Машина за чишћење памука

Машина за чишћење памука[1] (енгл. cotton gin, скраћеница од енглеских речи цоттон — памук и енгине — машина) је машина која брзо и лако раздваја памучна влакна од њиховог семена, омогућавајући много већу продуктивност од ручног одвајања памука.[2] Влакна се затим прерађују у разне памучне производе као што је калико, док се неоштећени памук углавном користи за текстиле попут оних од којих се прави одећа. Издвојено семе се може користити за узгај памука или за производњу памучног уља. Ова машина сматра се једним од проналазака који су променили свет.[1]

Модел машине из 19. века изложен у Ели Витнијевом музеју у Хамдену у Конектикату

Много једноставнији уређај звани „чарка”,[1] са ручним ваљцима, користио се на Индијском потконтиненту од око 500. године, а затим и у другим регионима.[3] Индијски ваљак с пужним зупчаницима, изумљен негде око 16. века,[4] и према Лаквету, остао је практично непромењен до данас. Савремени механички памучни џин створио је амерички проналазач Ели Витни 1793, а патентирао га 1794. године.

Витнијев џин користио је комбинацију жичане решетке и малих жичаних кукица за провлачење памука, док су четке непрестано уклањале лабаве памучне длаке како би спречиле заглављивање. То је револуционирало индустрију памука у Сједињеним Државама, али је такође довело до пораста заступљености ропства на Америчком југу, јер се потражња за памучним радницима брзо повећавала. Стога је овај проналазак идентификован као нехотични фактор који је допринео избијању Америчког грађанског рата.[5] Савремени аутоматизовани памучни џинови користе вишеструке цилиндре и пиле за чишћење, и нуде далеко већу продуктивност од својих прекурзора на ручни погон.

Ели Витни је уз помоћ Катарине Грин изумео је свој памучни џин 1793. године. На овом пројекту почео је да ради након што се преселио у Џорџију у потрази за послом, с обзиром на то да су фармери настојали да учине узгоја памука профитабилнијим.

Историја уреди

 
„Први котон џин” гравура из Харперовог магазина, 1869. године. Ова резбарија приказује машину са ваљцима који су користили поробљени Американци, која је претходила изуму Елија Витнија.[6]

Памучни џин са једним ваљком почео је да се користи у Индији до 5. века. Побољшање изумљено у Индији је џин са два ваљка, познат као „чурка” или „чарки”.[7]

Сврха уреди

Памучна влакна се производе у семенским махунама („зрнима”) биљке памука, где су влакна („линт”) у зрнима блиско испреплетена са семењем. Да би се влакна учинила употребљивима, семе и влакна морају прво бити одвојена, што је задатак који је претходно обављан ручно, при чему је производња памука захтевала многе сате потрошене на одвајање. Изумљени су многи једноставни уређаји за уклањање семена, али све до иновације машине за чишћење памука већина је захтевала значајну пажњу руковаоца и радили су само у малом обиму.

Први урђаји за чишћење памука уреди

Најранији уређаји за чишћење памука, звани „чарка”,[1] састојали су се од једног ваљка од гвожђа или дрвета и равног комада камена или дрвета. Најранији докази о справама за чишћење памука пронађени су на будистичким сликама у пећинама Ајанта у западној Индији. Потичу из петог века и приказују справу са једним ваљком.[3] Ове прве справе биле су тешке за употребу и захтевали су велику вештину. За избацивање семена из памука без уситњавања семена био је потребан уски ваљак. Дизајн је био сличан дизајну млинског камена, који се користио за млевење жита. Рана историја справа за чишћење памука је непотпуно разјашњена, јер су археолози за пронађене делове вероватно сматрали да су други алати.[3]

Између 12. и 14. века у Индији и Кини појавили су се механизми са два ваљка. Индијска двоваљчана верзија била је заступљена у читавој медитеранској трговини памуком до 16. века. Овај механички уређај се у неким областима покретан снагом воде.[8]

Мугулска Индија уреди

Механизам са ваљком с пужним зупчаницима, који је изумљен на Индијском потконтиненту током ране ере Делхијског султаната од 13. до 14. века, почео је да се користи у Могулском царству негде око 16. века,[9] и још увек се користи на индијском потконтиненту у данашње време.[3] Још једна новина, додавање дршке механизму, први пут се појавила негде током касног Делхијског султаната или раног Могулског царства.[10] Инкорпорација пужног зупчаника и ручке у ваљак механизма довела је до знатног проширења производње индијског памучног текстила током Мугулске ере.[11]

Према појединим извештајима, уз помоћ индијског механизма за чишћење памука (који је заправо пола машина а пола алат) један мушкарац и једна жена би могли да очисте 28 килограма памука дневно. Са модификованом Фобсовом верзијом, један мушкарац и дечак могли би да произведу 250 килограма дневно. Ако би се волови користили за погон 16 таквих машина, а рад неколико људи користио за њихово опслуживање, они су могли да обраде онолико памука за колико је раније било потребно 750 људи.[12]

Референце уреди

  1. ^ а б в г Бехар, Сузи (2008). Велики проналасци - 100 проналазака који су променили наш свет. Београд: ИПС Медиа. стр. 56. ИСБН 978-86-7274-257-2. 
  2. ^ Рое, Јосепх Wицкхам (1916), Енглисх анд Америцан Тоол Буилдерс, Неw Хавен, Цоннецтицут: Yале Университy Пресс, ЛЦЦН 16011753 . Репринтед бy МцГраw-Хилл, Неw Yорк анд Лондон, 1926 (ЛЦЦН 27-24075); анд бy Линдсаy Публицатионс, Инц., Брадлеy, Иллиноис, (ISBN 978-0-917914-73-7).
  3. ^ а б в г Lakwete, 1–6.
  4. ^ Habib, Irfan (3. 2. 2018). Economic History of Medieval India, 1200-1500. Pearson Education India. ISBN 9788131727911 — преко Google Books. 
  5. ^ Kelly, Martin. "Top Five Causes of the Civil War: Leading up to Secession and the Civil War" Архивирано на сајту Wayback Machine (22. август 2011). Абоут.цом. Ретриевед Марцх 14, 2011.
  6. ^ Лакwете, 182.
  7. ^ „Макинг Цоттон – Тхе Тоолс оф Тхе Траде”. Фифтеенеигхтyфоур – Ацадемиц Перспецтивес фром Цамбридге Университy Пресс. 2013-06-05. Приступљено 9. 9. 2018. 
  8. ^ Бабер, Захеер (1996). Тхе Сциенце оф Емпире: Сциентифиц Кноwледге, Цивилизатион, анд Цолониал Руле ин Индиа. Албанy: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. стр. 57. ИСБН 0-7914-2919-9. .
  9. ^ Ирфан Хабиб (2011), Ецономиц Хисторy оф Медиевал Индиа, 1200–1500, п. 53, Пеарсон Едуцатион
  10. ^ Ирфан Хабиб (2011), Ецономиц Хисторy оф Медиевал Индиа, 1200–1500, пп. 53–54, Пеарсон Едуцатион
  11. ^ Ирфан Хабиб (2011), Ецономиц Хисторy оф Медиевал Индиа, 1200–1500, п. 54, Пеарсон Едуцатион
  12. ^ Карл Марx (1867). Цхаптер 16: "Мацхинерy анд Ларге-Сцале Индустрy". Дас Капитал.

Литература уреди

Спољашње везе уреди