Mehurasta gar

Мехураста гар (лат. Ustilago maydis) гљивично је обољење које напада надземне делове биљке кукуруза. Распрострањена је у целом свету где се гаји кукуруз, осим у Аустралији. Ретко се јавља у тропској, али се зато више јавља у сувој и топлој клими. У Србији је ово јако честа болест кукуруза, али се ретко кад јављају јаче заразе. Болест може да захвати 1-2% биљака, али с обзиром на површине на којима се у Србији кукуруз гаји, губици су јако велики.

Мехураста гар
Диплоидне телоспоре Устилаго маyдис
Научна класификација
Царство:	Фунги
Потцарство:	Дикарyа
Тип:	Басидиомyцота
Подтип:	Устилагиномyцотина
Класа:	Устилагиномyцетес
Ред:	Устилагиналес
Род:	Устилаго
Врста:	У. маyдис
Биномно име
Устилаго маyдис (Персоон) Роуссел

У последњих четрдесет година, колико се гаје хибриди кукуруза, мехураста гар се само неколико пута јавила у епифитотичним размерама (1968, 1976, 1987). За епифитотичну појаву карактеристично је да се јавља на вршном делу клипа, али тако да није у потпуности захваћен. Код ове болести проценат заражених биљака не одговара проценту смањња приноса (ако је заражено 10% биљака, принос ће бити смањен за само 2%).

Симптоми

Мехураста гар напада надземне делове биљке (стабло, рукавац, лист, метлица, клип, пупољци, чак и андвентивне делове корена). Код U. maydis најосетљивије је меристемско ткиво, јер се ту образују мехурасте израслине, гуке или тумори сунђерасте чврстине. Те израслине су мешавина гљиве и увећаних челија заражених органа биљке. Соруси (тумори) су у почетку свелте боје, чврсти, прекривени глатком опном, која каснијим сазревањем тамни, прелази из свелте у скоро црну боју. Онда почиње да пуца, па се кроз те пукотине ослобађа црна прашна маса телеутоспора паразита. Тумори могу бити различитих величина, од неколико cm, па све до величине дечје главе. Највећи соруси се формирају на клипу, неки клипови у потпуности могу бити захваћени болешћу, а само би комушина остала поштеђена.

Овај тип обољења може бити јако штетан када долази до смењивања сушног и кишовитог периода. Наиме, ако у току године дође до дуге суше, долази до престанка пораста клипа. I доласком кишовитог периода, након дуге суше, меристем на врху клипа се активира. Клип израста из комушине и, пошто није заштићен, веома брзо и лако долази до његове заразе. Тада долази до епифитотичне појаве мехурасте гари. На листу се болест јавља дуж главног нерва, због чега се лист увија, деформише и суши. Гуке се јављају на стаблу и метлици, где су доста ситније у односу на лист и клип. Млађе биљке су отпорније према гари, па се болест јавља тек када биљке остигну висину 30—50 cm.

Циклус развоја

Циклус развоја почиње са ослобађањем телеутоспора које углавном доспевају на површину земљишта, а јако мали број остаје на надземним деловима биљке. Извор заразе представљају телеутоспоре које презимљавају на површини земљишта. Телеутоспоре постепено клијају, затим клијањем настаје базид са базидиоспорама, које кишним капима доспевају на младе биљке. Оне дају танке, нежне хифе које могу допрети у епидермалне ћелије. После, спајају се хифе супротног полног типа и тако настају двоједарне ћелије. А хифе које се не споје са хифама супротног полног типа се суше. Ћелије домаћина које су заражене двоједарним хифама увечавају се и полако почиње стварање гука.

Употреба

Биљке заражене телеутоспорама U. maydis не могу довести до тровања животиња. До тровања углавном долази због Fusarium spp. који се често налази на клипу оболелом од U. maydis. Мехураста гар, тачније младе гале мехурасте гари се на Западу користе у ресторанима за припремање деликатесних јела. Данас се чак гале вештачки производе заражавањем кукуруза шечерца.

Сузбијање

Постоје разлике у осетљивости линија и хибрида кукуруза према мехурастој гари. Основна мера сузбијања би била гајење отпорних хибрида, али до сада није позната сорта која је отпорна на ову болест. Плодоред је једна од главних мера, као и уклањање заражених биљака. Али се болест овим начином не може искоренити јер се паразит преноси ветром. Хемијске мере за сузбијање се у пракси не користе, мада постоје одређени фунгициди који омогућавају извесну заштиту.

Литература

• Драгица M. Ивановић, Мирко С. Ивановић, Микозе и псеудомикозе биљака
• МцГее, Харолд (2004). Он Фоод анд Цоокинг (ревисед изд.). Сцрибнер. стр. 349"Хуитлацоцхе, ор Цорн Смут". ISBN 0-684-80001-2. 

Спољашње везе

• АгроКлуб
• Бионет Школа
• У. маyдис Геноме ат тхе Броад Институте
• МУМДБ гивинг еасy аццесс то У. маyдис генес