Лепила у графичкој индустрији

Лепила у графичкој индустрији су чисте супстанце или смеше које се због своје особине адхезије користе за слепљивање материјала као што су папир или полимери.

Дефиниција лепила

уреди

Лепила су чисте супстанце или смеше супстанци органског или неорганског порекла које су погодне за спајање предмета направљених од истих или различитих материјала. Она омогућавају чврсту и трајну везу између слепљених предмета при чему не мењају облик и особине материјала који се лепе.[1]

Особине лепила

уреди

Супстанце које се користе као лепила морају да имају изражену адхезију према материјалима које спајају, али и кохезију и хемијску и термичку стабилност да би веза коју стварају била квалитетна.

Подела лепила

уреди

Лепила која се користе у графичкој индустрији деле се на:

  • лепила у ужем смислу
  • везива

Лепила у ужем смислу се користе за повезивање предмета са обрађеним површинама.

Везива се користе за повезивање предмета неправилног облика чије површине нису претходно обрађене.

Лепила у ужем смислу

уреди

Лепила у ужем смислу могу се поделити према следећим критеријумима:

  • пореклу
  • температури примене
  • области примене.[1]

Теорија лепљења

уреди

При контакту лепила и предмета који се слепљују долази до привлачења молекула лепила и молекула у површинском слоју предмета. Силе привлачења између различитих врста молекула су адхезионе силе. Везивање лепила за површину предмета је резултат специфичне и механичке адхезије.

Процес лепљења

уреди

Овај процес се састоји из четири фазе:

  1. припрема лепила за наношење
  2. припрема површина предмета који се слепљују
  3. наношење лепила на површине
  4. спајање површина на које је нането лепило.[2]

Примена лепила у графичкој индустрији

уреди

У графичкој индустрији користе се:

  • лепила на бази природних полимера биљног порекла
  • лепила на бази природних полимера животињског порекла
  • лепила на бази синтетских полимера
  • термореактивна лепила
  • термолепила.

Референце

уреди
  1. ^ а б Јовановић, Слободан (2005). Технологија графичког материјала за трећи разред графичке школе. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. стр. 72—84. ISBN 86-17-13103-9. 
  2. ^ Крговић, Милорад (2005). Графички материјали. Београд: ТМФ. стр. 189—195. ISBN 86-7401-212-4.