Википедија

Лиед

Лиед (немачки за „песма”)[1][2][3] термин је у немачком народном језику који описује постављање поезије на класичну музику како би се створио комад вишегласне музике.[4] Термин се користи за песме с краја четрнаестог или раног петнаестог века, или се чак односи на Минесанг из 12. и 13. века.[5] Касније се то посебно односило на поставке романтичарске поезије[6][7][8] током касног осамнаестог и деветнаестог века, па све до почетка двадесетог века. Примери укључују поставке Јозефа Хајдна, Волфганга Амадеуса Моцарта, Лудвига ван Бетовена, Франца Шуберта, Роберта Шумана, Јоханеса Брамса, Хуга Волфа, Густава Малера или Рихарда Штрауса. Међутим, међу говорницима других језика „лиед“ се често користи наизменично са „уметничком песмом“ да би обухватила дела која је традиција инспирисала на другим језицима. Песме направљене у лиеду често се усредсређују на пасторалне теме или теме романтичне љубави.[9]

Примери

уреди

Типично, лиеди се аранжирају за једног певача и клавир, они уз оркестарску пратњу је каснији развој. Неки од најпознатијих примера лиеда су Франц Шубертови Der Tod und das Mädchen („Смрт и девојка“), Gretchen am Spinnrade и Der Doppelgänger. Понекад се лиеди саставља у песничком циклусу (немачки Лиедерзyклус или Liederkreis), у низу песама (углавном три или више) повезаних једним наративом или темом, као што су Шубертова Die schöne Müllerin и Winterreise, или Шуманови Frauen-Liebe und Leben и Dichterliebe. Шуберт и Шуман су најуже повезани са овим жанром, углавном развијеним у доба романтизма.[10][11]

Историја

уреди

За говорнике немачког језика израз „lied“ ima dugu istoriju, počev od pesama trubadura iz 12. veka (Minnesang) preko narodnih pesama (Volkslieder) i crkvenih pesama (Kirchenlieder) do pesama radnika dvadesetog veka (Arbeiterlieder) ili protestnih pesama (Kabarettlieder, Protestlieder).

Nemačka reč lied за „песма“ (сродна енглеском дијалекатском leed) први пут је ушла у општу употребу у немачком током раног петнаестог века, што је у великој мери истиснуло ранију реч gesang. За песника и композитора Освалда фон Волкенстајна понекад се тврди да је творац ове речи због његових иновација у комбиновању речи и музике.[12] Композитор касног четрнаестог века познат као Салцбуршки монах написао је шест дводелних лиеда који су старији, али Освалдове песме (од којих око половине заправо позајмљују музику од других композитора) далеко надмашују Салцбуршког монаха по броју ( ко 120 лиеда) и квалитету.[4]

У Немачкој је велико доба песме дошло у деветнаестом веку. Немачки и аустријски композитори пре тога су писали музику за глас са клавијатуром, али су процватом немачке књижевности у доба класике и романтизма композитори инспирацију пронашли у поезији која је покренула жанр познат као лиед. Почеци ове традиције виде се у песмама Хајдна, Моцарта и Бетовена, али управо је код Шуберта пронађена нова равнотежа између речи и музике, нови израз смисла речи у и кроз музику. Шуберт је написао преко 600 песама, неке од њих у секвенцама или циклусима песама које пре повезују авантуру душе, него тела. Традицију су наставили Шуманн, Брамс и Волф, а у 20. веку Рихард Штраус, Малер и Фицнер. Композитори атоналне музике, као што је Арнолд Шенберг,[13] Албан Берг и Антон Веберн, такође су компоновали лиеде.

Друге националне традиције

уреди

Лиед традиција је уско повезана са немачким језиком, али паралеле постоје и другде, посебно у Француској, са мелодијама таквих композитора као што су Берлиоз, Форе, Дебиси и Пуланк, и у Русији, посебно са песмама Мусоргског и Рахмањинова. Енглеска је исто тако имала процват песама, међутим то је било уже повезано са народним песмама, него са уметничким, како их представља Ралф Вон Вилијамс,[14][15][16] Бенџамин Бритн,[17][18][19] Ајвор Гарни,[20][21] и Гералд Финзи.[22][23]

Референце

уреди
  1. ^ „лиед”. ЦоллинсДицтионарy.цом. ХарперЦоллинс. Приступљено 2020-11-17. 
  2. ^ „Лиед”. Рандом Хоусе Унабридгед Дицтионарy. Неw Yорк: Рандом Хоусе, Инц. 1997. Приступљено 17. 11. 2020 — преко Инфоплеасе. 
  3. ^ „лиед”. Тхе Америцан Херитаге Дицтионарy оф тхе Енглисх Лангуаге (5тх изд.). Бостон: Хоугхтон Миффлин Харцоурт. 2014. 
  4. ^ а б „Лиед”. Ин L. Роот, Деане. Грове Мусиц Онлине. Оxфорд Мусиц Онлине. Оxфорд Университy Пресс. 
  5. ^ Лиед на сајту Енциклопедија Британика
  6. ^ Интродуцтион то Романтицисм Архивирано 2011-03-07 на сајту Wayback Machine. Ух.еду. Ретриевед он 2012-05-17.
  7. ^ Романтицисм Архивирано 2011-04-08 на сајту Wayback Machine. Ацадемиц.брооклyн.цунy.еду. Ретриевед 2012-05-17.
  8. ^ Романтицисм : Интродуцтион – Британница Онлине Енцyцлопедиа Архивирано 2015-05-04 на сајту Wayback Machine. Britannica.com. Retrieved 2012-05-17.
  9. ^ „Lieder”. GCSE Bitesize. BBC Schools. Архивирано из оригинала 4. 3. 2015. г. 
  10. ^ Deaville, James (2004). „A Multitude of Voices: The Lied at Mid Century”. Ур.: Parsons, James. The Cambridge Companion to the Lied. Cambridge and New York: Cambridge University Press. стр. 143. ISBN 978-0-521-80471-4. 
  11. ^ Thyme, Jürgen (2005). „Schubert's Strategies in Setting Free Verse”. Ур.: Lodato, Suzanne M.; Urrows, David Francis. Word and Music Studies: Essays on Music and the Spoken Word and on Surveying the Field: Essays from the Fourth International Conference in Word and Music Studies, Berlin, 2003. Amsterdam and New York: Editions Rodopi. стр. 90. ISBN 978-90-420-1897-6. 
  12. ^ Orrey, Leslie; Warrack, John (2002). „Lied”. Ур.: Latham, Alison. The Oxford Companion to Music. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-866212-9. 
  13. ^ Gramit, David (2004). „The Circulation of the Lied: The Double Life of an Art Form”. Ур.: Parsons, James. The Cambridge Companion to the Lied. Cambridge and New York: Cambridge University Press. стр. 311. ISBN 978-0-521-80471-4. 
  14. ^ De Savage, Heather (2013). „Chronology”. Ур.: Alain Frogley and Aidan Thomson. The Cambridge Companion to Vaughan Williams. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19768-7. 
  15. ^ Dibble, Jeremy (2003). Charles Villiers Stanford: Man and Musician. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816383-1. 
  16. ^ Foreman, Lewis (1998). Vaughan Williams in Perspective: Studies of an English Composer. Ilminster: Albion Press. ISBN 978-0-9528706-1-6. 
  17. ^ Bridcut, John (2012). The Essential Britten. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-29073-4. 
  18. ^ Carpenter, Humphrey (1992). Benjamin Britten: A Biography. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-14324-5. 
  19. ^ Matthews, David (2013). Britten. London: Haus Publishing. ISBN 978-1-908323-38-5. 
  20. ^ P. J. Kavanagh (2004). Ivor Gurney, Collected poems (reprint изд.). Fyfield Books. ISBN 1-85754-709-8. 
  21. ^ Kate Kennedy, ed. 'Ivor Gurney: Poet, Composer', Ivor Gurney Society Journal 2007
  22. ^ Banfield, Stephen. Gerald Finzi: An English Composer (Faber, 1997) ISBN 0-571-16269-X
  23. ^ Дресслер, Јохн C. Гералд Финзи: А Био-Библиограпхy (Греенwоод, 1997) ISBN 0-313-28693-0

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди
 
Лиед на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Lied&oldid=27677534”