Википедија

Ласло Ловас

Ласло Ловас (mađarski: László Lovász; rođen 9. marta 1948. godine), мађарски математичар и професор емеритус на Етвеш Лоранд универзитету, најпознатији је по свом доприносу у комбинаторици, за који је заједно са Авијем Вигдерзоном 2021. године добио Абелову награду. У периоду од 2007. до 2010. био је председник Међународне математичке уније а затим и председник Мађарске академије наука од 2014. до 2020.

Ласло Ловас
Ловас 2017. године
Лични подаци
Датум рођења(1948-03-09)9. март 1948.
Место рођењаБудимпешта, Мађарска,
ДржављанствоМађарско
Сједињене Америчке Државе
ОбразовањеЕтвеш Лоранд Универзитет
Мађарска академија наука
Научни рад
МенториТибор Галај
Познат поЕрдеш–Фабер–Ловасова хипотеза
Кнајзерова хипотеза
ЛЛЛ алгоритам редукције базе решетки
Ловасова локална лема
НаградеAbel Prize (2021)
Brouwer Medal (1993)
Kyoto Prize in Basic Sciences (2010)
Széchenyi Prize (2008)
János Bolyai Creative (2007)
John von Neumann Theory Prize (2006)
Gödel Prize (2001)
Knuth Prize (1999)
Wolf Prize (1999)
Fulkerson Prize (1982, 2012)
Pólya Prize (1979)
Званични веб-сајт
www.cs.elte.hu/~lovasz/

Ловасов значајан допринос огледа се у теорији графова кроз доказе Кнајзерове хипотезе и Ловасове локалне леме, као и кроз формулацију Ердеш-Фабер-Ловасове хипотезе. Аутор је и ЛЛЛ алгоритма редукције базе решетки, који носи назив управо по њему.

Младост и образовање

уреди

Рођен је 9. марта 1948. године у мађарској престоници Будимпешти, где је и похађао гимназију Фазекаш Михаљ.[1][2][3][4] Током школовања освојио је три златне медаље (1964-1966) и једну сребрну (1963) на Међународној математичкој олимпијади.[2][3][4][5] Поред тога, као млади математички геније учествовао је и у мађарским телевизијским квизовима.[3] Математичар Пол Ердеш пробудио је интересовање код младог Ловаса за теоријом графова.[3][6]

Диплому Кандидата наука (C.Sc) Ласло је стекао 1970. године на Мађарској академији наука под менторством Тибора Галаја.[1][3][7][8] Године 1971. стекао је прво докторско звање (Dr.Rer.Nat) на Етвеш Лоранд универзитету у Будимпешти, док је другу диплому докторских студија (Dr.Mat.Sci) стекао на Мађарској академији наука 1977.[1]

Каријера

уреди

У периоду од 1971. до 1975. радио је као научни сарадник на Етвеш Лоранд универзитету.[1] На Сегединском универзитету радио је као доцент од 1975. до 1978. а затим као професор и шеф Катедре за геометрију све до 1982.[1] Након тога вратио се назад на Етвеш Лоранд универзитет, где је радио као професор и шеф Катедре за информатику све до 1993.[1]

Ловас је био професор на универзитету Јејл од 1993. до 1999. године.[1] Након тога прешао је да ради као виши истраживач у Мајкрософт истраживачком центру, где је остао до 2006 године.[1] Затим се вратио на Етвеш Лоранд универзитет где је радио као директор Математичког института (2006-2011) и професор на Катедри за информатику (2006-2008).[1][9] Године 2018. Ловас је отишао у пензију.[1]

У периоду од 1. јануара 2007. до 31. децембра 2010. године био је председник Међународне математичке уније.[6][10] Изабран је 2014. године за председника Мађарске академије наука, где је радио све до 2020. године.[6][11][12]

Научни рад

уреди

Сарађујући са Ердешом седамдесетих година прошлог века Ловас је развијао комплементарне методе за Ердешове технике теорије вероватноће графова.[3] Под тим спада Ловасова локална лема, која се данас често користи приликом доказивања постојања такозваних ретких графова.[3] Поред тога, Ловасов допринос у теорији графова огледа се у доказу Кнајзерове хипотезе, као и у формулисању Ердеш-Фабер-Ловасове хипотезе.[3]

Са холандским математичарима Арјеном Ленстром и Хендриком Ленстром развио је 1982. године ЛЛЛ алгоритам за апроксимацију тачака у решеткама и редукцију њихових база.[3][13]  Гил Калај описује ЛЛЛ алгоритам као „један од основних алгоритама“ који има широку практичну примену у алгоритмима факторизације полинома и криптографији.[3]

Награде

уреди

Ловас је носилац бројних награда, од којих су неке:  Pólya (1979. године),  Fulkerson (1982. и 2012. године), Brouwer Medal (1993. године), Wolf i Knuth (1999. године),  Gödel (2001. године), награде John von Neumann Theory (2006. године), потом János Bolyai Creative (2007. године), Széchenyi (2008. године) и на крају  Kyoto Prize in Basic Sciences (2010. године).[1][14][15]Заједно са Авијем Вигдерзоном у марту 2021. добија Абелову награду од Института за напредне студије „за њихов темељни допринос теоретичкој информатици и дискретној математици, као и за њихову водећу улогу у увођењу истих у централна поља модерне математике“.[2][3][6] Одликован је 2021. године највишим мађарским орденом Светог Стефана.[16]

Именован је за иностраног члана Холандске краљевске академије наука и уметности (2006) и Шведске краљевске академије наука (2007), као и за почасног члана Лондонског математичког друштва 2009. године.[17][18] Постао је члан Националне академије наука Сједињених Америчких Држава и Америчког математичког друштва 2012. године.[19][20] Ловас је један од научних истраживача чије су публикације најчешће цитиране у академским часописима према „ISI High cited“ бази података (база података са често цитираним научним истраживачима).[21]

Приватни живот

уреди

Ловас је двојни држављанин Мађарске и Сједињених Америчких Држава.[1] Има четворо деце са супругом Каталин Вестергомби, која је такође математичарка.[1][22] Поред тога, заједно су допринели развоју програма за младе талентоване математичаре.[23]

Књиге

уреди
  • Lovász, László; Plummer, M. D. (1986), Matching Theory, Annals of Discrete Mathematics, vol. 29, North-Holland, . ISBN 0-444-87916-1., MR 0859549.
  • Lovász, László; Pelikán, József; Vesztergombi, Katalin (January 27, 2003). Discrete Mathematics: Elementary and Beyond. Springer. ISBN978-0387955858.
  • Lovász, László (2007). Combinatorial Problems and Exercises, 2nd Edition. AMS Chelsea Publishing. ISBN 978-0821842621..

Reference

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „"Curriculum Vitae"” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 08. 09. 2017. г. Приступљено 17. 3. 2021.  (PDF). László Lovász..
  2. ^ а б в Chang, Kenneth (March 17, 2021). „"2 Win Abel Prize for Work That Bridged Math and Computer Science"”. Приступљено 17. 3. 2021. . The New York Times..
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј Hartnett, Kevin (March 17, 2021). „"Pioneers Linking Math and Computer Science Win the Abel Prize"”. Приступљено 17. 3. 2021. . Quanta Magazine..
  4. ^ а б Grötschel, Martin; Katona, Gyula O. H., eds. (2008). "Preface". Building Bridges. János Bolyai Mathematical Society and Springer. pp. 7–8.
  5. ^ László Lovász's results at International Mathematical Olympiad
  6. ^ а б в г Castelvecchi, Davide (2021). „Abel Prize celebrates union of mathematics and computer science”. Nature. PMID 33731906. S2CID 232302960. doi:10.1038/d41586-021-00694-9. .
  7. ^ „"László Lovász, Director, Institute of Mathematics, Eötvös Loránd University Budapest, Hungary"”. Приступљено 4. 12. 2019. . fields. February 11, 2008..
  8. ^ László Lovász at the Mathematics Genealogy Project
  9. ^ „"LOVÁSZ, László"”. Приступљено 4. 12. 2019. . World Science Forum..
  10. ^ The IMU Executive Committee 2007-2010 Archived December 29, 2007, at the Wayback Machine
  11. ^ Magyar Tudományos Akadémia: "Lovász László a Magyar Tudományos Akadémia új elnöke", 2014/05/06 (in Hungarian)
  12. ^ Magyar Tudományos Akadémia: "A leköszönő és az új elnök beszédével zárult az MTA 193. közgyűlése", 2020/07/09 (in Hungarian)
  13. ^ Lenstra, A. K.; Lenstra, H. W.; Lovász, L. (1982). „Factoring polynomials with rational coefficients” (PDF). Mathematische Annalen. 261 (4): 515—534. MR 0682664. S2CID 5701340. doi:10.1007/BF01457454. hdl:1887/3810. 
  14. ^ "Lovász Receives Kyoto Prize" (PDF). Notices of the American Mathematical Society. (PDF). 57 (9): 1136 https://www.ams.org/notices/201009/rtx100901136p.pdf.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). 2010.
  15. ^ „"László Lovász"”. Приступљено 17. 3. 2021. . Institute for Operations Research and the Management Sciences..
  16. ^ „"Az MTA két volt elnökéé a Szent István Rend"”. Приступљено 20. 8. 2021. . 24.hu (in Hungarian). August 20, 2021..
  17. ^ Архивирано на сајту Wayback Machine (8. фебруар 2016). Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences. Archived from the original on February 8, 2016..
  18. ^ LMS homepage
  19. ^ „"Laszlo Lovasz"”. Приступљено 22. 3. 2021. . www.nasonline.org..
  20. ^ List of Fellows of the American Mathematical Society, retrieved February 2, 2013.
  21. ^ Thomson ISI, Lovász, László, ISI Highly Cited Researchers, retrieved February 2, 2010
  22. ^ "Édes teher: zseni az apám (interview with László Lovász)", NOL (in Hungarian), July 12, 2013
  23. ^ Taber, Keith S.; Sumida, Manabu; McClure, Lynne, eds. (2017), Teaching Gifted Learners in STEM Subjects: Developing Talent in Science, Technology, Engineering and Mathematics, Routledge Research in Achievement and Gifted Education, Routledge. . стр. 92—93. ISBN 9781317448969 https://books.google.com/books?id=WAgqDwAAQBAJ&pg=PA92.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Laslo_Lovas&oldid=27832403”