Медеја (трагедија)

Медеја је трагедија хеленског трагедиографа Еурипида заснована на миту о Медеји и Јасону.

На Дионисијама 431. године п.н.е. Еурипид је наступио са три трагедије: Медејом, Филоктетом и Диктисом, након којих је уследила сатирска игра Терситове кћери и освојио трећу награду.

Митска основа

Јасон и Медеја

Митску основу чини прича о Јасону и Медеји. Јасон, од оца Есона и мајке Полимеле, васпитаник кентаура Хирона затражио је од свог стрица Пелије, право на престо Јолка, који је Пелија одузео његовом оцу. Пелија пристане да се одрекне престола ако Јасон ослободи земљу проклетства по коме Јолк неће напредовати док се не доносе златно руно из врта Ареса Колхидског чији је власник краљ Ејет. Јасон окупи одабрану дружину у којој су били и Херакле, браћа Диоскури, Кастор и Полидеук, Орфеј, Тесеј и који су по броду добили назив Аргонаути. Златно руно је чувао змај и не би успели да испуне задатак да им није помогла Медеја, Ејетова ћерка коју је Ерос погодио својим стрелама те се она заљубила у Јасона. Јасон јој се заклео свим боговима на Олимпу на вечну верност. Медејина љубав је била толико јака и слепа да је свог брата Апсирта исекла на комаде које је разбацала на све стране како би зауставила потеру. Док је краљ сакупљао делове сина, Аргонаути су утекли потери. Стижу после много неприлика у Јолк. Пелија, сада већ у дубокој старости не жели да уступи престо. Медеја убеди Пелијине ћерке да може да га учини млађим својим чаролијама, тако што ће оне да исеку оца на комаде, баце у котао и скувају. Оне тако учине и убију оца. Бојећи се да остану у Јолку, Медеја и Јасон одлазе у Коринт. Ту почиње радња Еурипидове трагедије Медеја.

Еурипид је имао на располагању неколико верзија мита у коме страдају Медејина деца. По једној верзији Медеја је случајно убила своју децу у покушају да их учини бесмртним. По једном миту децу убијају Коринћани у побуни против Медеје, коју су претходно учинили владарком. Постоји и мит у коме Медеја убија Креонта и бежи у Атину, а Креонтови рођаци убију децу и разгласе да је то учинила Медеја.

Еурипид је комбиновањем, селекцијом и допуном сачинио своју верзију приче по којој је Медеја избеглица, коју оставља Јасон због друге жене, она треба да буде изгнана из Коринта, убија Јасонову невесту, њеног оца, Креонта, и своју децу.

Структура и композиција

Композицију трагедије чине пролог, 5 еписодија и ексода.

Пролог нас брзо уводи у ситуацију. Приказује напуштену Медеју која не узима храну, не слуша речи утехе, плаче, препушта се изливима беса. Међутим, она није пасивна паћеница. Дадиља упозорава учитеља да држи децу подаље од Медеје. Она је добро познаје и боји се да Медеју неће проћи гнев док не сруши неког. Неће никада освета мала утажити једа госпођи мојој.

Ово је једина сачувана Еурипидова трагедија урађена по моделу Софоклове трагедије, који је најуспелије остварен у Краљу Едипу. Структура и језик исти су као у Софокловој трагедији – у драми доминира централни лик који упркос препрекама, саветима, претњама почиње и завршава радњу, било да се ради о открићу или освети.

Медеја је представљена као херојски лик. Она је у својој намери да се освети Јасону непоколебљива, глува за сва убеђивања. Њу покрећу херојске страсти – срџба и гнев, показује херојску одважност. Она је страшна као и дивља као звер. Највише је мучи мисао да ће јој се њени непријатељи смејати и ругати. Медеја на крају тријумфује. Она је све време убеђена да су богови на њеној страни. Иако чедоморка, она измиче последицама својих поступака, очигледно уз благослов богова. У завршном појављивању у кочијама, високо у ваздуху (место које је у античкој трагедији резервисано за богове) потврђује се да је она нешто више од обичног смртника. Попут Афродите у Хиполиту, Еурипидовој трагедији, Медеја правда свој дивљачки поступак тиме што се према њој поступало са поругом и непоштовањем. Проглашава оснивање култа своје деце као Артемида у Хиполиту. У свом језику, делању и положају она сличи тхеосу.

Поред тога у трагедији постоји јасно изражена друштвена димензија. Еурипид снажно указује на проблем жене у људском друштву, на њен угњетени и обесправљени положај. У Медејином монологу изражена је сва беда положаја жене у античком друштву који се отада споро или никако није променио.