Маулташне су специјалитет швапске кухиње, вековне традиције, познато и омиљено и изван граница покрајине Баденвиртемберг. То су торбице од теста правоугаоног или увијеног облика, пуњене млевеним месом, луком и натопљеним хлебом. У многим породицама, постоје посебни рецепти, који користе додатне састојке као што су кувана шунка, спанаћ, пршута, кобасица или млевена говедина. Швапске Маулташне су од 23. октобра 2009. године заштићене од стране ЕУ и спадају у категорију "заштићено географско порекло"[1] То значи да се најмање једна фаза производње - производња, прерада или припрема - реализује у региону порекла.

Маулташне у чорби са поврћем

Припрема уреди

Састојци надева се припремају и мешају према рецепту и формирају глатку масу. Тако припремљен надев се затим рапоређује на развијеном тест у облику дугих трака ширине око 5 цм које се затим увија и сече у жељени облик. Тако припремљене маулташне се затим неколико минута кувају у сланој води или бујону. Куване маулташне се ваде из воде и сервирају на један од следећих начина:

  • Као додатак разним чорбама
  • Динстане у маслацу преливене пропрженим луком уз кромпир салату
  • Печене у тигању такође уз додатак лука или јаја

Легенда о настанку уреди

О настанку овог јела постоји више легенди[2]. Једна од њих казује да су на овај начин монаси из манастира Маулброна за време поста покушали да заварају траг месу и преваре Господа Бога, што се још може закључити и из другог назива овог јела распрострањеног код сеоског живља који у оригиналу гласи „Херрготтсбсцхеиßерле“, што би у слободном преводу значило превара Господа Бога. Према другом извору су швапске маулташне само копија познате италијанске тестенине познате под називом равиоли и тортелини. У околини манастира Маулброн је у то доба живело много протестаната избеглих из северне Италије који су вероватно рецепт за ово јело донели са собом у овај јужни део Немачке где су се настанили. Без обзира на порекло, маулташне су раније претсављале јело сиромашних људи јер су се за пуњење могли искористити остаци јела претхоног дана.

Порекло уреди

Порекло речи маулташе датира још из 16. века када је имала значење „шамар“ при чему се други део ове речи „татсцхен“ тумачи као ударати, тући, преко асоцијације за „отекло“ нпр. образ након шамарања по чему је ово јело касније добило име. Друга претпоставка се односи на легенду о монасима из манатира Маулброн при чему би се реч „Маултасцхе“ односила на скраћену верзију „Маулброннер Тасцхен“ (Маулбронске ташне).

Распрострањеност уреди

Маулташне су у данашње време рапрострањене и познате као специјалитет и ван граница покрајине Баденwиртемберг из које су потекле. Широм Немачке се могу купити као готово јело и за кратко време и веома једноставно се могу припремити у виду укусног оброка. Широм света постоје јела која су веома слична швапским маулташнама као на пример већ поменути италијански равиоли и тортелини, затим руски пелмени или варенки и пољске пироге. Чак и у Кини постоји слично јело под именом ван-тан. У Фрајбергу на реци Некар се сваке јесени традиционално слави празник маулташни када се у округу Бајерсброн бира краљица маулташни што у овом крају претставља одређену туристичку атракцију. Значајну туристичку улогу има „пут маулташни“ око историјског градића Бад Ураха који туристима пружа нестваран увид у прелепе пејзаже а овај специјалтет се налази на јеловнику скоро сваког ресторана у овој немачкој покрајини.

Спољашње везе уреди

Рецепти

Референце уреди

  1. ^ http://www.geoproduct.ch/geografische-angabe/pasta/schwaebische-maultaschen. Приступљено 10. 12. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)[мртва веза]
  2. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 22. 08. 2016. г. Приступљено 10. 12. 2016.