Википедија

Мухамед Јунус

Мухамед Јунус (бенг. মুহাম্মদ ইউনূস; рођен 28. јуна 1940) бангладешки је друштвени предузетник, банкар, економиста, и вођа цивилног друштва који је био награђен Нобеловом наградом за мир због оснивања Граминске банке и његових пионирских доприноса концепту микрокредита и микрофинансирања. Ови кредити се дају предузетницима који су превише сиромашни да би се квалификовали за традиционалне банкарске зајмове. Године 2006, Јунус и Граминска банка заједнички су добили Нобелову награду за мир „за њихове напоре путем микрокредита на стварању економског и социјалног развоја одоздо”. Норвешки Нобелов комитет је изјавио да се „трајни мир не може бити постигнут уколико велике групе становништва не пронађу начине на које се могу ослободити сиромаштва” и да су „широм култура и цивилизација, Јунус и Граминска Банк показали да чак и најсиромашнији од сиромашних могу радити на остваривању свој властитог развоја”.[1] Јунус је примио неколико других националних и међународних признања. Добио је Председничку медаљу слободе Сједињених Држава 2009. године и Златну медаљу Конгреса 2010. године. [2]

Мухамед Јунус
Yунус ат а Университy оф Салфорд евент ин Маy 2013
Јунус на Универзитету Салфорд у мају 2013. године
Име по рођењуМухаммад Yунус
Датум рођења(1940-06-28)28. јун 1940.
Место рођењаЧитагонг, Бенгалско председништво, Британска Индија
Држављанствобангладешко
Образовање
Универзитет
Занимањеекономиста
Организација
Потпис

Године 2008. он је рангиран на друго место на листи „Топ 100 глобалних мислилаца” часописа Спољана политика .[3]

У фебруарy 2011, Јунус је заједно са Саскијом Брајстином, Софи Ајсенман и Хансом Рајцом основао безпрофитну организацију Јунусов социјални бизнис - глобалне иницијативе (YSB). YSB ствара и оснажује социјална предузећа за адресирање и решавање социјалних проблема широм света. Као међународна имплементација Јунусове визије новог, хуманог капитализма, YSB управља средствима инкубатора за социјална предузећа у земљама у развоју и пружа саветодавне услуге компанијама, владама, фондацијама и невладиним организацијама.

Године 2012, он је постао канцелар Глазговског каледонијског универзитета у Шкотској. Ту дужност је обављао до 2018. године.[4][5] Раније је био професор економије на Читагоншком универзитету у Бангладешу. Он је објавио је неколико књига везаних за свој финансијски рад. Члан је оснивачког одбора Грамин Америке и Грамин фондације, који подржавају микрокредите.

Јунус такође ради у управном одбору Фондације Уједињених нација, јавној добротворној установи коју је 1998. године креирао амерички филантроп Тед Тарнер поклоном од једне милијарде долара за подршку УН иницијатива.[6]

У марту 2011, влада Бангладеша је отпустила Јунуса са његове функције у Граминској банци, наводећи законске прекршаје и старосну границу на његов положај.[7]

Рани животи и образовање уреди

Ране године уреди

 
Јунус као дечак извиђач 1953. године
 
Јунус у посети Читагоншкој колегијатној школи, 2003. године

Треће од деветоро деце,[8] Јунус је рођен 28. јуна 1940. у бенгалској муслиманској породици у селу Батуа, поред Каптај пута у Хатазарију у округу Читагонг, у Бенгалском председништву Британске Индије, садашњем Бангладешу.[9][10] Отац му је био Хази Дула Миа Шоудагар, драгуљар по занимању, а мајка Суфија Катун. Своје рано детињство провео је у селу. Године 1944, његова породица се преселила у град Читагонг, и он је из сеоске школе прешао у основну школу Ламабазар.[9][11] До 1949. године његова мајка је оболела од психолошке болести.[10] Он је касније положио матурски испит при Читагоншкој колегијатној школи рангирајући се на 16. место међу 39.000 ученика у Источном Пакистану.[11] Током школских година био је активни извиђач и путовао је у Западни Пакистан и Индију 1952. године, а у Канаду 1955. да би присуствовао Џамборију.[11] Касније, док је Јунус студирао на Читагоншком колеџу, постао је активан у културним активностима и освајао је награде за драму.[11] Године 1957, он је уписао економски одсек на Универзитету у Даки, где је дипломирао 1960. године, а магистрирао 1961. године.

Публикације уреди

Референце уреди

  1. ^ „Тхе Нобел Пеаце Призе фор 2006”. Нобел Фоундатион. 13. 10. 2006. Приступљено 13. 10. 2006. 
  2. ^ "Хоусе анд Сенате Леадерс Анноунце Голд Медал Церемонy фор Профессор Мухаммад Yунус" Архивирано 2018-08-29 на сајту Wayback Machine, Пресс Релеасе, УС Цонгресс
  3. ^ ФП Топ 100 Глобал Тхинкерс
  4. ^ „Мухаммад Yунус аццептс Гласгоw Цаледониан Университy пост”. ББЦ Неwс. 1. 7. 2012. 
  5. ^ „Мухаммад Yунус Цханцеллор оф Гласгоw Цаледониан Университy”. УК Парлиамент. 16. 7. 2012. 
  6. ^ Унитед Натионс Фоундатион, аддитионал теxт.
  7. ^ Полгреен, Лyдиа; Бајај, Викас (2. 3. 2011). „Мицроцредит Пионеер Оустед, Хеад оф Бангладесхи Банк Саyс”. Тхе Неw Yорк Тимес. 
  8. ^ „Абоут Др. Yунус: Фамилy”. МухаммадYунус.ОРГ. Архивирано из оригинала 16. 4. 2008. г. Приступљено 14. 5. 2008. 
  9. ^ а б „Фирст лоан хе гаве wас $27 фром оwн поцкет”. Тхе Даилy Стар. 14. 10. 2006. Архивирано из оригинала 18. 05. 2015. г. Приступљено 22. 8. 2007. 
  10. ^ а б Хаидер, Махтаб (1. 1. 2007). „Мухаммад Yунус: Тхе триумпх оф идеалисм”. Неw Yеар Специал: Хероес. Неw Аге. Архивирано из оригинала 7. 1. 2007. г. Приступљено 11. 9. 2007. 
  11. ^ а б в г Yунус, Мухаммад (14. 10. 2003). গিরেবর উপকাের লােগ োদেখ বਗ਼ োলাক অামােদর বઘাংেক টাকা জমা রাখেত এিগেয় এেসেছ ড় মઓহামઅদ ইউনકস. Протхом Ало (интервју) (на језику: бенгалски). Интервју са Рахман, Матиур. Дхака. Архивирано из оригинала 12. 10. 2007. г. Приступљено 9. 1. 2015. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Мухамед Јунус на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Muhamed_Junus&oldid=27676047”