Монофилија или монофилетска еволуција (енгл. monophyly) и монофилетско порекло, као и монофилетска специјација су појмови који се односе на појаву да сви припадници одређене шире биосистематске групе или групе популација потичу из једне те исте уже групе организама. Правац у науци о биолошкој еволуцији који овакав облик специјације сматра универзалним начином еволуирање живог света означава се као монофилетизам.

Филетско стабло плаве (лево) и црвене (десно) групе које су монофилетске, док је зелена категорија (у средини) парафилетска.
Кладограм примата приказује монофилетску групу (мајмуни: жуто),
парафилетску (полумајмуни: плаво, укључујући и црвено поље) и
полифилетску
групу (ноћу активни примати: лори и аветњаци, црвено).

Тако, на пример све рецентне људске популације имају монофилетско порекло.[1][2][3]

У заједничкој кладистичкој употреби, монофилетска група је таксон (група организама) који формира једну грану филогенетског стабла, што значи да се састоји од предака сваке врсте и свих њених потомака. Термин је синоним за неуобичајено термин холофилија. Монофилетске групе су обично окарактеризиране заједничким обележјима, као изведеним синапоморфијама.

Монофилија је у супротности са парапфилијом и полифилијом, који је најлакше схватити из другог дијаграма у овом чланку. У данашњој употреби, парафилетска група се састоји се од свих потомака заједничког претка осим једне или више монофилетских група. Парафилетска група је на тај начин 'готово' монофилетска (у складу са значењем префикса 'пара', односно 'у близини' или 'заједно'). Полифилетске групе карактеришу конвергентне карактеристике, укључујући и понашање (нпр. ноћу активни примати, дрвеће, водени инсекати). Структуре и функција по којима се једна група разликује од осталих нису наслеђене од заједничког претка.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Mayr E. : Populations, species, and evolution – An abridgment of Animal species and evolution. The Belknap Press of Harvard University Press, Cambridge, Massachussets and London, England. 1970. ISBN 978-0-674-69013-4.
  2. ^ Hadžiselimović R. : Uvod u teoriju antropogeneze. Svjetlost, Sarajevo. 1986. ISBN 978-9958-9344-2-1.
  3. ^ Dobzhansky T. : Genetics of the evolutionary process. Columbia, New York. 1970. ISBN 978-0-231-02837-0.