Moj deka je bio trešnja
Мој дека је био трешња (итал. Mio nonno era un ciliegio) је роман за децу италијанске списатељице Андјеле Нанети, објављен 1997.[1][2] године. На српски језик је преведен и први пут објављен 2005. у издању издавачке куће Креативни центар.[3] Добио је више значајних награда. Између осталих био је у ужем избору за Деутсцхе Југенлитератур 2002. године (немачка награда за кwижевност за младе) и изабран је за Приx Цхронос у Француској. Преведен је на велики број језика.[4] За ову књигу су чланови једног дечјег жирија рекли да „није као друге - то је посебна књига...”
 Насловна корица у издању Креативног центра | |
| Настанак | |
|---|---|
| Ориг. наслов | Мио нонно ера ун цилиегио |
| Аутор | Анђела Нанети |
| Језик | италијански |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | роман за децу |
| Место и/или време радње | Неименовани италијански град и село крајем 20. века |
| Издавање | |
| Издавање | 1987. |
| Превод | |
| Преводилац | Весна Мостарица |
| Датум издавања | 2005. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 86-7781-402-7 |
| DDC ? | 821.131.1-93-31 |
| Спољашње везе | |
| Веб-сајт | Мој дека је био трешња |
Према овом делу снимљен је и краткометражни цртани филм у режији руских редитељки Олге и Татјане Полиеткове. Филм је награђен на фестивалу Гифуни у Италији и на многим иностраним фестивалима.[5]
Роман Мој дека је био трешња се у српским основним школама налази у избору домаће лектире за шести разред.[6]
Анализа дела уреди
Роман Мој дека је био трешња је писан у првом лицу, из перспективе седмогодишњег дечака који представља део света о којем приповеда. Он приповеда са одређене временске дистанце јер понекад говори о догађајима из прошлости, од времена када је имао свега 4 године, а понекад најављује оно што ће се тек догодити. Дечак је нежан, искрен и емотиван, а роман је сликовит и лако се чита. Роман је на махове тужан, али има срећан крај, што и прија млађим читаоцима. Састоји се од 8 дугих поглавља. У прва два приказани су портрети дечакових баки и деде, Теодолинде и Отавијана, око којих се и плете радња романа. Основно осећање у роману је љубав, а централна личност дечакових сећања је дека Отавијано. Он шири ту љубав, нежан је, симпатичан и духовит човек, који много воли своју жену, ћерку, унука Тонина, али и сав живи свет: трешњу Феличе, гуску Алфонсину, пилиће... Тужни догађаји, декина и бакина смрт, описани су из перспективе седмогодишњег детета које је свесно чињенице је да људи морају једном да умру и да свему некад дође крај. Ауторка даје детаљни психолошки приказ сваког лика, а посебно главног јунака, дечака чији су описи снажног психолошког карактера.
Поред тога ауторка већ на самом почетку јасно приказује однос села и града, када наратор прича о разликама између баке и деке са села и баке и деке из града. Дечак је приврженији баки и деки са села јер су слободнији и мање подложни друштву. Њихов квалитет живота је вредносно разграничен, за разлику од баке и деке из града који су подложни друштвеним нормама. Тонино такође не воли град због тензија у свом дому. Његови родитељи се понашају опуштеније на селу и не свађају се. Бави се и актуелним друштвеним темама каква је потреби очувања природе и повезаности човека с њом.[4] Кроз цео роман очитује се друштвени контекст у којем село страда због изградње града - нешто неприродно уништава природно.
Због начина приповедања из перспективе седмогодишњака прича делује помало наивно, пуна смешних и занимљивих дечјих приказа, мишљења, поређења и запажања. Оно што је комично и смешно у делу је да Тонино заправо није довољно зрео да разуме друштво, апстрактне појмове, он погрешно тумачи неке речи и изразе.
Једна од тема која се проблематизује и понавља кроз читав роман је тема губитка и смрти вољене особе. Оно шта је посебно занимљиво је да дечак сматра да је боље умрети него живети недостојанствено, како мисли да његов дека живи своје последње дане.
Посебно место у роману заузима једно дрво трешње које има и своје име – Феличе (што би се са италијанског могло превести као „Срећко”, од фелицитà феличита, што значи „срећа”). Управо је то име мајке главног јунака чије је име Феличита. Трешња је посебна јер ју је дека Октавијано купио и посадио на дан када се она родила. Трешња има значајну улогу у детињству и Феличите и њене деце, а управо преко тог дрвета дека Октавијано преноси своме унуку значајне животне истине. Симбол трешњиног дрвета уско је повезан и са питањем живота и смрти.[7]
У роману се, поред дечјих запажања о срединама у којима дечак живи појављују и нежне, хумористичке критике које ауторка упућује друштву – грабљивост и незаинтересованост општинске власти која означава друштво у капитализму, неразвијеност школства и отуђеност међу одраслима. Роман Мој дека је био трешња успешно приказује несавршен свет пун љубави и недостатака и сажима све важне животне теме кроз поглед седмогодишњег дечака који учи о свету, животу и смрти.[5]
Кратак садржај романа уреди
Наратор, уједно и главни јунак овог романа, седмогодишњи дечак Тонино, пре свега прича о свом деки, али кроз радњу романа описује читаву своју породицу.[5] Он живи у граду са својим родитељима и са баком и деком са татине стране. То су бака Антонијета и дека Луиђи, а са њима живи и њихов мали пас, Флопи. Док му је живот у граду са баком и деком досадан, монотон и једноличан, живот на селу, где живе други бака и дека узбудљив је и изузетно привлачан. Бака и дека са села разликују се од свих људи које Тонино познаје. Они су духовити, ведри и посебно повезани са природом и животињама. У роману долази до изражаја ова љубав и повезаност са природом. Тонино описује деду Октавијана, који је главни јунак његовог детињства, као високог и усправног човека, ведре и доброћудне нарави. Он је за дечака посебан и различит од свих осталих особа у његовом окружењу, а посебно се разликује од људи из града. Бака Теодолинда је једнако посебна и пажљива жена. Они воле једно друго искреном, истрајном и постојаном љубављу, која се наставља и након бакине смрти. Кроз дружење са баком и деком са села, Тонино сазнаје о лепоти сваког животног тренутка људи који се воле, повезаности човека и природе, о успоменама које ће му бити звезда водиља ка одрастању.[8] Најважније поруке романа су да су у животу најважнији љубав и поверење међу члановима породице и да човек живи докле год има оних који га воле и који га се сећају.[7]
Референце уреди
- ^ „Мио нонно ера ун цилиегио Цопертина флессибиле – 1 геннаио 1997”. Амазон. Приступљено 6. 6. 2023.
- ^ „Мио нонно ера ун цилиегио”. Гоодреадс. Приступљено 6. 6. 2023.
- ^ „Мој дека је био трешња”. ЦОБИСС. Народна библиотека Србије. Приступљено 6. 6. 2023.
- ^ а б „6. РАЗРЕД - Мој дека је био трешња (Анђела Нанети)”. Лектира онлајн. Приступљено 6. 6. 2023.
- ^ а б в „Мој дека је био трешња”. Лектире.рс. Приступљено 6. 6. 2023.
- ^ „Мој дека је био трешња”. Креативни центар. Приступљено 6. 6. 2023.
- ^ а б „МОЈ ДЕКА ЈЕ БИО ТРЕШЊА - материјал за наставу српског језика” (ПДФ). старина.рс. Приступљено 6. 6. 2023.
- ^ Аргакијев, Марија. „Библиотека МИЛУТИН БОЈИЋ - Мој дека је био трешња, Анђела Нанети”. милутинбојиц.орг.рс (на језику: српски). Архивирано из оригинала 11. 03. 2018. г. Приступљено 28. 2. 2018.
Литература уреди
- Нанети, Анђела (2017). Мој дека је био трешња (ПДФ). Београд: Креативни центар. Архивирано из оригинала (ПДФ) 06. 03. 2023. г. Приступљено 6. 6. 2023.
Спољашње везе уреди
- „Српски језик, шести разред, 40. час: Анђела Нанети - Мој дека је био трешња (обрада)”. Моја школа. РТС планета. Приступљено 6. 6. 2023.
- Улемек, Милица (24. 2. 2019). „О дрвету које се смеје, гуски и дечаку-птици (обрада дела)”. Бооквица. Приступљено 6. 6. 2023.
- „„Мој дека је био трешња“, Анђела Нанети – тест”. Провера знања. Приступљено 6. 6. 2023.
- „“Мој дека је био трешња”, Анђела Нанети – тест”. Зелена учионица. Приступљено 6. 6. 2023.
- „Мој дека је био трешња - књига, аудио књига, цртани филм, обрада дела, квиз знања...”. Ваљина уционица. Приступљено 6. 6. 2023.
- „Мој дека је био трешња - презентација”. прези.цом.
 | Ово књижевно дело обрађује се у школској лектири у Србији Ако овај чланак користиш за обраду дела, користи га само информативно! За озбиљну помоћ при обради лектире потражи изворе у Референцама, Литератури и Спољашњим изворима на крају чланка. |