Википедија

Морфологија земљишта

Морфологија земљишта је део[1] науке о земљишту, која обухвата изучавање морфолошких особина, односно морфолошких карактеристика земљишта.[2]

Морфолошке особине спадају међу најважније и најчешће изучаване особине земљишта, чије изучавање је најстарија метода изучавања земљишта. Морфологија земљишта спада међу најважније карактеристике појединих систематских јединица земљишта. Разликују се два типа морфологије:

  • Ектоморфолошка морфологија
  • Ендоморфолошка морфологија

Међу најважнија ендоморфолошка својства земљишта спадају:

  1. Грађа земљишног профила
  2. Дубина појединих хоризоната
  3. Боја земљишта
  4. Механички састав
  5. Структура
  6. Порозност и збијеност
  7. Степен влажности
  8. Специфична педогенетска образовања
  9. Умеци у земљишту

Грађа земљишног профила уреди

Профили већине типова наших земаљишта диференцирани су на мањи или већи број генетских хоризоната. Они се разликују и према другим физичким, хемијским и минераолошком саставу. Генетски хоризонти су добили називе према[3] педогенетском процесу који је довео до њиховог образовања. За обележавање разних хоризоната користе се као симболи велика слова латинице. Поред великих слова користе се и мала слова латинице као и арапски бројеви као допунске ознаке.

Најпознатији хоризонти су:

  • Ао или О - Органогени хоризонт
  • А или Аи - Иницијални хоризонт
  • Ах или А1 - Хумусни или хумусно-акумулативни хоризонт
  • Ахп или П - Оранични или плужни хоризонт
  • Е или А2 - Елувијални хоризонт
  • Б - Илувијални хоризонт
  • (Б) - Камбични хоризонт
  • Г - Глејни хоризонт
  • г - Псеудоглејни хоризонт
  • Т - Тресетни хоризонт

Боја земљишта уреди

Боја је најупадљивија физичко-морфолошка карактеристика земљишта, према којој се међусобно разликују разни генетски хоризонти у земљишном профилу, а зависна је од садржаја у земљишту разних бојених састојака, у знатном[4] степену такође од механичког састава и од степена влажности земљишта. Преовлађују три основне боје : црна, црвена и бела, са многобројним нијансама. Боју дају углавном следеће бојене материје :

  1. Хумусне материје дају им разне нијансе, од тамно-сиве и сиво-смеђе до црне боје
  2. Оксиди и хидроксиди гвожђа дају земљиштима црвену, смеђу до жуту боју
  3. Кварц даје земљиштима белу до светло-сиве боје
  4. Феро једињења дају плаву и зелену боју

Унутрашња грађа појединих хоризоната уреди

Под унутрашњом грађом појединих хоризоната се подразумева начин паковања механичких фракција и структурних агрегата земљишта. Механички састав, структура, степен збијености и карактер порозности су најважније особине унутрашње грађе појединих хоризоната.[5] На основу степена збијености, грађа земљишта се дели на сипкава, растресита, збијена и јако збијена . На основу карактера порозности, грађа земљишта се дели на:

  • Ситно порозна(поре пречника) <1мм
  • Порозна(поре пречника) 1-3мм
  • Сунђераста(поре пречника) 3-5мм
  • Шупљикаста(поре пречника) 5-10мм
  • Крупно шупљикаста(поре пречника) >10мм

Специфична новообразована земљишта уреди

Специфичним новообразовањима земљишта називају се накупине разних материја у земљишним порама и на површинама структурних агрегата, образоване у резултату протицања разних педогенетских процеса, углавном илувације растворених материја, као и трагови рада земљине фауне . Према њоховом пореклу, издвајају се две групе специфичних новообразовања земљишта : Хемијска и биогена.

  • Хемијска новообразовања обухватају велики број разних материја које се премештају по дубини земљишног профила. Таложе се и накупљају у земљишним порама као и на површинама структурних агрегата, најчешће у илувијалним хоризонтима земљишта. Јављају се у разним формама: исцветањима на површини земљишта, прослојцима гипса, кречног псеудомицелијума и конкреција, ситних зрнаца и конкреција фери и манган хидроксида.
  • Биолошка новообразовања се јављају у форми екскремената глиста и ларви инсеката, ходника кишних глиста и других земљишних ровки као и шупљика заосталих после минерализације биљних корена.

Умеци у земљишту уреди

Умеци представљају страна тела у земљишном профилу, која су у њега доспела на разне начине. Међу уметке спадају нераспаднути људски и животињски остаци, затим љуштуре пужева и шкољки итд. Међутим већина уметака у земљиштима су антропогеног порекла. У земљиштима доспевају на разне начине. Значај уметака у земљишту је мали са аспекта детерминације земљишта . У задње време је све веће интересовање за уметке, јер је већина уметака на тржишту веома скупа.

Референце уреди

  1. ^ „Настанак, састав и особине земљишта” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 12. 2015. г. Приступљено 30. 05. 2016. 
  2. ^ Буол, Станлеy W.; Соутхард, Рандал Ј.; Грахам, Роберт C.; МцДаниел, Паул А. (2003). Соил Генесис анд Цлассифицатион, 5тх Едитион. Амес, Иоwа: Иоwа Стате Пресс, А Блацкwелл Пуб. Цо. стр. 494. ИСБН 0-8138-2873-2. 
  3. ^ „Морфолошка својства и теренско истраживање земљишта” (ПДФ). [мртва веза]
  4. ^ „Педоморфологија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 07. 2016. г. Приступљено 30. 05. 2016. 
  5. ^ Зоран Андрић. „Постанак земљишта – Генеза и еволуција”. Ацадемиа.еду. 

Литература уреди

  • Александар Ђорђевић, Свјетлана Радмановић (2016): Педологија
  • Хуснија Ресуловић, Хамид Чустовић (2002) : Педологија
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Morfologija_zemljišta&oldid=27755580”