцијалне оперативне системе као што су Мац ОС X, Wиндоwс 7 Про Линуx ОС укључујући кластере за паралелно увезане ГПУ-ове за потребе колор корекције у реалном времену. Подржане резолуције су ХД, 2К и 4К у 2Д или 3Д.
  • СпеедГраде од Адобе Сyстемс реализован као део Цреативе Суите 6 (ЦС6) и Цреативе Цлоуд (CC) који је подржан на Wин 7 и Мац ОС оперативним системима.
  • Магиц Буллет Цолориста II од Ред Гиант представља додатак софтверима (Адобе Афтер Еффецт, Премиере Про итд.)
  • Тхе Градинг Сwеет је пакет специјализованих додатака за колор корекцију за Аппле'с Финал Цут Про.
  • Сонy Вегас већ поседује одређене филтере за корекцију, такође нуди могућност за поставку екстерних додатака.
  • Аппле Финал Цут Студио 2 Цонтаинс Аппле Цолор представља посвећен софтвер за корекцију боја.
  • Други софтвери имају уграђене опције за корекцију боја(као нпр. Едиус или Блендер софтвер).
  • Аутодеск Лустре представља врхунску солуцију за потребе колор корекције. Подржава путем ГПУ велику већину својих функција.
  • YУВсофт Цолор Цоррецтор Адобе Афтер Еффецтс додатак за Стерео3Д колор корекцију.
  • СГО Мистика је систем за колор корекцију и онлине уређивање видео материјала.
  • Ассимилате Сцратцх поседује напредне алате за колор корекцију и композитинг. Користи се за креирање дигиталних дневника и за потребе финализације пројекта. Ради на Wиндоwс и Мац оперативном систему.

Галерија слика уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г Калленбергер, Рицхард Х., Цвјетницанин, Георге D. . Филм инто Видео: А Гуиде то Мергинг тхе Тецхнологиес. Фоцал Пресс. 1994. ISBN 978-0-240-80215-2.
  2. ^ а б Холбен, Јаy (Маy 1999). "Фром Филм то Тапе" Америцан Цинематограпхер Магазине. стр. 108-122.
  3. ^ „Изолација помоћу прозора”. ноамкролл.цом. 

Спољашње везе уреди