Маудгаљајана
Маудгаљајана (пал. Moggallāna), такође познат као Махамаудгаљајана, био је један од Будиних најближих следбеника. Описан као савременик ученика као што су Субути, Сарипутра (пал. Sāriputta) и Махакасјапа, он се сматра другим од два главна мушка ученика Буде, заједно са Сарипутром. Традиционални прикази говоре да су Маудгаљајана и Сарипутра у младости постали духовне скитнице. Након што су неко време трагали за духовном истином, ступили су у контакт са будистичким учењем кроз стихове који су постали широко познати у будистичком свету. На крају упознају самог Буду и заређују се као монаси под њим. Маудгаљајана достиже просветљење убрзо након тога.
| Маудгаљајана | |
|---|---|
 Статуа Маудгаљајана, приказује тамну боју коже (плаво, црно) | |
| Пуно име | Маудгалyаyана |
| Друга имена | (Маха) Могалана Тера, Маудгаљајана Ставира |
| Датум рођења | непознат |
| Место рођења | село Колита, Магада (данас у индијској држави Бихар) |
| Датум смрти | ц. 486 пне[1] |
| Место смрти | пећина Каласила, Магада |
| Титула | први ученик, главни ученик с леве стране Сидарта Гаутаме; други главни ученик оф Сакјамуни Буде |
| Претходник | Сидарта Гаутама |
Маудгаљајана и Сарипутра имају дубоко духовно пријатељство. Они су у будистичкој уметности приказани као два ученика која прате Буду и имају комплементарне улоге као учитељи. Као учитељ, Маудгаљајана је познат по својим видовњачким моћима, и он је често приказиван користећи своје методе поучавања. У многим раним будистичким канонима Маудгаљајана је пресудан у поновном уједињењу монашке заједнице након што је Девадата изазвао раскол. Надаље, Маудгаљајана је повезан са причама о стварању прве слике Буде. Маудгаљајана умире у својој осамдесет четвртој години, убијен дејством ривалске секте. Ова насилна смрт описана је у будистичким списима као резултат карме Маудгаљајане због убијања својих родитеља у претходном животу.
Путем постканонских текстова, Маудгаљајана је постао познат по свом поштовању родитеља услед популарног гледишта да је своје заслуге преносио на своју мајку. То је довело до традиције у многим будистичким земљама познате као фестивал духова, током којег људи посвећују своје заслуге својим прецима. Маудгаљајана се такође традиционално повезује са медитацијом и понекад Абидармским текстовима, као и са школом Дармагуптака. У деветнаестом веку пронађене су његове мошти, које су широко поштоване.
Особа уреди
У Пали канону је описано да је Маудгаљајана имао боју коже попут плавог лотоса или кишног облака. Усмена традиција у Шри Ланки каже да је то било због тога што је био рођен у паклу током многих живота.[2][3] Шриланкански научник Каралувина верује да се првотно мислило тамна кожа, а не плава.[3] У канону Махасамгика наводи се да је „био леп за гледање, пријатан, мудар, интелигентан, пун заслуга ...”, како је превео Мигот.[4]
У неким кинеским извештајима име клана Маудгаљајана се објашњава као упућивање на махунарке, које су јели преци клана.[5] Међутим, индолог Ернст Виндич је повезао живот Маудгаљајане с ликом Маудгалија (Мугдала) који се појављује у санскритском епу Махабхарата, који би објаснио име. Виндич је веровао да је лик пророка Маудгалија утицао на Маудгаљајана, јер се оба односе на путовање у небо. Аутор Едвард Џ. Томас ипак је то сматрао мало вероватним. Виндич је Маудгаљаја сматрао историјском особом.[6]
Референце уреди
- ^ Сцхуманн 2004, стр. 244.
- ^ Малаласекера 1937.
- ^ а б Каралувинна 2002, стр. 452.
- ^ Мигот 1954, стр. 433.
- ^ Теисер 1996, стр. 119.
- ^ Тхомас, Едwард Ј. (1908). „Саинтс анд мартyрс (Буддхист)” (ПДФ). Ур.: Хастингс, Јамес; Селбие, Јохн Алеxандер; Граy, Лоуис Х. Енцyцлопаедиа оф религион анд етхицс. 11. Единбургх: Т. & Т. Цларк. стр. 50. Архивирано (ПДФ) из оригинала 25. 9. 2013. г.
Литератруа уреди
- Асхикага, Енсхо (1. 1. 1951), „Нотес он Урабон ("Yü Лан П'êн, Улламбана")”, Јоурнал оф тхе Америцан Ориентал Социетy, 71 (1): 71—75, ЈСТОР 595226, дои:10.2307/595226
- Бареау, Андрé (1991), „Лес агиссементс де Девадатта селон лес цхапитрес релатифс ау сцхисме данс лес диверс Винаyапитака” [Девадатта'с деедс аццординг то тхе цхаптерс релатинг тхе сцхисм ин тхе вариоус Винаyапитакас], Буллетин де л'Ецоле франçаисе д'Еxтрêме-Ориент (на језику: француски), 78: 87—132, дои:10.3406/бефео.1991.1769
- Березкин, Ростислав (21. 2. 2015), „Пицториал Версионс оф тхе Мулиан Сторy ин Еаст Асиа (Тентх–Севентеентх Центуриес): Он тхе Цоннецтионс оф Религиоус Паинтинг анд Сторyтеллинг”, Фудан Јоурнал оф тхе Хуманитиес анд Социал Сциенцес, 8 (1): 95—120, дои:10.1007/с40647-015-0060-4
- Брекке, Торкел (1. 9. 2007), „Бонес оф Цонтентион: Буддхист Релицс, Натионалисм анд тхе Политицс оф Арцхаеологy”, Нумен, 54 (3): 270—303, дои:10.1163/156852707X211564
- Бусwелл, Роберт Е. Јр.; Лопез, Доналд С. Јр. (2013), Принцетон Дицтионарy оф Буддхисм. (ПДФ), Принцетон, Њ: Принцетон Университy Пресс, ИСБН 978-0-691-15786-3
- Царус, Паул (1905), „Асхвајит'с Станза анд Итс Сигнигицанце”, Опен Цоурт, 3 (6)
- Даултон, Ј. (1999), „Сарипутта анд Моггаллана ин тхе Голден Ланд: Тхе Релицс оф тхе Буддха'с Цхиеф Дисциплес ат тхе Каба Аyе Пагода” (ПДФ), Јоурнал оф Бурма Студиес, 4 (1): 101—128, дои:10.1353/јбс.1999.0002, Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 12. 2019. г., Приступљено 06. 12. 2019
- Дитзлер, Е.; Пеарце, С.; Wхеелер, C. (мај 2015), Тхе Флуидитy анд Адаптабилитy оф Буддхисм: А Цасе Студy оф Маудгалyāyана анд Цхинесе Буддхист идентитy
- Гетхин, Руперт (2011), „Талес оф мирацулоус теацхингс: мирацлес ин еарлy Индиан Буддхисм”, Ур.: Тwелфтрее, Грахам Х., Тхе Цамбридге цомпанион то мирацлес, Цамбридге Цомпанионс то Религионс, Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-521-89986-4
- Гиффорд, Јулие (2003), „Тхе Инсигхт Гуиде то Хелл” (ПДФ), Ур.: Холт, Јохн Цлиффорд; Киннард, Јацоб Н.; Wалтерс, Јонатхан С., Цонститутинг цоммунитиес Тхеравада Буддхисм анд тхе религиоус цултурес оф Соутх анд Соутхеаст Асиа, Албанy: Стате Университy оф Неw Yорк Пресс, ИСБН 0-7914-5691-9, Архивирано из оригинала (ПДФ) 14. 04. 2020. г., Приступљено 06. 12. 2019
- Харвеy, Петер (2013), Ан интродуцтион то Буддхисм: теацхингс, хисторy анд працтицес (ПДФ) (сецонд изд.), Неw Yорк: Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-0-521-85942-4
- Иронс, Едwард (2007), Енцyцлопедиа оф Буддхисм (ПДФ), Неw Yорк: Фацтс он Филе, ИСБН 978-0-8160-5459-6, Архивирано из оригинала (ПДФ) 17. 05. 2017. г., Приступљено 06. 12. 2019
- Каралувинна, M. (2002), „Махā-Моггаллāна”, Ур.: Малаласекера, Г. П.; Wеераратне, W. Г., Енцyцлопаедиа оф Буддхисм, 6 (фасц. 3), Говернмент оф Сри Ланка
- Кеоwн, D. (1996), „Карма, цхарацтер, анд цонсеqуентиалисм”, Тхе Јоурнал оф Религиоус Етхицс (24)
- Ладwиг, Патрице (2012), „Феединг тхе деад: гхостс, материалитy анд мерит”, Ур.: Wиллиамс, Паул; Ладwиг, Патрице, Буддхист фунерал цултурес оф Соутхеаст Асиа анд Цхина, Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 978-1-107-00388-0
- Малаласекера, Г.П. (1937), Дицтионарy оф Пāли пропер намес, 2 (1ст Индиан изд.), Делхи: Мотилал Банарсидасс Публисхерс, ИСБН 81-208-3022-9
- МцДермотт, Јамес П. (1. 1. 1976), „Ис Тхере Гроуп Карма ин Тхеравāда Буддхисм?”, Нумен, 23 (1): 67—80, ЈСТОР 3269557, дои:10.2307/3269557
- Мигот, Андрé (1954), „Ун гранд дисципле ду Буддха: Сāрипутра. Сон рôле данс л'хистоире ду боуддхисме ет данс ле дéвелоппемент де л'Абхидхарма” [А греат дисципле оф тхе Буддха: Сāрипутра, хис роле ин Буддхист хисторy анд ин тхе девелопмент оф Абхидхарма] (ПДФ), Буллетин оф тхе Френцх Сцхоол оф Асиан Студиес (на језику: француски), 46 (2), дои:10.3406/бефео.1954.5607[мртва веза]
- Мрозик, Сузанне (2004), „Махāмаудгалyāyана” (ПДФ), Ур.: Бусwелл, Роберт Е., Енцyцлопедиа оф Буддхисм, Неw Yорк [у.а.]: Мацмиллан Референце УСА, Тхомсон Гале, стр. 487—8, ИСБН 0-02-865720-9, Архивирано из оригинала (ПДФ) 29. 06. 2018. г., Приступљено 06. 12. 2019
- Поwерс, Јохн (2015), Тхе Буддхист Wорлд, Роутледге Wорлдс, Роутледге, ИСБН 978-1-317-42017-0
- Ревире, Ницолас (март 2017), "Плеасе Бе Сеатед": Фаxиан'с Аццоунт анд Релатед Легендс Цонцернинг тхе Фирст Буддха Имаге, Цхангзхи[мртва веза]
- Рхyс Давидс, Т.W. (1908), „Моггаллāна”, Ур.: Хастингс, Јамес; Селбие, Јохн Алеxандер; Граy, Лоуис Х., Енцyцлопаедиа оф религион анд етхицс, 8, Единбургх: Т. & Т. Цларк
- Сцхуманн, Х.W. (2004) [1982], Дер Хисторисцхе Буддха [Тхе хисторицал Буддха: тхе тимес, лифе, анд теацхингс оф тхе фоундер оф Буддхисм] (на језику: немачки), Превод: Wалсхе, M. О' C., Делхи: Мотилал Банарсидасс, ИСБН 81-208-1817-2
- Сеидел, Анна (1989), „Цхроницле оф Таоист Студиес ин тхе Wест 1950–1990”, Цахиерс д'Еxтрêме-Асие (на језику: енглески), 5: 223—347, дои:10.3406/асие.1989.950
- Схаw, Сарах (2013), „Цхарацтер, Диспоситион, анд тхе Qуалитиес оф тхе Арахатс ас а Меанс оф Цоммуницатинг Буддхист Пхилосопхy ин тхе Суттас” (ПДФ), Ур.: Еммануел, Стевен M., А цомпанион то Буддхист пхилосопхy (фирст изд.), Цхицхестер, Wест Суссеx: Wилеy-Блацкwелл, ИСБН 978-0-470-65877-2, Архивирано из оригинала (ПДФ) 28. 08. 2017. г., Приступљено 06. 12. 2019
- Скиллинг, Петер (2003), „Трацес оф тхе Дхарма”, Буллетин де л'Ецоле франçаисе д'Еxтрêме-Ориент, 90—1: 273—287, дои:10.3406/бефео.2003.3615
- Теисер, Степхен Ф. (1996), Тхе гхост фестивал ин медиевал Цхина (2нд изд.), Принцетон, Н.Ј.: Принцетон Университy Пресс, ИСБН 0-691-02677-7
- Теисер, Степхен Ф. (2008), „Тхе Wхеел оф Ребиртх ин Буддхист Темплес”, Артс Асиатиqуес (на језику: енглески), 63: 139—153, дои:10.3406/араси.2008.1666
- Тхомас, Едwард Ј. (1953), Тхе Хисторy оф Буддхист Тхоугхт (ПДФ), Хисторy оф Цивилизатион (2нд изд.), Лондон: Роутледге анд Кеган Паул
