Крајпуташи из Рашчића (Ивањица)

Споменик Сретена Мињовића

уреди
 
Крајпуташ Сретену Мињовићу, 1917. Локве

Овај крајпуташ се налази на Локви, стари пут Ивањица- Чачак. Сретен Мињовић је учествовао у Првом светском рату од 1912. до 1917. Споменик су му подигли супруга Достана, брат Илија и синови Драгомир, Драгољуб, Миливоје и Мулун.

Текст који је исписан на споменику је:
"Спомен своме мужу односно оцу поч. Сретену Ф. Мињовићу поштеном грађанину и храбром војнику III чете I бат. II п. пука II позиви. Учествова у рату од 1912. до 1917. г. Поживи 42. год. а погибе у ропству у Бечу 1917. год. Спомен му подижу супруга Достана брат Илија синови Драгомир Драгољуб Миливоје и Милун."[1]

Споменик Вићентија Нешовића

уреди
 
Крајпуташ Вићентију Нешовићу, 1914. Локве

Крајпуташ се налази на Локви, код чеке. Вићентије Нешовић је учествовао у рату од 1912. до 1914. године. Споменик су му подигли син Живко и ћерка Ангелина са сестрама.

Текст који је исписан на споменику је:

"Спомен Вићентија Нешовића из Рашчића војника III чете I б. IV пука III позива који борио се са непријатељом за отаџбину од 1912. г. до 1914. г. Погибе на положају Црни врх. Вићентије поживи 54. год. Овај спомен сподигоше син Живко и кћи Ангелина са сестрама."[1]

Споменик Михаилу и Милану Оцокољићу

уреди
 
Крајпуташ Михаилу и Милану Оцокољићу, 1918. Локве

Овај крајпуташ се налази на Локви, на скретању за Танасијевиће. Михаило и његов син Милан Оцокољић су учествовали у Првом светском рату од 1914. до 1918. Споменик су им подигли супруга/мајка Ангелина са синовима/браћом Нешом, Миладином, Милуном и ћерком/сестром Драгом.

Текст који је исписан на споменику је:
"У борби за ослобођење српства 1914-18 год. животе своје дадоше Михаило Оцокољић војник III ч. I бат. X пука III поз. Заробљен у Аустријском ропству умро и син му Милан M. Оцокољић ђак наредник погинуо 1914. г. На хумкама у туђини неће Српско цвеће нићи. Поручите деци нашој нећемо им Бог да отићи. Поздравите отаџбину пољубите родну груду. Спомен сподигоше за слободу нек и ови знаци буду. Овај споменик из захвалности своме мужу и сину- оцу брату подигоше супруга- мати Ангелнина са децом Нешом, Миладином, Милуном и ћерком Драгом. "[1]

Споменик Кости Савићевићу

уреди
 
Крајпуташ Кости Савићевићу, 1915. Робаје

Крајпуташ је обновљен у скорије време. Налази се на Робајама, пут од Мињовића ка каменолому. Коста Савићевић је учествовао у Првом светском рату од 1912. до 1915. Споменик су му подигли родитељи Миладин и Сара са породицом.

Текст који је исписан на споменику је:
"Спомен Косте Савићевића војника из Рашчича, рођен 11. октобра 1893. у Рашчићима. Умро 8. јануара 1915. у Штипу. У даљини у туђини у туђем свету као војник ја умријек у најлепшем цвету. Краља, отаџбину моју милу ја се спрема да их браним да сломимо ту проклету Швабску силу. Клета бољка мене скоси и у Македонији остадоше моје кости. Родитељи и сродници моји мили са друговима многим вечно вамо остадосмо, који су судбе моје били. Србадијо проширена наше ће име у школама и песмама спомињати и певати. Овај спомен сподигоше ожалошћени родитељи Миладин и Сара са породицом."[1]

Споменик Вучићу Оцокољићу

уреди
 
Крајпуташ Вучићу Оцокољићу, 1915. Мињовићи

Овај крајпуташ се налази у Мињовићима. Вучић Оцокољић је умро 30. новембра 1915. године у вароши Елбасану у Албанији. Споменик су му подигли отац Драгић, мајка Петра и брат Радојица.

Текст који је исписан на споменику је:
"Спомен Вучића Оцокољића из Лисе војника прве чете првог батаљона трећег пука Крушевачких трупа. Рођен 25. јула 1896. године. Умро од ратних напора 30. новембра 1915. године у вароши Елбасану у Албанији, у најлепше доба у младости мојој. Поклич отаџбине мене младог позва у бој да слободу браним од страшних душмана Шваба и Мађара, Турака и Бугара. Млади живот дадог отаџбини својој а слободу сину у домовини мојој. Весели се млада Србадијо мила на нашим гробовима ти развијај крила . Збогом отац збогом мила мајко, збогом брате и премиле сеје ја остадог у далеком свету ђе вас више никад виђет нећу. Овај спомен подигоше своме поносу отац Драгић мајка Петра и брат Радојица."[1]

Споменик Миловану Мињовићу

уреди
 
Крајпуташ Миловану Мињовицу, 1915. Мињовићи

Овај крајпуташ се налази у Мињовићима. Милован Мињовић је умро 18. фебруара 1915. год. у Штипу. Споменик су му подигли родитељи Млађен и Станија.

Текст који је исписан на споменику је:
"Спомен Милована Мињовића из Рашчића а јединога сина Млађена Мињовића који поживи 19. година. Умро 18. фебруара 1915. год. као војник сталног кадра у Штипу а остави тужне родитеље да се место сином каменом тјеше носећи на срцу тугу и жалост што осташе без више порода а и Миловану на гроб не дођоше. Овај спомен подигоше му уцвељени родитељи Млађен и Станија."[1]

Референце

уреди

"Камена казивања ратника, Моравички крајпуташи" Драгутин-Драган M.Радивојевић

  1. ^ а б в г д ђ "Камена казивања ратника, Моравички крајпуташи" -Драгутин-Драган M.Радивојевић