Маргарет Мастерман

Маргарет Мастерман (4. мај 1910 – 1. април 1986) британска је лингвисткиња и филозоф, најпознатија по свом пионирском раду у области рачунарске лингвистике и посебно машинског превођења. Основала је Јединицу за истраживање језика у Кембриџу.

Маргарет Мастерман
Лични подаци
Пуно име	Маргарет Мастерман
Датум рођења	(1910-05-04)4. мај 1910.
Место рођења	Лондон, Енглеска
Датум смрти	1. април 1986.(1986-04-01) (75 год.)
Место смрти	Кембриџ, Енглеска
Пребивалиште	Енглеска
Држављанство	Енглеско
Образовање	Њунам колеџ, Кембриџ
Универзитет	Луси Кавендиш колеџ, Кембриџ
Породица
Супружник	Р. Б. Брејцвејт (в. 1932)
Деца	2
Родитељи	Чарлс Ф. Г. Мастерман Луси Бланч Лителтон
Научни рад
Поље	Рачунарска лингвистика
Познат по	Јединица за истраживање језика Кембриџа

Биографија

Маргарет Мастерман је рођена у Лондону 4. маја 1910. у породици Чарлса Ф. Г. Мастермана, британског политичара радикалне Либералне партије и шефа Бироа за ратну пропаганду, и Луси Бланш Лителтон, политичарке, песникиње и писца. Године 1932, удала се за Ричарда Бевана Брејцвејта, филозофа. Они су имали сина Луиса Чарлса (рођеног 1937) и ћерку Катрин Луси (рођену 1940).

Рад

Маргарет Мастерман је била једна од шест студената Витгенштајновог курса 1933–34, чије су белешке састављене као Плава књига. Године 1955, она је основала и руководила Јединицом за истраживање језика Кембриџа (ЦЛРУ), која је израсла од неформалне дискусионе групе у велики истраживачки центар у компјутерској лингвистици у то време. Она је била студент на Њунам колеџу у Кембриџу и проучавала је модерне језике, а затим и моралне науке (како се тада звала филозофија). Јединица за истраживање језика у Кембриџу основана је у малој, али лепој згради званој Адијев музеј у којој је била смештена далекоисточна уметност: мале будистичке скулптуре биле су уграђене у њене зидове и резбарена врата. Током периода од двадесет година, почевши од 1953. године, то је био извор значајних истраживања у области машинског превођења, рачунарске лингвистике и квантне физике, иако изван званичних универзитетских структура у Кембриџу. Финансирана је грантовима америчких агенција (АФОСР, ОНР, НСФ), владиних агенција Велике Британије (ОСТИ) и касније из фондова ЕУ у Луксембургу. Њене рачунарске могућности су биле примитивне — древни ИЦЛ 1202 рачунар — и већина њених озбиљнијих прорачуна је обављена или на машини Универзитета у Кембриџу, у тадашњој Математичкој лабораторији, или од стране посетилаца ЦЛРУ-а на локацијама у САД. Једна мера њеног утицаја, од особља које никада није прелазило десет људи, била је годишња награда за животно дело Удружења за рачунарску лингвистику у САД, три су додељене алумнима ЦЛРУ: Мартину Кеју, Карен Спарк Џоунс и Јорику Вилкс.

Литература

• Wилкс, Yорицк (2000). „Маргарет Мастерман”. Ур.: Хутцхинс, Јохн. Еарлy yеарс ин мацхине транслатион: мемоирс анд биограпхиес оф пионеерс. ИСБН 978-90-272-4586-1. 
• Луцy Цавендисх Цоллеге Арцхиве Архивирано на сајту Wayback Machine (27. март 2024)
• Мастерман, Маргарет (2003). Wилкс, Yорицк, ур. Лангуаге, цохесион анд форм: селецтед паперс оф Маргарет Мастерман, wитх цомментариес. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-90-272-4586-1. 

• Леон, Јацqуелине (2000). Десмет, Паул, ур. Традуцтион аутоматиqуе ет формализатион ду лангуаге: лес тентативес ду Цамбридге Лангуаге Ресеарцх Унит (1955-1960). Тхе хисторy оф лингуистицс анд грамматицал праxис. Пеетерс. ИСБН 978-90-272-4586-1. 

• Wиллиамс, Wиллиам (1987). Маргарет Мастерман: Ин Мемориам. Цомпутерс анд Транслатион. Спрингер. ИСБН 978-90-272-4586-1.