Махди Азар Јазди (персијски: مهدی آذر یزدی‎ 1921—2009) био је значајан ирански дечији писац. Каријеру је започео 1956. године.[1] Његове књиге су адаптације дела класичне персијске књижевности која су прерађена за децу једноставним разумљивим стилом. Његова најзначајнија књига је Добре приче за добру децу, која је и награђена.

Махди Азар Јазди (مهدی آذر یزدی)
Лични подаци
Датум рођења(1921-03-18)18. март 1921.
Место рођењаЈазд,, Иран
Датум смрти9. јул 2009.(2009-07-09) (88 год.)
Место смртиТехеран,, Иран
НационалностИранска
ЗанимањеПисац, песник, фотограф
Књижевни рад
Језик стварањаПерсијски
Књижевни жанрдечија књижевност
Најважнија дела
Добре приче за добру децу

Лични живот уреди

Препознатљив аутор дечијих књига Махди Азар Јазди рођен је 1921. године у Јазду. Његови преци су били припадници зороастријанске вере који су се, доцније, преобратили у ислам. Научио је да чита и пише од свог оца, а касније је сам наставио своје образовање. Док је био тинејџер, проводио је своје време читајући књиге, укључујући „Кур'ан”, „Мафатих-ул-Џинан”, „Маснави”, дела „Садија Ширазија” и „Хафезов Диван”. Године 1944. напустио је свој родни град и дошао да живи у Техеран. Азар Јазди је радио као грађевински радник и обичаан радник у радионицама чарапа, издавачким кућама и књижарама. Радио је за издавачке куће као што су „Амир Кавир”, „Ашрафи” и „Етела'ат”.[2][3] Његов усвојени син Мохамад Сабури се 1949. упознао са Азаром Јаздијем. Мохамад је био запослен у фотографској кући у Јазду у којој је и Азар Јазди радио. У ствари, Азар Јазди је напустио фирму када је наишао на осмогодишњег Мохамеда који је плакао након што га је власник фирме одбио. Усвојио га је по савету једног од његових пријатеља.

„Подстицање је главни фактор који тера особу да започне неки задатак и да га настави. Нисам имао никога да ме охраби (када сам био млад), а моји родитељи су ме прекоревали због тога што пишем детињасте приче“

рекао је Азар Јазди током церемоније коју је, у његову част, одржала Удружење иранских узорних личности у фебруару 2007. године.

„Када сам имао 35 година, напустио сам Јазд и касније сам почео читати „Калилу и Димну”, што је било веома тешко. Међутим, било ми је врло лепо и након тога сам одлучио да пишем за децу. Нисам тражио ни славе ни новца, ја сам само желео да урадим добар посао, па сам написао Добре приче за добру децу“

, рекао је он током поменуте церемоније. Азар Јазди се никад није женио. Једном су га питали који је разлог за то и он се нашалио:

„Не бих могао да живим са лудом женом, а да је она мудра жена, никад не би могла живети са мном!“

Веровао је да му живот дугује нешто,

рекавши: „Често сам био само на нечијој услузи, увек сам штедео и било ми је тешко да то чиним.“

„Никада не једем добро, осим на забавама или овде (у дому његовог усвојеног сина у Караџу). Никад нисам лепо обучен. Неки људи сматрају да сам шкртица због мог штедљивог начина живота. Када немам прихода, морам да будем штедљив . Хвала Богу да никада нисам учинио зло и никада нисам био на лошем гласу.“

Азар Јазди је умро 2009. године, након краће болести у болници Техеран Атијех, а његово тело је сахрањено у његовом родном граду, Јазду.[4][5] Дан његове смрти изабран је за Национални дан дечије књижевности.[6]

Књиге уреди

Најпознатија књига Азар Јаздија била је Добре приче за добру децу (قصه‌های خوب برای بچه‌های خوب) штампана у осам књига. Ради се о збирци прича и басни које су изабране на основу неколико дела класичне персијске литературе, укључујући „Калилу ва Димна”, „Ђулистан”, „Маснави-е Ма'нави”, „Марзбан-Намех”, „Синдбад-Наме”, „Кабус-Наме”, „Макалат Шамса Табризија”, „Џами'-ул-Хикајат”, „Сијасат-Наме”, и неких прича из Кур'ана и живота Мухамеда и Четрнаест Непогрешивих. Књига је добила награду УНЕСЦО-а 1966. године и била је најбоља књига године 1967. године, освојивши Империјалну награду за књигу године (جایزه سلطنتی کتاب سال).[3][7] „Добре приче за добру децу” је преведена на разне језике, укључујући шпански[8], јерменски,[9][10] Цхинесе,[11] кинески и руски.[12] Азар Јазди је планирао да начини још књига за овај серијал. Још је и аутор „Несташне мачке”, „Разигране мачке”, „Простих прича”, "Поезије шећера и Мед"а и „Маснавија Добре Деце”. Још једно од његових дела, „Адам”, изабрано је за најбољу књигу године 1968.

Референце уреди

  1. ^ http://unesdoc.unesco.org/images/0004/000401/040163eo.pdf
  2. ^ „Mehdi Azar Yazdi”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2007. г. Приступљено 5. 7. 2014. 
  3. ^ а б جام جم آنلاین - به یاد مردی که قصه​های خوب را برای بچه​های خوب نوشت
  4. ^ „The first volume publishes for 35th time”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 05. 07. 2014. 
  5. ^ „Reprint of All Azar Yazdi's works”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2014. г. Приступљено 05. 07. 2014. 
  6. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 11. 6. 2016. г. Приступљено 18. 9. 2017. 
  7. ^ „Iran’s „Good Stories for Good Children” available in Chinese”. Tehran Times. 5. 07. 2008. Приступљено 16. 07. 2008. 
  8. ^ تسنیم
  9. ^ „خبرگزاری جمهوری اسلامی”. Архивирано из оригинала 04. 11. 2017. г. Приступљено 18. 09. 2017. 
  10. ^ „رایزن فرهنگی سفارت ایران در ارمنستان”. Архивирано из оригинала 03. 06. 2016. г. Приступљено 18. 09. 2017. 
  11. ^ Iran’s “Good Stories for Good Children” available in Chinese - Tehran Times
  12. ^ „صدای روسیه”. Архивирано из оригинала 4. 6. 2016. г. Приступљено 18. 9. 2017.