Лале Дрекалов је био војвода и вођа Куча.[1] Титулу је наследио од оца, војводе Дрекала. Сматра се да је прво био римокатоличке вероисповести да би касније прешао у православље.[2] Учествовао је на два православна сабора патријарха српског Јована.Помиње се у записима млетачког племића и јавног службеника Маријана Болице (итал. Mariano Bolizza) који га наводи као вођу ратоборних кучких племена[3]. По предању је био ожењен сестром Пеја Станојева, војводе Братоножића. Имао је четири сина који су носили презиме Дрекаловић: Вујоша, Илика, Чеја и Мија. Војводску титулу наследио је најстарији син Вујош али се она надаље пренела на његовог брата Илика.[4] Потомци Илика су узели и презиме Иликовић, потомци Вујоша - Вујошевић, потомци Мија се презивају Мијовић, а Чеја - Чејовићи. Потомци војводе Лала Дрекалова су између осталих и неки од најистакнутијих Куча: Марко Миљанов Поповић Дрекаловић, војсковођа, војвода и писац и Васа Чарапић, јунак и војвода из Првог српског устанка.

Референце уреди

  1. ^ Марко Миљанов, „Племе Кучи у народној причи и пјесми“
  2. ^ Постоје записи као и усмена казивања која сугеришу да је након договора са Митрополитом цетињским Рувимом другим Лале прешао у православље као већ утемељени вођа Куча: следио га је и народ
  3. ^ Мариано Болизза (1614):Релазионе е десцризионе дел сангиацато ди Сцутари
  4. ^ M. Миљанов (1904): Племе Кучи у народној причи и пјесми


Кучке војводе
рани 17. век