Leucorrhinia pectoralis
Leucorrhinia pectoralis (Цхарпентиер, 1825) је највећи вилински коњиц из рода Leucorrhinia, а припада породици Libellulidae. Српски назив врсте је Жутопеги барски вранац.
| Леуцоррхиниа пецторалис | |
|---|---|
| |
| МужјакL. пецторалис | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Одоната |
| Инфраред: | Анисоптера |
| Породица: | Либеллулидае |
| Род: | Леуцоррхиниа |
| Врста: | L. пецторалис
|
| Биномно име | |
| Леуцоррхиниа пецторалис | |
Опис уреди
Најчешћи вилинкси коњиц овог рода који је распрострањен у низијским пределима. Има локалну дистрибуцију. Карактеристична жута шара на седмом абдоминалном сегменту мужјака чини ову врсту лако препознатљивом и само помоћу двогледа. Дужина тела варира од 32-39 мм, док је дужина задњег крила око 32 мм.[1] Трбух мужјака је црн са црвеним шарама на сваком сегменту осим на последња три, који су чисто црни. Груди су, такође, црне са црвеним шарама. Трбух женке је црн са крупним жутим шарама на свим сегментима осим на последња три. Обично је шара на седмом сегменту женке нешто светлија од осталих, али не мора да буде правило- Крила су провидна са црно обојеном основом доњег пара крила и црном птеростигмом. Основа оба крила женке обојена су светложуто. Очи оба пола су тамне, а лице светло[2].
Распорстрањење уреди
Распорстрањена је од западног Сибира до делова Француске. Забележена је у следећим државама: Јерменија; Аустрија; Белорусија; Белгија; Босна и Херцеговина; Бугарска; Хрватска; Чешка; Данска; Естонија; Финска; Француска; Грузија; Немачка; Мађарска; Казахстан; Латвија; Литванија; Македонија, Бивша Југословенска Република; Молдавија; Холандија; Норвешка; Пољска; Румунија; Руска Федерација; Србија; Словачка; Словенија; Шпанија; Шведска; Швајцарска; Украјина.[3]
Станиште уреди
Насељава мочварне границе и преферира мање киселе воде од врте Leucorrhinia dubia.[1]
Животни циклус уреди
Женке углавном полажу јаја саме, али понекад мужјак лети у њеној близини у току тог процеса. Ларве се развијају једну до три године, али најчешће две. Егзувије остављају на буљкама које расту из воде на неколико десетина центиметара од површине воде.
Сезона летења уреди
Сезона лета траје од маја до августа.
Референце уреди
- ^ а б Дијкстра, К-D.Б & Леwингтон, Р. (2006) Фиелд Гуиде то тхе Драгонфлиес оф Бритаин анд Еуропе. Бритисх Wилдлифе Публисхинг. ИСБН 0-9531399-4-8.
- ^ Ђурђевић, Аца; Николић, Марко; Поповић, Милош (2020). Вилински коњици Србије - приручник. Србија: Завод за заштиту природе Србије. ИСБН 978-86-80877-71-6.
- ^ „ИУЦН”.
Спољашње взе уреди
Медији везани за чланак Леуцоррхиниа пецторалис на Викимедијиној остави
