Википедија

Метаботропни глутаматни рецептор

Метаботропни глутаматни рецептор, или мГлуР, је тип глутаматног рецептора који су активни путем индиректног метаботропног процеса. Они су чланови класе C Г протеин спрегнутих рецептора, или ГПЦР рецептора.[2] Попут свих глутаматних рецептора, мГлуР рецептори везују глутамат, једну аминокиселину која функционише као побуђујући неуротрансмитер.

Флуоресцентна микрографија ћелија које изражавају мГлуР1 обележен са зеленим флуоресцентним протеином[1]
Глутаминска киселина

Функција и структура уреди

мГлуР рецептори изводе различите функције у периферном и централном нервном систему. На промер, они учествују у учењу, меморији, анксиозности, и перцепцији бола.[3] Они су нађени у пре- и постсинаптичким неуронима у синапсама хипокампуса, малог мозга,[4] и можданој кори, као и другим деловима мозга и у периферним ткивима.[5]

Попут других метаботропних рецептора, мГлуР рецептори имају седам трансмембранске домене који иду од једне до друге стране ћелијске мембране.[6] За разлику од јонотропних рецептора, метаботропни глутаматни рецептори нису јонски канали. Они активирају биохемијску каскаду, што доводи до модификације других протеина, на пример јонских канала. То доводи до промена у синаптичке побудљивости, за на пример пресинаптичку инхибицију неуротрансмисије[7], или модулације и чак индукције постсинаптичког респонса.[2][5][6][8]

Класификација уреди

Осам типова мГлуР рецептора је познато. Они се обележавају са мГлуР1 до мГлуР8 (GRM1 до GRM8), и деле се у групе I, II, и III.[2][4][5][8] Рецепторски типови су дефинисани на основу рецепторске структуре и физиолошке активности.[3] мГлуР рецептори се даље деле у подтипове, као што су мГлуР7а и мГлуР7б.

Преглед уреди

Преглед глутаматних рецептора
Фамилија Рецептори[9][10] Ген Механизам[9] Функција Агонисти & Активатори Антагонисти Синапсно место
Група I мГлуР1 ГРМ1 Гq, ↑Na+,[5] ↑K+,[5] ↓глутамат[8]

првенствено постсинаптички[13]
мГлуР5 ГРМ5 Gq, ↑Na+,[5] ↑К+,[5] ↓глутамат[8]
Група II мГлуР2 ГРМ2 Gi/G0

првенствено пресинаптички[13]
мГлуР3 ГРМ3 Gi/G0
Група III мГлуР4 ГРМ4 Gi/G0

првенствено пресинаптички[13]
мГлуР6 ГРМ6 Gi/G0
мГлуР7 ГРМ7 Gi/G0
мГлуР8 ГРМ8 Gi/G0

Литература уреди

  1. ^ Каммермеиер ПЈ (2006). „Сурфаце цлустеринг оф метаботропиц глутамате рецептор 1 индуцед бy лонг Хомер протеинс”. БМЦ Неуросци. 7: 1. ПМЦ 1361788  . ПМИД 16393337. дои:10.1186/1471-2202-7-1. 
  2. ^ а б в Бонси П, Цуомо D, Де Персис C, Центонзе D, Бернарди Г, Цалабреси П, Писани А (2005). „Модулаторy ацтион оф метаботропиц глутамате рецептор (мГлуР) 5 он мГлуР1 фунцтион ин стриатал цхолинергиц интернеуронс”. Неуропхармацологy. 49 Суппл 1: 104—13. ПМИД 16005029. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2005.05.012. 
  3. ^ а б Охасхи Х, Маруyама Т, Хигасхи-Матсумото Х, Номото Т, Нисхимура С, Такеуцхи Y (2002). „А новел биндинг ассаy фор метаботропиц глутамате рецепторс усинг [3Х] L-qуисqуалиц ацид анд рецомбинант рецепторс” (ПДФ). З. Натурфорсцх., C, Ј. Биосци. 57 (3-4): 348—55. ПМИД 12064739. Архивирано из оригинала (субсцриптион реqуиред) 27. 10. 2005. г. Приступљено 09. 11. 2010. 
  4. ^ а б Хинои Е, Огита К, Такеуцхи Y, Охасхи Х, Маруyама Т, Yонеда Y (2001). „Цхарацтеризатион wитх [3Х]qуисqуалате оф гроуп I метаботропиц глутамате рецептор субтyпе ин рат централ анд перипхерал еxцитабле тиссуес”. Неуроцхем. Инт. 38 (3): 277—85. ПМИД 11099787. дои:10.1016/С0197-0186(00)00075-9. 
  5. ^ а б в г д ђ е Цху З, Хаблитз ЈЈ (2000). „Qуисqуалате индуцес ан инwард цуррент виа мГлуР ацтиватион ин неоцортицал пyрамидал неуронс”. Браин Рес. 879 (1-2): 88—92. ПМИД 11011009. дои:10.1016/С0006-8993(00)02752-9. 
  6. ^ а б Платт СР (2007). „Тхе роле оф глутамате ин централ нервоус сyстем хеалтх анд дисеасе--а ревиеw”. Вет. Ј. 173 (2): 278—86. ПМИД 16376594. дои:10.1016/ј.твјл.2005.11.007. 
  7. ^ Сладецзек Ф., Момиyама А.,Такахасхи Т. (1992). "Пресyнаптиц инхибиторy ацтион оф метаботропиц глутамате рецептор агонист он еxцитаторy трансмиссион ин висуал цортицал неуронс". Проц. Роy. Соц. Лонд. Б 1993 253, 297-303.
  8. ^ а б в г Ендох Т (2004). „Цхарацтеризатион оф модулаторy еффецтс оф постсyнаптиц метаботропиц глутамате рецепторс он цалциум цуррентс ин рат нуцлеус трацтус солитариус”. Браин Рес. 1024 (1-2): 212—24. ПМИД 15451384. дои:10.1016/ј.браинрес.2004.07.074. 
  9. ^ а б Иф нот отхерwисе специфиед ин табле:ТАБЛЕ 1 Цлассифицатион оф тхе метаботропиц глутамате (мГлу) рецепторс Фром тхе фоллоwинг артицле:
  10. ^ Сwансон ЦЈ, Бурес M, Јохнсон МП, Линден АМ, Монн ЈА, Сцхоепп ДД (2005). „Метаботропиц глутамате рецепторс ас новел таргетс фор анxиетy анд стресс дисордерс”. Нат Рев Друг Дисцов. 4 (2): 131—44. ПМИД 15665858. дои:10.1038/нрд1630. 
  11. ^ Скебердис ВА, Лан Ј, Опитз Т, Зхенг X, Беннетт MV, Зукин РС (2001). „мГлуР1-медиатед потентиатион оф НМДА рецепторс инволвес а рисе ин интрацеллулар цалциум анд ацтиватион оф протеин кинасе Ц”. Неуропхармацологy. 40 (7): 856—65. ПМИД 11378156. дои:10.1016/С0028-3908(01)00005-3. 
  12. ^ Леа ПМ, Цустер СЈ, Вицини С, Фаден АИ (2002). „Неуронал анд глиал мГлуР5 модулатион превентс стретцх-индуцед енханцемент оф НМДА рецептор цуррент”. Пхармацол. Биоцхем. Бехав. 73 (2): 287—98. ПМИД 12117582. дои:10.1016/С0091-3057(02)00825-0. 
  13. ^ а б в Схигемото Р, Киносхита А, Wада Е, Номура С, Охисхи Х, Такада M, Флор ПЈ, Неки А, Абе Т, Наканисхи С, Мизуно Н (1997). „Дифферентиал пресyнаптиц лоцализатион оф метаботропиц глутамате рецептор субтyпес ин тхе рат хиппоцампус” (абстрацт). Ј. Неуросци. 17 (19): 7503—22. ПМИД 9295396. 
  14. ^ а б Амбросини А, Бресциани L, Фраццхиа С, Брунелло Н, Рацагни Г (1995). „Метаботропиц глутамате рецепторс негативелy цоуплед то аденyлате цyцласе инхибит Н-метхyл-D-аспартате рецептор ацтивитy анд превент неуротоxицитy ин месенцепхалиц неуронс ин витро”. Мол. Пхармацол. 47 (5): 1057—64. ПМИД 7746273. Архивирано из оригинала (абстрацт) 28. 08. 2008. г. Приступљено 09. 11. 2010. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Metabotropni_glutamatni_receptor&oldid=26761651”