Липофобност, понекад звана и липофобија (грч. λιποφοβία од λίπος - липос = маст + φόβος фобос = страх) је особеност неког хемијског једињеја која означава одбојност према мастима (одбацивање масти), описно страх од масти. Липофобна једињења су нерастворна у липидима или другим неполарним растварачима. С друге тачке гледишта, она не упијају масти.[1][2][3]

Олеофобност (лат. олеум = уље, од грч. ελαιοφοβικό - елеофобико, из έλαιο елео = уље + φόβος - фобос = страх) је ужи облик липофобности, који се односи на физичке особености молекула који су одбојни према нафти.

Најчешћа липофобна супстанца је вода.[4][5][6]

Употреба

уреди

Липофобни премази се користе за заслоне који су осетљиви на додир код Аплових иПхоне 3ГС,[7] њихових иПадова,[8] Нокијин Н9 и Лумиа апарата, ХТЦ ХД2, Херо и Флајер[9] и многих других телефона да одбијају уља. Они помажу у спречавању и чишћењу отисака прста. Већина "олеофобних" превлака које се користе на мобилним уређајима су флуорополимерне – чврсте материје на бази сличности са тефлоном, који се користио на ХТЦ Херо[10]), а оба су и липофилна и хидрофобна. Поред тога што су липофилни или олеофобни, перфлуорополиетерски премази преносе изузетну умашћеност на додиривање екрана и дају им "осећај глаткости", који олакшава њихово кориштење.[11] Употреба изопропилног алкохола за чишћење екрана може оштетити апарат или уклонити премаз.

Иако постоји неколико производа за обнову или додавање липофобних облога, није пронађено свеобухватно решење.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Воет D., Воет Ј. (1995): Биоцхемистрy, 2нд Ед. Wилеy, http://www.wiley.com/college/math/chem/cg/sales/voet.html.
  2. ^ Лаидлер К. Ј. (1978): Пхyсицал цхемистрy wитх биологицал апплицатионс. Бењамин/Цуммингс, Менло Парк, ISBN 0-8053-5680-0.
  3. ^ Бајровић К, Јеврић-Чаушевић А., Хаџиселимовић Р., Ед. (2005): Увод у генетичко инжењерство и биотехнологију. Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију (ИНГЕБ), Сарајево, ISBN 9958-9344-1-8.
  4. ^ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. (2000): Биологија 2. Свјетлост, Сарајево, ISBN 9958-10-222-6.
  5. ^ Хунтер Г. К. (2000): Витал Форцес. Тхе дисцоверy оф тхе молецулар басис оф лифе. Ацадемиц Пресс, Лондон 2000, ISBN 0-12-361811-8.
  6. ^ Нелсон D. L., Цоx M. M. (2013): Лехнингер принциплес оф биоцхемистрy. W. Х. Фрееман анд Цо., ISBN 978-1-4641-0962-1.
  7. ^ Nye, Bill (2009-06-24). „Giz Bill Nye Explains: The iPhone 3GS's Oleophobic Screen”. Gizmodo. Приступљено 2014-09-11. 
  8. ^ „Apple iPad Specs Page”. Apple. 2010-01-27. 
  9. ^ Taylor, Alun (2011-06-09). „HTC Flyer 7in Android Tablet review”. The Register. Архивирано из оригинала 30. 08. 2012. г. Приступљено 2014-09-11. 
  10. ^ „HTC Hero Specifications”. GSMArena. Приступљено 2014-09-11. 
  11. ^ „Fluorosilanes”. Cytonix. 2015-01-12. Архивирано из оригинала 02. 04. 2015. г. Приступљено 21. 12. 2016.