Lasiocampa quercus

Ласиоцампа qуерцус
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Артхропода
Класа:	Инсецта
Ред:	Лепидоптера
Породица:	Ласиоцампидае
Род:	Ласиоцампа
Врста:	L. qуерцус
Биномно име
	Ласиоцампа qуерцус; (Лине, 1758)

Lasiocampa quercus традиционално храстова преља, крупан је ноћни лептир из породице Lasiocampidae.

Дистрибуција и тип станишта

Врста је широко расптрострањена у Европи, али и умереним и умерено хладним подручјима Азије. У Србији је чест, а поред преферираних брдско-планинских и шумовитих станишта, сусреће се и на ободима градова, у близини жбунасте и дрвенасте вегетације.^[1]^[2]

Биљке хранитељке

Упркос имену врсте које указује на храст (лат. Qуерцус), гусеница ове полифагне врсте храни се врбама (Салиx спп.), белом брезом (Betula pendula), купином (Rubus fruticosus), трњином (Prunus spinosa) и многим другим сродним биљкама. Постоје и референце са почетка двадесетог века које истичу да је врста Lasiocampa quercus наносила штету у храстовим шумама приликом пренамножавања, услед способности да се адаптира на биљку хранитељку која је надоступнија и у изобиљу. Међутим, општи став је да је име врсте quercus добила по сличности у изгледу лутке и плода храста, жира.^[3]

Животни циклус

У зависности од географског подручја, Lasiocampa quercus се развија једну или две године, при чему у двогодишњем развоју прве године презимљава гусеница, а друге лутка. У брдско-планинским стаништима у Србији, храстова преља се генерално развија две године, при чему је највећи број сусрета зрелих гусеница након изласка из хибернације. У касно лето, гусенице последњег ларвеног ступња, карактеристичног изгледа и изразито крупне, лако су уочљиве на отвореним површинама, где се крећу у потрази за местом за улуткавање. По еклозији, лептири лете од маја до јула. Време летења предодређено је временским и географским условима, као и дужином животног циклуса.^[4]^[5]

Одрасле јединке

Женке су крупније од мужјака, просечног распона крила 75мм, блеђе обојене од мужјака, жућкасто смеђе, маркирана двема белим тачкама на предњим крилама. Мужјак је мањег распона крила (просечно 45мм), знатно тамнији, дубоке смеђе боје и разгранатих антена. Такође је маркиран, при чему су због контраста тачке израженије. Мужјаци су дневни летачи, и преферирјау сунчане дане за лет. Женке су генерално ноћни летачи, и привлачи их вештачко осветљење. Адулти се не хране и њихов животни век је око недељу дана.^[6]

Гусеница

Гусенице пролазе кроз значајне морфолошке промене током свог развоја, при чему се мењају и боје и маркације. Млађе гусенице могуће је заменити са сродне врсте из потфамилије Ласиоцампинае, док је зрела гусеница, која се најчешће среће, веома карактеристична. Једна од најкрупнијих гусеница у Србији, просечне дужине 80мм, смеђег обојења, са равномерно распоређеним сетама исте боје по читавом интегументу, има крзнен изглед. Субдорзум је маркиран двема белима испрекиданим линијама, а црни интерсегментални прстенови видљиви су нарочито током кретања. Главена капсула је крупна и смеђа.

Лутка

Крупна, тамно смеђа лутка има вишеструку заштиту. Непосредно око ње, налази се свилени, густи уплетени кокон, светлије смеђ и длакавог изгледа, који подсећа на жир. Такав кокон је најчешће заштићен додатном беличастом свиленом баријером, која је лабавије уплетена. Одгајање у затвореном простору убрзава еклозију.