Литијумска вода
Литијумска вода се дефинише као тип минералне воде коју карактерише присуство литијумових соли (као што су карбонат, хлорид или цитрат литијума).[1] Природне литијумске минералне изворске воде су ретке, и мало је комерцијално флашираних производа од литијумске воде.
Између 1880-их и Првог светског рата, била је популарна конзумација флаширане литијумске минералне воде.[2] Једна од првих комерцијално продатих литијумских вода у Сједињеним Државама флаширана је у Литија Спрингсу, Џорџија, 1888. године.[3] Током ове ере, постојала је толика потражња за литијумском водом да је дошло до пролиферације флашираних производа од литијумске воде. Међутим, само неколико них су биле природне литијумске изворске воде. Већина брендова флаширане литијумске воде додавала је литијум бикарбонат изворској води и назвала је литијумском водом. Са почетком Првог светског рата и формирањем нове америчке владине агенције за безбедност хране, пунионице минералне воде биле су под лупом. Нова агенција је изрекла велике казне против пунионица минералне воде за погрешно означене, лажно представљене и фалсификоване производе.[4] Ове владине акције и њихов публицитет, заједно са јавним радовима који су чинили чисту воду из чесме лако доступном, довели су до тога да америчка јавност изгуби поверење и интересовање за флаширану минералну воду. [4]
Литијумска вода садржи различите литијумове соли, укључујући литијум цитрат. Рана верзија Кока-коле доступна у фармеацеутским фонтанама газиране воде под називом Литхиа Цоке била је мешавина Кока-колиног сирупа и Бовденове литијумске изворске воде. Безалкохолно пиће 7Уп је названо "Биб-марка литијумске лимунско-лиметне соде" када је формулисано 1929. године, јер је садржало литијум цитрат. Напитак је био патентирани лек који се продаје као лек за мамурлук. Литијум цитрат је уклоњен из 7Уп-а 1948.[5]
Референце
уреди- ^ "Литхиа wатер" Мерриам-Wебстер Дицтионарy
- ^ Лоринг Буллард (2004), Хеалинг wатерс: Миссоури'с хисториц минерал спрингс анд спас
- ^ Давис, Фанние Мае Давис (1987). Фром Индиан Траил то Интерстате 20., Доуглас Цоунтy Хисторy боок, УСА.
- ^ а б Де Виервилле (1992), Америцан Хеалинг Wатерс
- ^ Гиелен, Марцел; Едwард Р. Т. Тиекинк (2005). Металлотхерапеутиц другс анд метал-басед диагностиц агентс: Тхе усе оф металс ин медицине. Јохн Wилеy анд Сонс. стр. 3. ИСБН 0-470-86403-6.