Национална библиотека Кине
Национална библиотека Кине (кинески: 中国国家图书馆) (неформално Пекиншка јавна библиотека[3]) централна је библиотека у Народној Републици Кини која се налази у главном граду Пекингу. Са својом големом колекцијом од преко 41 милиона томова (децембар 2020) највећа је библиотека у целој Азији и једна од 5 највећих на свету.[1][4][3][5] Библиотеку дневно посећује око 13.000 читалаца.[3] Библиотека похрањује највећу светску колекцију кинеске литературе и историјских докумената.[6] анд цоверс ан ареа оф 280,000 сqуаре метерс.[7] Готово половина свих књига објављених пре Јохана Гутенберга и његове штампарске пресе чува се у овој библиотеци.[3] У својој збирци библиотека се налази преко 12 милиона часописа и књига на страним језицима.[8]
| Натионал Либрарy оф Цхина | |
 Национална библиотека Кине | |
| Оснивање | 1909. год. |
|---|---|
| Локација | Пекинг Кина |
| Обим | 41 милион публикација (Децембер 2022)[1] |
| Директор | Хан Yунгђин[2] |
| Веб-сајт | www |
Претходница Националне библиотеке Кине била је Империјална библиотека у Пекингу која је основана 9. септембра 1909. године од стране власти за време династије Ћинг. Формално је отворена 1912. године након Синхајске револуције. Године 1916. стекла је статус депозитарне библиотеке. У јулу 1928. назив јој је промењен у Национална Пеипинг библиотека, који је накнадно промењен у назив Национална библиотека. Збирке Националне библиотеке наследиле су краљевске колекције од династије јужни Сонг и приватне колекције од династија Минг и Ћинг. Најстарије колекције се могу пратити до костију пророчишта у Јин рушевинама пре више од 3000 година.[9]
Народна библиотека је велика истраживачка и јавна библиотека, са предметима на 123 језика[10] и у многим форматима, штампаним и дигиталним: књиге, рукописи, журнали, новине, часописи, звучни и музички снимци, видео записи, сценарији, патенти, базе података, карте, печати, отисци, цртежи. Од децембра 2020. колекција садржи више од 41 милион томова и расте по стопи од милион томова годишње.[11] Укупна количина дигиталних ресурса прелази 1000ТБ и расте по стопи од 100ТБ годишње.[12]
Након неколико промена имена и административних измена, преименована је у Националну библиотеку Кине 1999. године.[13] Национална библиотека се сада састоји од Јужног комплекса, Северног комплекса, Дечје сале, Дворане древних књига[14] и седамнаест истраживачких библиотека које су послате различитим одељењима централне владе и Академији војних наука.[15][16]
Историја уреди
Најраније историјске референце о библиотекама западног типа у кинеској цивилизацији долазе из текстова Лин Цесјуа из 1839. године и Веј Јуена из 1843. године, обе преведене из западних извора. У касном XIX веку у контексту неколико пораза од стране западних сила царска династија је послала више мисија у иностранство како би изучавале западну културу и институције. Више чланова тих мисија бележило је своја искуства са посетама јавним библиотекама бележећи и како оне привлаче велики број читалаца. Новинар Лијанг Ћиџао је након пропасти Реформе стотину дана 1898. године из егзила писао о Јавној библиотеци у Бостону и Библиотеци Универзитета у Чикагу, хвалећи чињеницу да корисници нису крали књиге које су посуђивали из библиотека. Члан једне друге мисије који је послан у иностранство да проучава модерно политичко уређење приметио је ефикасност у посуђивању књига у Конгресној библиотеци у Сједињеним Америчким Државама.
Године 1906. године гуверер провинције Хунан у формалном је есеју на класичном кинеском цару представио намеру оснивања провинцијске библиотеке у њеном главном граду Чангши.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „馆藏实体资源”. Натионал Либрарy оф Цхина. 2018. Архивирано из оригинала 27. 02. 2017. г. Приступљено 15. 9. 2018.
- ^ „Абоут Ус – Леадерсхип”. Натионал Либрарy оф Цхина. Архивирано из оригинала 02. 07. 2014. г. Приступљено 16. 6. 2014.
- ^ а б в г „Библиотеке света: Национална библиотека Кине, 3/9”. Радиотелевизија Србије. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ „Тхе Натионал Либрарy оф Цхина, Овервиеw оф Либрарy Цоллецтионс”. Национална библиотека Кине. Архивирано из оригинала 09. 12. 2012. г. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ „Интернатионал Дицтионарy оф Либрарy Хисториес, уредник Давид Х. Стам”. Роутледге. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ „Тхе Натионал Либрарy оф Цхина (НЛЦ) Адванцинг Тоwардс тхе Тwентy-фирст Центурy”. Натионал Либрарy оф Аустралиа. Архивирано из оригинала 5. 6. 2011. г.
- ^ Yонгјин, Хан (октобар 2014). „Инновативе сервицес ин тхе Натионал Либрарy оф Цхина”. ИФЛА Јоурнал (на језику: енглески). 40 (3): 202—205. ИССН 0340-0352. С2ЦИД 110832318. дои:10.1177/0340035214543888.
- ^ „Либрариес”. Гов.цн. Архивирано из оригинала 28. 01. 2017. г. Приступљено 4. 11. 2016.
- ^ „中国国家图书馆•中国国家数字图书馆——关于国图”. www.нлц.цн. Архивирано из оригинала 10. 4. 2022. г. Приступљено 2022-04-10.
- ^ „中国国家图书馆•中国国家数字图书馆——关于国图”. Натионал Либрарy оф Цхина. Архивирано из оригинала 10. 4. 2022. г. Приступљено 2022-04-10.
- ^ „中国国家图书馆•中国国家数字图书馆——关于国图”. www.нлц.цн. Архивирано из оригинала 10. 4. 2022. г. Приступљено 2022-04-10.
- ^ „中国国家图书馆•中国国家数字图书馆——关于国图”. www.нлц.цн. Архивирано из оригинала 10. 4. 2022. г. Приступљено 2022-04-10.
- ^ Беxин, Сун. „Тхе Девелопмент оф Аутхоритy Датабасе ин Натионал Либрарy оф Цхина” (ПДФ). Натионал Институте оф Информатицс. Натионал Институте оф Информатицс. Архивирано (ПДФ) из оригинала 31. 8. 2021. г. Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ „中国国家图书馆•中国国家数字图书馆”. www.нлц.цн. Архивирано из оригинала 20. 2. 2020. г. Приступљено 2022-04-10.
- ^ „隐身图书馆的"国家智库"——国家图书馆立法决策服务发展历程及成效”. 嘉兴市文化广电新闻出版局. 2013-10-09. Архивирано из оригинала 2017-04-05. г. Приступљено 2022-04-10.
- ^ „国家图书馆军事科学院分馆正式成立”. www.мцт.гов.цн. Приступљено 2022-04-10.
Литература уреди
- Баилеy, Паул Ј. (1990), Реформ тхе Пеопле: Цхангинг Аттитудес Тоwардс Популар Едуцатион ин Еарлy Тwентиетх-Центурy Цхина, – преко Qуестиа (потребна претплата) , Единбургх: Единбургх Университy Пресс, ИСБН 978-0-7486-0218-6.[мртва веза]
- Кеенан, Баррy C. (1994), Империал Цхина'с Ласт Цлассицал Ацадемиес: Социал Цханге ин тхе Лоwер Yангзи, 1864–1911, – преко Qуестиа (потребна претплата) , Беркелеy (ЦА): Институте оф Еаст Асиан Студиес, УЦ Беркелеy, ИСБН 978-1-55729-041-0.[мртва веза]
- Ли, Зхизхонг 李致忠 (цхиеф едитор) (2009), Зхонггуо гуојиа тусхугуан гуансхи 中国国家图书馆馆史 [Хисторy оф тхе Натионал Либрарy оф Цхина] (на језику: кинески), Беијинг: НЛЦ Пресс (国家图书馆出版社), ИСБН 978-7-5013-4070-5.
- Лин, Схарон Цхиен (1983), (потребна претплата), „Едуцатион фор Либрариансхип ин Цхина афтер тхе Цултурал Револутион”, Јоурнал оф Едуцатион фор Либрариансхип, 24 (1): 17—29, ЈСТОР 40322775.
- Лин, Схарон Цхиен (1998), Либрариес анд Либрариансхип ин Цхина, – преко Qуестиа (потребна претплата) , Wестпорт (ЦТ) анд Лондон: Греенwоод Пресс, ИСБН 978-0-313-28937-8.[мртва веза]
- Зхоу, Ми; Wеитз, Анкенеy (2002), Зхоу Ми'с Рецорд оф Цлоудс анд Мист Пассинг Бефоре Оне'с Еyес: Ан Аннотатед Транслатион, Леиден: Брилл, ИСБН 9789004126053.
- Цхенг, Хуан Wен (1991), (потребна претплата), „Тхе Импацт оф Америцан Либрариансхип он Цхинесе Либрариансхип ин Модерн Тимес (1840–1949)”, Либрариес & Цултуре, 26 (2): 372—87, ЈСТОР 25542343.
- Фунг, Маргарет C. (1984), (потребна претплата), „Сафекеепинг оф тхе Натионал Пеипинг Либрарy'с Раре Цхинесе Боокс ат тхе Либрарy оф Цонгресс 1941-1965”, Тхе Јоурнал оф Либрарy Хисторy, 19 (3): 359—72, ЈСТОР 25541531.
- Лее, Хwа-Wеи (30. 6. 1996). „Америцан Цонтрибутионс то Модерн Либрарy Девелопмент ин Цхина: А Хисториц Ревиеw”. Папер пресентед ат тхе 1ст Цхина–Унитед Статес Либрарy Цонференце.
- Ли, Гуоqинг [李国庆] (2001), „Хисторy оф тхе Натионал Либрарy оф Цхина”, Ур.: Стам, Давид Х. (ед.), Интернатионал Дицтионарy оф Либрарy Хисториес, Цхицаго: Фитзроy Деарборн, стр. 499—502, ИСБН 978-1-57958-244-9.
- Лин, Схарон Цхиен (1983), (потребна претплата), „Едуцатион фор Либрариансхип ин Цхина афтер тхе Цултурал Револутион”, Јоурнал оф Едуцатион фор Либрариансхип, 24 (1): 17—29, ЈСТОР 40322775.
- Лин, Схарон Цхиен (1985), (потребна претплата), „Хисторицал Девелопмент оф Либрарy Едуцатион ин Цхина”, Тхе Јоурнал оф Либрарy Хисторy, 20 (4): 368—86, ЈСТОР 25541653.
- Прентице, Сусан (1986), (потребна претплата), „Тхе Натионал Либрарy оф Цхина – Тхе Виеw фром Wитхин”, Тхе Аустралиан Јоурнал оф Цхинесе Аффаирс, 15: 103—12, ЈСТОР 2158874.
- Yу, Присцилла C. (2001), (потребна претплата), „Леанинг то Оне Сиде: Тхе Импацт оф тхе Цолд Wар он Цхинесе Либрарy Цоллецтионс”, Либрариес & Цултуре, 36 (1): 253—66, ЈСТОР 25548906.
- Yу, Присцилла C.; Давис, Доналд Г., Јр. (1998), (потребна претплата), „Артхур Е. Бостwицк анд Цхинесе Либрарy Девелопмент: А Цхаптер ин Интернатионал Цооператион”, Либрариес & Цултуре, 33 (4): 389—406, ЈСТОР 25548664.
- Зху, Петер Ф. (13. 10. 2009). „Харвард Цоллеге Либрарy, Цхина Форм Пацт - Харвард-Yенцхинг Либрарy цоллецтион то бе дигитизед”. Харвард Цримсон.
