Липидни сплавови су гликолипо-протеински микродомени протеинских рецептора у ћелијској мембрани.[1][2][3] Ови специјализовани мембрански микродомени компартментализују ћелијске процесе. Они служе као центари за формирање сигналних молекула, утичу на мембрански пренос флуида и размену протеина, као и на регулацију неуротрансмисије.[3][4] Липидни сплавови су уређенији и гушће паковани него окружујући двослој.Они слободно плутају у ћелијској мемебрани.[5]

Организација липидног сплава, регион (1) је стандардни липидни двослој, док је регион (2) липидни сплав.

Особине

уреди
 
Простор-попуњавајући модели сфингомијелина (а) и холестерола (б).

Кључна разлика између липидног сплава и ћелијске мембране је њихова композиција. Истраживања су показала да липидни сплавови генерално садрже два пута већу количину холестерола него окружујући двослој. Исто тако, липидни сплавови су богатији у сфинголипидима попут сфингомијелина, чија концентрација је типично повишена за 50% у поређењу са ћелијском мембраном. У супротности с тим, нивои фосфатидилхолина су пропорционално умањени, што резултује у сличној заступљености холин-садржавајућих липида у сплавовима и мембрани. Холестерол преферентно интерагује, мада не ексклузивно, са сфинголипидима због њихове структуре и засићености угљоводоничних ланаца. Мада нису сви фосфолипиди унутар сплава засићени, хидрофобни ланци липида садржаних у сплаву су у већој мери засићени и гушће су паковани од окружујућег двослоја.[4]

Холестерол је динамични "лепак" који држи молекуле сплава заједно.[3] Услед крутости стеролне групе, холестерол се преференцијално налази у липидним сплавовима у којима су ацил ланци липида крући и мањој мери у течном стању.[4] Једно важно својство мембранских липида је њихов амфипатични карактер. Амфипатички липиди имају поларну, хидрофилну чеону групу и неполарни, хидрофобни регион.[6] Слика са десне стране приказује обрнути купи-сличан облик сфингомијелина, и купи-сличан облик холестерола на основу простора заузетог хидрофобним и хидрофилним регионима. Холестерол има способност паковања између липида у сплаву, чиме служи као молекулски уметак и попуњивач празнина између везаних сфинголипида.[7]

Риетвелд & Симонс су утврдили везу између липидних сплавова и одсуства мешања уређене (Lo фазе) и (Ld или Lα фазе) неуређене течне фазе.[8] Мада узрок феномена није потпуно јасан, сматра се да немешљивост минимизира слободну енергију између две фазе. Студије су показале да постоји разлика у дебљини између липидних сплавова и окружујуће мембране, што производи хидрофобну неравнотежу на граници фаза. Ова висинска неравнотежа фаза повећава линију тензије. То може да доведе до формирања већих, и у већој мери кружних платформи сплавова, да би се минимизовао енергетски трошак одржавања сплавова у засебној фази. Други спонтани догађаји, као што је закривљеност мембране и фузија малих сплавова у веће, могу такође да минимизују линију тензије.[4]

Види још

уреди

Литература

уреди
  1. ^ Тхомас С., Паис А.П., Цасарес С анд Брумеану Т.D. (2004). „Аналyсис оф липид рафтс ин Т целлс”. Молецулар Иммунологy. 41: 399—409. [мртва веза]
  2. ^ Тхомас С.; Кумар Р.С. анд Брумеану.Т.D (2004). „Роле оф липид рафтс ин Т целл” (ПДФ). АИТЕ. 52: 215—224. [мртва веза]
  3. ^ а б в Кораде, Зељка (2008). „Липид рафтс, цхолестерол, анд тхе браин”. Неуропхармацологy. 55: 1265—273. 
  4. ^ а б в г Пике, Линда Ј. (2008). „Тхе Цхалленге оф Липид Рафтс”. Јоурнал оф Липид Ресеарцх (Оцт): 1—17. 
  5. ^ Симонс, Каи, анд Ехехалт, Р. "Цхолестерол, липид рафтс, анд дисеасе." Тхе Јоурнал оф Цлиницал Инвесигатион 110 (2002): 597-603.
  6. ^ „Липид рафтс: струцтуре, фунцтион анд роле ин ХИВ, Алзхеимер’с анд прион дисеасес”. Еxп. Рев. Мол. Мед. 20 Децембер.  Текст „аутхор+Јацqуес Фантини, Ницолас Гармy, Радхиа Махфоуд анд Ноуара Yахи ” игнорисан (помоћ); Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |дате= (помоћ)
  7. ^ Фантини Ј, Гармy Н, Махфоуд Р, Yахи Н (2002). „Липид рафтс: струцтуре, фунцтион анд роле ин ХИВ, Алзхеимер'с анд прион дисеасес”. Еxперт Ревиеwс ин Молецулар Медицине. 4 (27): 1—22. ПМИД 14987385. дои:10.1017/С1462399402005392. 
  8. ^ Риетвелд А, Симонс К (1998). „Тхе дифферентиал мисцибилитy оф липидс ас тхе басис фор тхе форматион оф фунцтионал мембране рафтс”. Биоцхим. Биопхyс. Ацта. 1376 (3): 467—79. ПМИД 9805010. 

Спољашње везе

уреди