Молекуларна машина
Молекуларна машина, или наномашина,[1] сваки је дискретни број молекуларних компоненти који производи квази-механичко кретање (учинак) у одговору на специфични стимулус (улагање).[2] Овај термин се често користи у ширем смислу за молекуле који једноставно опонашају функције које се одвијају на макроскопском нивоу. Термин је такође устаљен у нанотехнологији, где је знатан број веома комплексних молекуларних машина предложен. Њихова сврха је конструисање молекуларног асемблера. Молекуларне машине се могу поделити у две широке категорије: синтетичке и биолошке.
Жан-Пјер Соваж, Фрејзер Стодарт и Бен Феринга су награђени Нобеловом наградом за хемију 2016. године за дизајн и синтезу молекуларних машина.[3][4]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Сатир, Петер; Сøрен Т. Цхристенсен (26. 03. 2008). „Струцтуре анд фунцтион оф маммалиан цилиа”. Хистоцхемистрy анд Целл Биологy. Спрингер Берлин / Хеиделберг. 129 (6): 688. ПМЦ 2386530
. ПМИД 18365235. дои:10.1007/с00418-008-0416-9. 1432-119X. Архивирано из оригинала 28. 04. 2020. г. Приступљено 11. 09. 2009.
- ^ Баллардини Р, Балзани V, Цреди А, Гандолфи МТ, Вентури M (2001). „Артифициал Молецулар-Левел Мацхинес: Wхицх Енергy То Маке Тхем Wорк?”. Ацц. Цхем. Рес. 34 (6): 445—455. дои:10.1021/ар000170г. Архивирано из оригинала 15. 03. 2020. г. Приступљено 12. 10. 2016.
- ^ Стафф (5. 10. 2016). „Тхе Нобел Призе ин Цхемистрy 2016”. Нобел Фоундатион. Приступљено 5. 10. 2016.
- ^ Цханг, Кеннетх; Цхан, Сеwелл (5. 10. 2016). „3 Макерс оф ‘Wорлд’с Смаллест Мацхинес’ Аwардед Нобел Призе ин Цхемистрy”. Неw Yорк Тимес. Приступљено 5. 10. 2016.
