Мудехарска архитектура у Арагону

Мудехарска архитектура у Арагону је заједнички назив за грађевине које су УНЕСЦО-ва светска баштина због јединствене архитектонске вредности шпанског мудехарског стила (маварски стил).[1][2][3] Појаву овог стила у Арагону крајем 12. века изазвали су делимично политички, друштвени и културни услови који су преовладали у Шпанији након реконквисте.

Светска баштина Унеска
Мудехарска архитектура у Арагону
Назив на званичном списку светске баштине
ЛокацијаАрагон, Шпанија
ТипКултурно добро
Референца378тер
Унеско регијаШпанија
Координате40° 20′ 38″ С; 1° 06′ 26″ З / 40.34389° С; 1.10722° З / 40.34389; -1.10722
Историја уписа у светску баштину
Упис1986. (10. заседање)
проширено 2001. (? седница)

Стил мудехара произлази из средине у којој су жидови, муслимани и хришћани живели у миру једни уз друге. Он не укључује стварање нових облика или објеката (као што су развијали романика и готика), већ се састоји од реинтерпретирања западњачких стилова кроз муслиманске утицаје. Најпре је био прихваћен у Толеду, као прилагођавање орнаменталних мотива западњачкој архитектури (посебно кроз украшавање опека и фасада арабескама у гипсу). Касније се проширио према северу (Лион, Авила, Сеговија, итд.), те су данас те грађевине препознате као „романика од опеке”. Центри мудехарске уметности постају градови као: Сахагун, Торо, Куељар и Аревало, а најразвијенија је била у Арагону, посебно у Теруелу (али и у Зарагози, Утебу, Таусту, Дароци, Калатајуду, итд.). Ова уметност исламских корена такође одражава утицаје различитих европских стилова из тог времена, посебно готике. Током 13, 14. и 15. века, мудехарски торњеви у Теруелу мењају физиономију града која је сачувана све до данашњих дана. Најистакнутији су торањ катедрале (1257.), звоник цркве La Merced (касни 16. век), звоник св. Мартина (1315.), звоник цркве Сан Педро (14. век) и торањ цркве Ел Салвадор (12-13. век). Била је доминантна у овим крајевима до 17. века и одликује се изузетно квалитетном и инвентивном употребом опеке и глазиране керамике у градњи, посебно на звоницима. Најбољи примери су квадратични торњеви с великим застакљеним површинама, украшени керамиком и црвеним опекама.

Изворно су четири грађевине уписане на Унесков списак места Светске баштине у Европи 1986. године под именом „Мудехарска архитектура Теруела[4]. Након жалбе грађана Зарагозе, попис је проширен 2001. године, те укључује још шест грађевина из провинције Зарагоза.

Попис локалитета уреди

 
Торањ Цркве у Утебу, Зарагоза
Слика Име изградња Локација Координате Белешке
  Катедрала у Теруелу (Santa María de Mediavilla)[5][6] 1171. - 1587. Теруел 40° 12′ 13″ С; 1° 03′ 45″ И / 40.2037° С; 1.0625° И / 40.2037; 1.0625 Романичка богородичка катедрала је изграђена по налогу Алфонса II Арагонског, а архитект Јузаф јој је дао маварки изглед крајем 13. века. Торањ украшен керамичким плочицама је завршен 1257. године, а октогонална лантерна торња је из 18. века. Године 1587. изграђена је купола с двојним прозорима оштрих лукова у плетерском стилу (Мартíн де Монталбан).
  Црква св. Петра у Теруелу (Сан Педро) 16. ст. Теруел 40° 12′ 12″ С; 1° 03′ 44″ И / 40.2033° С; 1.0622° И / 40.2033; 1.0622 Црква из 16. века с торњем сличним оном код катедрале. У њој се налазе мумије трагичних љубавника Изабеле и Дијега (богата племкиња и сиромашни крсташ)
  Црква св. Мартина у Теруелу (Сан Мартин) 1316. Теруел 40° 12′ 14″ С; 1° 03′ 48″ И / 40.2039° С; 1.0633° И / 40.2039; 1.0633 Црква св. Мартина обновљена је у 16. веку када је изграђен њен мудехарски торањ.
  Црква Христа спаситеља у Теруелу (Сан Салвадор) 17. ст. Теруел 40° 12′ 11″ С; 1° 03′ 46″ И / 40.2031° С; 1.0628° И / 40.2031; 1.0628 Црква Криста спаситеља има изванредан торањ у мудехарском стилу, те скулптуру Христа из 14. века. Лучна врата торња и њена керамичка зелено-бела фасада доминирају улицом себка. Он има три спрата с крстастим сводовима, двојним прозорима оштрих лукова на фасади и 122 стуба.
  Богородична црква у Калатајуду
(Colegiata Santa María la Mayor)[7][8]
13. век Калатајуд 41° 12′ 41″ С; 1° 23′ 03″ И / 41.2114° С; 1.3842° И / 41.2114; 1.3842 Изграђена на месту старије џамије, састоји се од факултета из 14. века, мудехарског октогоналног торња и апсиде из 16. века, те плетерске фасаде и барокне капеле.
Црква св. Текле Сервера де ла Канада 41° 15′ 21″ С; 1° 26′ 27″ И / 41.2558° С; 1.44089° И / 41.2558; 1.44089
Црква св. Марије (Iglesia de Santa María) 1356-1385 Тобед 41° 12′ 06″ С; 1° 14′ 24″ И / 41.2018° С; 1.2401° И / 41.2018; 1.2401 Црква-утврђење која има спољашње зидине с обрамбеним галеријама. Изградио ју је „Ред Светог гроба” из Калатајуда.
  Палата Аљаферија[9][10] 11. век Зарагоза 41° 23′ 32″ С; 0° 32′ 05″ И / 41.3923° С; 0.5348° И / 41.3923; 0.5348 Палата муслиманских краљева Сараквесте прозвана „Палата радости” претворена је у 16. веку у резиденцију арагонских краљева.
  Црква св. Павла (Сан Пабло) 13-16 век Зарагоза 41° 23′ 32″ С; 0° 31′ 52″ И / 41.3921° С; 0.5310° И / 41.3921; 0.5310 Изграђена у 15. и 16. веку преко романичке самостанске цркве из 13. века. Има сјајан октогонални торањ с којега се пружа сјајан поглед на град. Унутра се налази ренесансни олтар (Дамијан Формент).
  Катедрала у Зарагози (Catedral del Salvador)[11][12] 12-15 век Зарагоза 41° 23′ 30″ С; 0° 31′ 24″ И / 41.3916° С; 0.5232° И / 41.3916; 0.5232 Изграђена 1140. године преко џамије из 8. века по налогу краља Алфонса I Арагонског. Од 1204. до 15. века у њој су крунисани краљеви Арагона. Дорађена у мудехарском стилу од 1318. до 15. века када је обновљена урушена купола.

Референце уреди

  1. ^ Лóпез Гузмáн, Рафаел. Арqуитецтура мудéјар. Цáтедра. ISBN 84-376-1801-0.
  2. ^ „Mudejar Architecture of Aragon”. 
  3. ^ Harvey, L. P. (16. 5. 2005). Muslims in Spain, 1500 to 1614 . Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-31963-6. 
  4. ^ Savjet svjetske baštine upisuje 31 novi lokalitet (језик: енглески) Preuzeto 29. svibnja 2012. god.
  5. ^ Mudejar Architecture of Aragon at UNESCO website
  6. ^ Santiago Sebastián; Artesonado de la catedral de Teruel. Savings Bank and Mount of Piety of Zaragoza, Aragón and La Rioja (Ibercaja, Obra Social y Cultural) 1981 ISBN 84-500-4979-2
  7. ^ Catalayud city hall, tourism office: entry on the Colegiata de Santa Maria la Mayor, Calatayud.
  8. ^ Catalayud city hall, tourism office, entry on tower.
  9. ^ Planet, Lonely. „Aljafería in Zaragoza, Spain”. Lonely Planet (на језику: енглески). Приступљено 2017-08-25. 
  10. ^ „Mudéjar Architecture of Aragon”. UNESCO World Heritage Center. 
  11. ^ Lostal Pros, Joaquín; Arturo Ansón Navarro (2001). Historia de cuatro ciudades: Salduie, Caesaraugusta, Saraqusta, Zaragoza (на језику: Spanish). Zaragosa: Ayuntamiento, Servicio de Cultura: Caja Inmaculada. ISBN 84-8069-225-1. 
  12. ^ Rincón García, Wifredo (1987). La Seo de Zaragoza (на језику: Spanish). Editorial Everest. ISBN 84-241-4893-2. 

Literatura уреди

  • Gonzalo Borrás Gualis, Mudejar art in Teruel, Teruel Studies Institute, . 1990. ISBN 978-84-86982-22-5..
  • Боррáс Гуалис, Гонзало (1991). "Ла циудад ислáмица". Гуиллермо Фатáс (дир.) Гуíа хистóрицо-артíстица де Зарагоза. Зарагоза Цитy Цоунцил. пп. 71–100. 3рд ед. ISBN 978-84-86807-76-4
  • Биел Ибáñез, Марíа Пилар (2008). "Нуевас нотициас собре ел палацио де ла Аљаферíа". Гуиллермо Фатáс (дир.) Гуíа хистóрицо-артíстица де Зарагоза. Зарагоза Цитy Цоунцил. пп. 711–727. 4тх ед. ISBN 978-84-7820-948-4.
  • Цабаñеро Субиза, Бернабé ет ал. (1998), Ла Аљаферíа. I. Зарагоза: Цортес де Арагóн. 1998. ISBN 978-84-86794-97-2
  • Еxпóсито Себастиáн ет ал. (2006). Ла Аљаферíа де Зарагоза. Зарагоза: Цортес де Арагóн. 2006 (6ª ед.) ISBN 978-84-86794-13-2
  • Артехисториа, дирецтор. Ел Арте Мудéјар. YоуТубе, YоуТубе, 17 Јуне 2008, www.yоутубе.цом/wатцх?в=xЛуЕ7w1Зсзо.
  • Босwелл, Јохн (1978). Роyал Треасуре: Муслим Цоммунитиес Ундер тхе Цроwн оф Арагон ин тхе Фоуртеентх Центурy. Yале Университy Пресс. ISBN 0-300-02090-2
  • Borrás Gualis, G. (2006). Mudéjar: An Alternative Architectural System in the Castilian Urban Repopulation Model. Medieval Encounters, 12(3), 329–340. https://doi.org/10.1163/157006706779166075
  • Британница, Тхе Едиторс оф Енцyцлопаедиа. "Мануелине | арцхитецтурал стyле". Енцyцлопедиа Британница. Ретриевед 2019-05-09.
  • Британница, Тхе Едиторс оф Енцyцлопаедиа. “Мудејар.” Енцyцлопæдиа Британница, Енцyцлопæдиа Британница, Инц., 20 Јулy 1998, www.британница.цом/топиц/Мудејар.
  • Центре, У. (н.д.). Мудејар Арцхитецтуре оф Арагон. Ретриевед Новембер 30, 2020, фром https://whc.unesco.org/en/list/378/
  • Цхалмета, П., “Мудéјар”, ин: Енцyцлопаедиа оф Ислам, Сецонд Едитион, Едитед бy: П. Беарман, Тх. Бианqуис, C.Е. Босwортх, Е. ван Донзел, W.П. Хеинрицхс. Цонсултед онлине он 30 Оцтобер 2020
  • Цумминс, Ф. (2017). Мудéјар Америцано. Ин А Цомпанион то Исламиц Арт анд Арцхитецтуре (пп. 1023–1050). Јохн Wилеy & Сонс, Инц. https://doi.org/10.1002/9781119069218.ch39
  • Encyclopedia. "Art in Spain and Portugal | Encyclopedia.com". www.encyclopedia.com. Retrieved 2019-05-09.
  • Garma, David de la. “Mudéjar Ceramics.” Arte Celta (ARTEGUIAS), 2012, www.arteguias.com/ceramica-mudejar.htm.
  • Gonzalez, Elena. “Spanish Architecture in the Arab World.” Andalusi and Mudejar Art in Its International Scope: Legacy and Modernity, 9 Sept. 2015, pp. 197–211.
  • Harvey, L. P. (1. 11. 1992). Islamic Spain, 1250 to 1500. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-31962-9. 
  • Harvey, L. P. (16. 5. 2005). Muslims in Spain, 1500 to 1614 . University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-31963-6. 
  • King, Georgiana Goddard. Mudejar. Longmans Ed, 1927.
  • Linehan, P. (Ed.), Nelson, J. (Ed.), Costambeys, M. (Ed.). (2018). The Medieval World. London:Routledge, https://doi.org/10.4324/9781315102511
  • Jones, L. G. (2009). Mudejar. In J. E. Campo, J. G. Melton (Ed.), Facts on File Library of Religion and Mythology: Encyclopedia of World Religions. Encyclopedia of Islam (pp. 486–487). Facts on File. https://link.gale.com/apps/doc/CX1692200398/GVRL?u=txshracd2598&sid=GVRL&xid=8772a220
  • Макрицкас, Аугустас. “Исламиц Инфлуенце он Wестерн Арцхитецтуре.” Ацадемиа.еду, 2013, www.ацадемиа.еду/5789655/Исламиц_инфлуенце_он_wестерн_Арцхитецтуре.
  • Меноцал, Мариа Роса (2002). "Орнамент оф тхе Wорлд: Хоw Муслимс, Јеwс, анд Цхристианс Цреатед а Цултуре оф Толеранце ин Медиевал Спаин". Литтле, Броwн, & Цо. ISBN 0-316-16871-8
  • Mudéjar. (2019, May 2). Mudéjar Style in Architecture. Retrieved December 7, 2020, from https://www.hisour.com/mudejar-29403/
  • Мусеум Wитх Но Фронтиерс. (2004). Дисцовер Исламиц Арт Виртуал Еxхибитионс: Мудéјар Арт. Ретриевед Новембер 16, 2020, фром http://islamicart.museumwnf.org/exhibitions/ISL/mudejar_art/?lng=en
  • Рубенстеин, Рицхард (2003). "Аристотле'с Цхилдрен: Хоw Цхристианс, Муслимс, анд Јеwс Редисцоверед Анциент Wисдом анд Иллуминатед тхе Миддле Агес." Харцоурт Боокс. ISBN 0-15-603009-8
  • Saba, Matthew. "Abbasid Lusterware and the Aesthetics of 'ajab." Muqarnas: An Annual on the Visual Cultures of the Islamic World 29 (2012): 187-212
  • Sanz, A. (2018). Historical and Structural Aspects of the Mudéjar Architecture of the Spanish City of Guadalajara. In 10th International Symposium on the Conservation of Monuments in the Mediterranean Basin (pp. 415–423). Springer International Publishing. https://doi.org/10.1007/978-3-319-78093-1_44
  • “Сцаттеринг Сеедс фром тхе Гарден оф Аллах.” Тепосцолула Ретабло, 2000, интерамерицанинституте.орг/wорк_ин_прогресс.хтм.
  • Схерен, I. (2011). Трансцултурал Арцхитецтуре: Мудéјар'с Епиц Јоурнеy Реинтерпретед. Цонтемпоранеитy (Питтсбургх, ПА), 1, 137–151. https://doi.org/10.5195/CONTEMP.2011.5
  • Тиме Оут. “Арцхитецтуре.” ТимеОут Мадрид, Тиме Оут Гуидес, 2010, пп. 32–34.
  • Воигт. “Тиле Стyле.” Моорисх Тиле Хисторy, 1 Јан. 1970, летсталктиле.блогспот.цом/2011/01/моорисх-тиле-хисторy.хтмл.
  • Wацкс, Давид А. Цултурал Еxцханге ин тхе Литературес анд Лангуагес оф Медиевал Ибериа. 30 Оцт. 2013, давидwацкс.уорегон.еду/таг/аљамиадо/.

Спољашње везе уреди