Малачки султанат

Малачки султанат (Kesultanan Melayu Melaka; јаванско писмо: کسلطانن ملايو ملاک) био је Малајски султанат центриран у данашњој држави малака, Малезија. Конвенционална историјска теза обележава оснивање султаната од стране малајског Ража од Сингапура (краља Сингапура), Парамесвара, познатог и као Искандар Шах, око 1400. године.[1]:245–246 На врхунцу моћи султаната у 15. веку, његова престоница је израсла у једну од најважнијих лука свог времена. Територије султаната су покривале већи део Малајског полуострва, острва Ријау и значајан део северне обале Суматре у данашњој Индонезији.[2]

Малајски султанат од Малаке

کسلطانن ملايو ملاک
Кесултанан Мелаyу Мелака
1400–1511
Величина султаната у 15. веку
Величина султаната у 15. веку
ПрестоницаМалака
Заједнички језицикласични малајски
Религија
сунизам
Владамонархија
султан 
Историја 
• Успостављен
1400
1511
Валутакалајне кованице, домаће златне и сребрне кованице
Претходник
Наследник
Краљевство Сингапура
Јохор султанат
Перак султанат
Паханг султанат
Португалска Малака

Почевши као популарна међународна трговачка лука, Малака се временом појавила као центар за исламско учење и десеминацију, и подстакла је развој малајског језика, књижевности и уметности. То је означио златно доба Малајског султаната у архипелагу, у којем је класични малајски постао lingua franca поморске југоисточне Азије, а јаванско писмо је главни медијум за културну, религијску и интелектуалну размену. Кроз ова интелектуална, духовна и културна дешавања, малаканско доба је осведочило разој културе малајског идентитета,[3][4] малезацију региона и накнадно формирање малајског света.[5]

Године 1511. главни град Малака пао је под Португалско царство, што је приморало последњег султана Махмуда Шаха (р. 1488–1511) да се повуче у удаљене делове своје империје, где је његово потомство основало нове владајуће династије, Џохор и Перак. Политичка и културна баштина султаната задржана је до данас. Вековима се Малака одржала као пример малајско-муслиманске цивилизације. Они су успоставили системе трговине, дипломатије и владавине који су постојали и током знатног дела 19. века; они су увели концепте као што је даулат - изразито малајски појам суверенитета - који и даље обликује савремено разумевање Малајског краљевства.[6] Пад Малаке искористио је Брунеј, те су његове луке постале ново трговинско средиште, пошто је краљевство оформило као ново муслиманско царство у Малајском архипелагу након конверзије Брунејског владара у ислам, што је привукло многе муслиманске трговце избегле од португалске окупације.[7][8]

Референце уреди

  1. ^ Цœдèс, Георге (1968). Тхе Индианизед статес оф Соутхеаст Асиа. Университy оф Хаwаии Пресс. ИСБН 978-0-8248-0368-1. 
  2. ^ Ахмад Сарји 2011, стр. 119
  3. ^ Барнард 2004, стр. 7
  4. ^ Андаyа & Андаyа 1984, стр. 55
  5. ^ Мохамед Анwар 2011, стр. 28–30
  6. ^ Ахмад Сарји 2011, стр. 109
  7. ^ П. M. Холт; Анн К. С. Ламбтон; Леwис, Бернард (21. 4. 1977). Тхе Цамбридге Хисторy оф Ислам:. Цамбридге Университy Пресс. стр. 129—. ИСБН 978-0-521-29137-8. 
  8. ^ Барбара Wатсон Андаyа; Леонард Y. Андаyа (19. 2. 2015). А Хисторy оф Еарлy Модерн Соутхеаст Асиа, 1400–1830. Цамбридге Университy Пресс. стр. 159—. ИСБН 978-0-521-88992-6. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди