Libellula quadrimaculata

Libellula quadrimaculata (Линнаеус, 1758) је врста вилинског коњица која припада породици Libellulidae. Српски назив врсте је Четворопеги вилин коњиц.

Либеллула qуадримацулата
Мале Фармоор Ресервоир, Оxфордсхире
Фемале, Кампинос Форест, Поланд
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Артхропода
Класа:	Инсецта
Ред:	Одоната
Инфраред:	Анисоптера
Породица:	Либеллулидае
Род:	Либеллула
Врста:	L. qуадримацулата
Биномно име
Либеллула qуадримацулата Линнаеус, 1758

Опис врсте

Ова врста је чест становник мирних вода и може се наћи широм Европе. Лако се препознаје по својим великим димензијама, браон телу и црним тачкама на чвору сваког крила по којима је и добила име. Дужина тела је као код L. депресса али је тело виткије и на изглед мање. Код оба пола тело је равномерно прозирно браон обојено. Абдомен је коничан, сегменти 6-10 црно обојени, а бочни сегменти од 4 до 8 жути. Абдомен мужјака не постаје сивкасто пруинозан као код L. депресса и L. фулва. Крила су у својој бази ћилибарне боје, на чворовима са карактеристичним црним тачкама. Задња крила у својој бази имају црне шаре у облику троугла док су предња, за разлику од других врста рода Либеллула, чисто ћилибарне боје. Постоји једна форма врсте L.qуадримацулата, праенубила, која поседује знатно веће нодалне тачке и браон шаре иза птеростигме. Сматра се да су ове карактеристике повезане са температуром воде у којој се ларва развија и чини се да је ова форма много чешћа у Европи него у Америци. Очи су браон боје. Ова врста има јединствен изглед крила и немогуће ју је помешати са неком сродном врстом.

Распротрањење

Познато је да је L. qуадримацулата у прошлости имала бројне миграције. Сада је широко распрострањена и веома честа у већем делу свог ареала.

Ова врста присутна је у следећим државама: Албанија; Аустрија; Белорусија; Белгија; Босна и Херцеговина; Бугарска; Канада (Лабрадор, Британска Колумбија, Алберта, Манитоба, Њу Брунсвик, Њуфаундленд I, Северозападне територије, Нова Шкотска, Онтарио, Принц Едвард I., Квебек, Саскачеван, Јукон); Кина; Хрватска; Чешка; Данска; Естонија; Финска; Француска (Корзика); Немачка; Грчка;Гуернсеи; Мађарска; Индија (Џаму-Кашмир); Ирска; Острво Ман; Италија; Јапан; Џерси; Латвија; Литванија; Луксембург; Македонија, Бивша Југословенска Република; Молдавија; Монголија; Црна Гора; Мароко; Непал; Холандија; Норвешка; Пакистан; Пољска; Португал; Румунија; Руска Федерација; Србија; Словачка; Словенија; Шпанија (Шпанија (копно)); Шведска; Швајцарска; Турска; Украјина; Велика Британија (Велика Британија); Сједињене Америчке Државе (Виоминг, Висконсин, Западна Вирџинија, Вашингтон, Вермонт, Утах, Тексас, Јужна Дакота, Рходе Исланд, Пенсилванија, Орегон, Аљаска, Аризона, Калифорнија, Колорадо, Цоннецтицут, Идахо, Иллиноис, Масачусетс, Мичген, Минесота, Монтана, Небраска, Невада, Њу Хемпшир, Њу Џерзи, Нови Мексико, Њујорк, Северна Дакота, Охајо)

Станиште

Ова врста преферира станишта са мирним водама, добро развијеном вегетацијом и може бити веома бројна на киселим језерима.

Биологија врсте

Мужјаци имају моћан, агресиван лет и ћесто одмарају на гранчицама надгледајући воду, за разлику од слично обојене врсте Епитхеца бимацулата са којом лако може да буде замењена. Оба пола су добри летачи и парење се одвија у лету а не на гранчицама и међу вегетацијом. Женка јаја полаже на плутајућу вегетацију. Сезона лета ове врсте је од априла до средине септембра, а најчешћи су почетком лета, у јуну и јулу.

Животни циклус

Код ове врсте парење се одвија у лету. Након парења женке полажу јаја на листове флотантхих биљака. Након проласка кроз више ларвених ступњева, зреле ларве излазе на приобалне биљке где еклодирају и остављају своју егзувију.

Галерија

• 
  Либеллула qуадримацулата женка
• 
  Либеллула qуадримацулата женка