Ларингоскоп

медицински инструмент са огледалом, светлом, али и уграђеном камером који се употребљава за испитивање ларинкса

Ларингоскоп је медицински инструмент са огледалом, светлом, али и уграђеном камером који се употребљава за испитивање ларинкса. Упркос све бројним техничким уређајима за успостављање алтернативног слободног ваздушног пута, уз помоћ ларингоскопа остаје златни стандард, јер велика већина ендотрахеалних интубација укључује употребу ларингоскопа за посматрање током ове интервенције.[1]

Ларингоскоп
Ларингоскоп

Опште информације уреди

 
Рани ларингоскопи користили су равну „Магилл Бладе” шпатулу која је још увек стандардни део ветеринарски ларингоскопала

Рани ларингоскопи користили су равну „Магилл Бладе” шпатулу која је још увек стандардни део ветеринарски ларингоскопала; јер равну шпатулу је тешко контролисати код одраслих људи и може изазвати притисак на нервус вагуса, што може изазвати спонтано неочекиване срчане аритмије код одраслог пацијента.

Тренутно постоје комерцијално доступни два основна типа шпатула ларингоскопа: закривљена шпатула и равна шпатула. Мацинтосх шпатула је најчешће коришћена закривљена шпатула у ларингоскопима,[2] док је Миллер-ова равна шпатула.[3] најпопуларнији модел равне шпатула Оба типа ларингоскопских лопатице (Миллер и Мацинтосх) су доступне у величинама: 0 (неонаталне) до 4 (велика за одрасле особе).[4]

Постоје и многи други типови закривљених и равних шпатула (нпр. Пхиллипс, Робертсхав, Сикес, Висцонсин, Вис-Хиппле, итд.)

Ларингоскоп може бити и са прибором као што су огледала за проширење видног поља, па чак и порт за давање кисеоника. Ове специјалне шпатула су првенствено дизајниране за употребу од стране анестезиолога, најчешће у операционој сали.[5]

Поред лекара све више са данас обучавају и медицински техничари, за употребу ларингоскопа и директну ларингоскопију како би моглу успешно обавити у интубацији на терену.

Мацинтосх шпатула се пшоставља у валлецули, испред епиглотиса, подижући је из видног пута, док се Миллер-ова шпатула постављена иза епиглотиса, како би се погледу изложио глотис и гласни набор.

Неправилна употреба ларингоскопа може проузроковати трауму предњих секутића; правилна техника је да се брада помакне према горе и према напријед у исто време, да се шпатула не користи као полуга на зубима који служе као упориште.

Миллер-ова, Висцонсин-ова, Вис-Хиппл-ова и Робертсхав-ова шпатула обично се користе за дојенчад, јер је лакше визуализовати глотис помоћу ових шпатула, док је примене Мацинтосх шпатула могућа код новорођенчади, због веће величине епиглотиса у односу на глотис.

У новије вријеме производе се и ларингоскопи за једнократну употребу, са пластичним шпатулама.

Врсте ларингоскопа уреди

Ларингоскопи могу бири интубациони, флексибилни носно ждрелни ларингоскопи, микроларингоскопи

Интубациони ларингоскопи уреди

Интубациони ларингоскоп служи као средство за ендотрахеалну интубацију током опште анестезије или вентилациону терапију која је неопходна током оперативних завата, или у оториноларингологији, за преглед и извођење операције на гркљану.

 
Ларингоскопи са МцЦоy шпатулама са покретним врхом разних величина
 
Дршка ларингоскопа са Милер-овим равним шпатулама (великом за одрасле, малом за одрасле, педијатријском, шпатулом за дојенчад и новорођенчад)

Ларингоскоп може бити стандардни или видео ларингоскоп.

Стандардни интубациони ларингоскоп уреди

Стандардни ларингоскоп омогућује директну ларингоскопију или визуелизацију глотиса од стране испитивача.[6] Од свог увођења од стране Кирстеина 1895. године,[7] стандардни ларингоскоп је постао најпопуларнији уређај који се користи за трахеалну интубацију. Данас се конвенционални ларингоскоп састоји од ручице која садржи батерије са извором светлости и сета изменљивих шпатула које се могу стерилисати.

Примена стандардног ларингоскопа је изузетно неугодна и обично се не изводе на свесним пацијентима или на пацијентима са интактним рефлексом.

Опрема

Уз овај ларингоскоп, као његови саставни делови иду:

  • Дршка (батерије и резервне батерије)
  • шпатула (извор светлости — са лед или ксенон сијалицом)
  • Шпатула: крива и равна са извором светлости.
  • У 65% случајева Мацинтосх крива шпатула (у 70% случајева бр.3)
  • Милер-ова равна шпатула и МцЦоy шпатула са покретним врхом.
Намена

Уз помоћ овог ларингоскопа лекар може извести директну ларингоскопију на пацијенту који лежи на леђима. Ларингоскоп се убацује у уста на десној страни и пребацује на лево да би се ухватио и померио језик ван линије вида, и, у зависности од типа шпатуле, уметнут је или испред или позади у односу на епиглотис, који се затим подиже покретом према горе и напред. Овај потез омогућава поглед на глотис. Ова процедура се одвија у операционој сали са пуном припремом за мере реанимације и сузбијања респираторног поремећаја. Овај поступак најчешће користе анестезиолози за ендотрахеалну интубацију под општом анестезијом, али и за директну дијагностичку ларингоскопију са биопсијом.[8][9][10]

Постоји најмање десет различитих типова ларингоскопа који се користе у овој процедури, од којих сваки има специјализовану употребу за анестезиолога, реаниматора у ургентној медицини, оториноларинголога и медицинског говорног патолога.

Видеоскопски интубациони ларингоскоп уреди

 
Видеоларингоскоп

Видеоскопски интубациони ларингоскоп омогућава индиректну ларингоскопију уз помоћ камере и монитора. Постоје бројни модели видео ларингоскопа. За њих је заједничко да користе свежањ оптичких влакана уграђен у специјално дизајнирану шпатулу. Слика се приказује на малом екрану. Сада је та опрема малих димензија и мобилна, јер уређај може да ради и на батерије које трају око 45 минута и стога не мора бити спојен на спољани извор напајања.

Глотису се приступа средином усне дупље, без забацивања главе. Намењен је за преглед код:

  • Суспектне повреда вратне кичме
  • Лимитираног отварањг уста
  • Ограничене покретљивост врата
  • Ако око дисајни пут нису у истој равни.

У случају тешке интубације, када се грло не може показати стандардним ларингоскопом, може помоћи видео ларингоскоп., јер он не само да омогућава успешно пласирање тубусачак и у случају тешке интубације када можда не буду успешне са уобичајеним ларингоскопом.

Уређај који је направљен од квалитетних и отпорног материјала, на свом једном крају има универзалну шпатулу, која се може лако подесити на жељену величину померањем у држачу, а на другом карју монитор са висококвалитетним екраном одговарајуће резолуције који даје добру видљивост.

Добре и лоше стране

Како је тешка интубација за свакаког лекара или медицинског техничара велики стрес, посебно за оне који аде на терену, свакако да је сваки нови уређај овог тип, олакшао процес интубације у ургентним стањима.[11]

Лоша страна је висока цена, добра обученост особља и дуже време за припрему.

Фибероптички ларингоскоп уреди

 
Флексибилни фибероптички ларингоскоп, бронхоскоп, чији су основни делови: окулар, прстен за фокусирање, контролна полуга, прикључак аспирације, контрола аспирације, тело, улаз у радни канал, инсерциони део, преносник светлости и одговарајући извор светла.

Поред конвенционалних ларингоскопа, многе друге направе су развијене као алтернативе директној ларингоскопији. Историја ове методе је релативно кратка. Др Петер Мурпхy је 1967.године, употребио флексибилни фибероптички инструмент – холедохоскоп за контролу дисајног пута током назалне интубације у општој анестезији. Први, прави фибероптички ларингоскоп је употребљен 1973. године.[12]

Флексибилни фибероптички бронхоскоп или риноскоп

Може се може скористити за дијагностику или за интубацију трахеје. Употребљава се када је немогуће извести ендотрахеалну интубацију уз помоћ класичног ларингоскопа под контролом ока (директна ларингоскопија) или „на слепо”.[12]

Пацијент може да остане при свести током процедуре, тако да се гласни набори могу посматрати током фонације. Хируршки инструменти који су прошли кроз фибероскоп могу се користити за извођење процедура као што су биопсије сумњивих маса. Ови инструменти су постали неопходни оториноларингологију, пулмологији и анестезиологији.

Други доступни фибероптички уређаји

Укључују Буллардов опсег,[13] УпсхерСцопе,[14][15] и ВуСцопе.[16] Ови уређаји су у широкој употреби за интубацију трахеје, посебно у условима тешке интубације

Компликације уреди

Током примене ларингоскопа пријављени су случајеви благе или тешке повреде узроковане грубим и неискусним коришћењем ларингоскопа., које укључују

  • Мање оштећење меких ткива у грлу — које могу резултовати упалуом грла након операције
  • Великих повреда гркљана и ждрела — које могу резултовати трајним ожиљком, улцерацијим и апсцесе ако се тако нанета повреда благовреме не лечи.
  • Ризик од оштећење зуба.

Види још уреди

Извори уреди

  1. ^ I. W. Магилл, “Тецхниqуе ин ендотрацхеал анаестхесиа,” Тхе Бритисх Медицал Јоурнал, вол. 2, но. 3645, пп. 817–819, 1930.
  2. ^ Сцотт Ј, Бакер ПА (2009). "Хоw дид тхе Мацинтосх ларyнгосцопе бецоме со популар?". Паедиатриц Анаестхесиа. 19 (Суппл 1): 24–9.
  3. ^ Роберт А. Миллер (1941). "А неw ларyнгосцопе". Анестхесиологy. 2 (3): 317–20.
  4. ^ Сомцхаи Аморнyотин; Унгкаб Праканраттана; Пхонгтхара Вицхитвејпаисал; Тхантима Валлисут; Неунгхатхаи Кунанонт; Ладда Пермпхолпрасерт (2010). "Цомпарисон оф тхе Цлиницал Усе оф Мацинтосх анд Миллер Ларyнгосцопес фор Оротрацхеал Интубатион бy Сецонд-Монтх Нурсе Студентс ин Анестхесиологy". Анестхесиологy Ресеарцх анд Працтице. 2010: 1–5.
  5. ^ Јамес M. Беррy (2007). "Цхаптер 16: Цонвентионал (ларyнгосцопиц) оротрацхеал анд насотрацхеал интубатион (сингле-лумен тубе)". Ин Бенумоф ЈЛ (ед.). Бенумоф'с аирwаy манагемент: принциплес анд працтице (2нд ед.). Пхиладелпхиа: Мосбy-Елсевиер. пп. 379–392.
  6. ^ С. L. Оребаугх, “Дирецт ларyнгосцопy,” ин Атлас оф Аирwаy Манагемент: Тецхниqуес анд Тоолс, пп. 13–21, Липпинцотт Wиллиамс анд Wилкинс, Пхиладелпхиа, Па, УСА, 2007.
  7. ^ Хирсцх НП, Смитх ГБ, Хирсцх ПО (Јануарy 1986). "Алфред Кирстеин. Пионеер оф дирецт ларyнгосцопy". Анаестхесиа. 41 (1): 42–5
  8. ^ Ј. M. Беррy, “Цонвентионал (ларyнгосцопиц) оротрацхеал анд насотрацхеал интубатион (сингле-лумен тубе),” ин Бенумоф’с Аирwаy Манагемент: Принциплес анд Працтице, C. А. Хагберг, Ед., пп. 379–392, Мосбy Елсевиер, Пхиладелпхиа, Па, УСА, 2нд едитион, 2007
  9. ^ D. C. Раy, C. Биллингтон, П. К. Кеарнс, ет ал., “А цомпарисон оф МцГратх анд Мацинтосх ларyнгосцопес ин новице усерс: а маникин студy,” Анаестхесиа, вол. 64, но. 11, пп. 1207–1210, 2009.
  10. ^ Б. Х. Yоо, Y. Лее, С. Х. Wоо, ет ал., “Тхе цоррелатион бетwеен блоод прессуре елеватион анд интубатион тиме дуринг трацхеал интубатион усинг лигхтwанд ор дирецт ларyнгосцопе,” Кореан Јоурнал оф Анестхесиологy, вол. 52, но. 1, пп. С9–С13, 2007.
  11. ^ Х. Е. Wанг, С. Р. Сеитз, D. Хостлер, анд D. M. Yеалy, “Дефининг тхе леарнинг цурве фор парамедиц студент ендотрацхеал интубатион,” Прехоспитал Емергенцy Царе, вол. 9, но. 2, пп. 156–162, 2005.
  12. ^ а б Финуцане ТБ, Сантора ХА. Принциплес оф Аирwаy Манагемент. 3 тх ед. Неw Yорк: Спрингер-Wерлаг; 2003.
  13. ^ Горбацк МС (1991). "Манагемент оф тхе цхалленгинг аирwаy wитх тхе Буллард ларyнгосцопе". Јоурнал оф Цлиницал Анестхесиа. 3 (6): 473–7.
  14. ^ Фридрицх П, Фрасс M, Кренн ЦГ, Wеинстабл C, Бенумоф ЈЛ, Краффт П (1997). "Тхе УпсхерСцопе ин роутине анд диффицулт аирwаy манагемент: а рандомизед, цонтроллед цлиницал триал". Анестхесиа & Аналгесиа. 85 (6): 1377–81.
  15. ^ Пеарце АЦ, Схаw С, Мацклин С (1996). "Евалуатион оф тхе Упсхерсцопе. А неw ригид фибресцопе". Анаестхесиа. 51 (6): 561–4.
  16. ^ Wу ТЛ, Цхоу ХЦ (1994). "А неw ларyнгосцопе: тхе цомбинатион интубатинг девице". Анестхесиологy. 81 (4): 1085–7.

Спољашње везе уреди