Национални парк Самариа
Национални парк Самариа (грч. Εθνικό Δρυμό Σαμαριάς) у коме централно место заузима кањон Самариа (грч. Φαράγγι της Σαμαριάς) и по коме је национални парк добио име, један је од многобројних заштићених прородних средина Грчке и резерват биосфере на планини Лефки Ори (Бела планина), која се налази у западном делу острва Крит. Он представља главну туристичку атракцију у овом делу Грчке за све туристе авантуристичког духа.
| Национални парк Самариа Εθνικό Δρυμό Σαμαριάς | |
|---|---|
ИУЦН категорија II (национални парк) | |
 | |
| Локација | Крит и префектура Кања, Грчка |
| Основан | 1962. |
| Посетиоци | 150.000 (ин 2016.) |
| Управно тело | Национална служба паркова Грчке |
| Вебсајт | https://www.samaria.gr/en/home-2-2/ |
Клисура Самариа, која је главна дестинација у парку, дугачка 16 км и широка од 3,5 до 300 метара спада у најдуже и најпознатије клисуре у Европи. Клисура полази од малог села Омалос, на висини од 1.200 м у унутрашњости Крита, и након око 5-6 сати хода, завршава се у заливу Аја Румели, одакле се туристи могу бродом вратити у Сугиу или Хора Сфакион.[1]
Назив и заштита уреди
Клисура, а по њој и национални парк, је своје име добила по имену села Самариа и византијске цркве Оссиа Мариа (Света Марија) из 14. века, која се налази одмах испод некадашњег села (отприлике на средини пута). Последњи становници су село напустили 1962. године након оснивања националног парка.[2]
Положај уреди
Национални парк Самарија у оквиру кога се налази кањон Самариа налази се на јужној страни префектуре Хања, на острву Крит.
Кањон Самариа је проглашен националним парком 1962. године, пре свега да би се омогућио опстанак врсте кри–кри, ретке критске дивље козе која живи само на овом подручју. Осим тога, овај постор пружа заштиту за још преко 450 врста ретких биљака и животиња.
Историја уреди
У националном парку, кроз историју, постојало људско присуство још од праисторијских времена. У њему се налазе и матаријални остаци византијских храмова, хршћанских капела, венецијанске тврђаве и склоништа из Другог светског рата. Његова изоловансот и неприступачност одавно су ове поросторе острва Крит претворили у скровиште за побуњенике и револуционаре (очему сведочи бивше испостава покрета отпора у Другом свјетском рату).
Једина насобина у парку, до његовог оснивања 1962. године, било је село Самариа, на надморској висини од 1.000 метара окружено шумом, кроз која чак и током лета добија само неколико сати дневне свјетлости. У центру села налазио се отворени простор познат као „магазаки" (мали дућан), где би се становници окупљали да чују вести о спољном свету од ретког посетиоца, ловаца или трагача.
Географија уреди
Острво Крит, који Грци често воле да зову „малим континентом" смештено је на крајњем југу Егејског мора, и с једне стране је у европским водама, а са друге у Либијском мору окренуто према афричком континенту. Крит је са 8.331,231 км² површине највеће је острво Грчке и пето по величини у Медитерану. Дужина обале је 1.040 километара. Острво Гавдос испред југозападне обале Крита је најјужнија насељена тачка Европе.[3]
Острво је претежно планинско, али се у северном делу пружају приморске равнице, погодније за живот. Највиши врх је Пацхнес (2.453м) а постоји преко 30 врхова виших од 2.000 м. Беле планине такође имају око 50 клисура, од којих је најпознатија Самариа. Врхови ове планине по ведром дану могу видети чак са острва Наксос који је од Крита удаљен више од 230 км.[4]
На острву владају природне разноликости — кањони и планински ланац с највишим врхом Псилоритис, који се налази на 2.456 метара надморске висине, брдовита унутрашњост, зелене долине и лепе пешчане плаже, у којима опстаје богат флора и фауна. Дубок кањон, са местимично потпуно вертикалним странама, прекривају на климатске промене отпосни чемпреси (који се пробијају кроз тврду осушену земљу и стене, како би обезбедили опстанак у овим суровим планинским условима), смокве и лијандери. Над њиховим крошњама орлови и соколови крстаре попут древних чувара кањона, а између њихових стабала на пропланцима господаре козе познатим под именом кри-кри.[4]
Клима уреди
Клима на острву је средоземна, а на вишим планинским крајевима осећа се утицај надморске висине (ниже температуре, зиме са снегом и мразом). Снега од 4-5 м има у највишим областима Лефка Ори или Беле планине која је покривена снегом до касно у пролеће, а током лета сунце које се рефлектује на самим кречњацима чини их сјајно белим, по чему је ова планина и добила назив.[5]
Кањон Самариа уреди
Кањон Самариа је пробојница мале реке која тече између Белих планина и планине Волакиас. Ппочиње од платоа Омалос код места Xyлоскало у Белим планинама на око 1.200 м надморске висине, а завршава се у селу Агиа Роумели на обали Либијског мора. Дугачка је 16 км а широка од 3,5 до 300 метара.[4]
Првих 1-2 км пута кроз парк природе води преко захтевних дрвених степеница после којих се долази до стазе са нешто блажим нагибом, која кривуда уз само речно корито пружајући незборавне погледе на пророду кањона. Пут потом води кроз густу борову јаворову и храстову шуму, и иде све до Гвоздене капије, пролаз између две 700 м високе стене који су међусобно на неким местима удаљене само 3 м, до које никада не доспевају сунчеви зраци.[6]
Радно време и посете уреди
Посете националном парку Самариа могуће су од 1. маја до 31. октобра.[3]
Радно време националног парка Самариа је од 7 до 15 часова. Због ризика да неко у њему остане преко ноћи посетиоцима је дозвољено само пешачење пар километара унутар парка, из места Xyлоскало или Агиа Роумели.[3]
Цена улазнице је 5 €, а за децу испод 15 година је бесплатно. Из безбедносних разлога не препоручује се посета парку деци млађој од 5 година.
У парку је строго забрањено камповање, ложење ватре или купање у потоцима.
Безбедоносне мере уреди
Национални парк Самариа је опремљена напредним сигурносним системима за комуникација у случају нужде. Дуж стазе службеници парка опремљени су преносним примопредајником за међусобно комуницирањом са дежурном службом у околним местима где су инсталиране базне станице и службе за хитне интервенције, како би се осигурала сигурност људи унутар парка и правовремено решавале ванредне ситуације.[3]
Види још уреди
Извори уреди
- ^ Греция. Справочная карта. Масштаб 1:1 000 000 / Главный редактор Я. А. Топчиян. — М.: Роскартография, 2001. — (Страны мира. Европа). — 2000 экз.
- ^ Ханна, Ницк. Креета = Енгл. алкутеос: Глобетроттер Травел Гуиде Црете / суом. Роинила, Маија. — Кöлн, Сакса: Кöнеманн Верлагсгеселлсцхафт мбХ, 2000. — С. 113—116. — ИСБН 3-8290-3261-7.
- ^ а б в г ГРЦКАИНФО.цом. „Самариа кањон и национални парк на Криту”. ГрцкаИнфо.цом. Архивирано из оригинала 26. 8. 2019. г. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ а б в Бронзић, Мирослав (4. 5. 2010). „Клисура Самарија”. www.виабалканс.цом (на језику: српски). Архивирано из оригинала 3. 8. 2019. г. Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „Инфраструцтуре, Самариа Натионал Парк”. Εθνικός Δρυμός Σαμαριά - Самариа Натионал Парк (на језику: енглески). Приступљено 30. 5. 2020.
- ^ „САМАРИА НАТИОНАЛ ПАРК, ОФФИЦИАЛ СИТЕ”. Εθνικός Δρυμός Σαμαριά - Самариа Натионал Парк (на језику: енглески). Приступљено 30. 5. 2020.
Литература уреди
- Андонис Г. Плимакис. Ущелье Самарья / Перевод Ирини И. Наумиди. — Г. Деторакис, Хераклион Биомецханицал Ареа, 1998.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Национални парк Самариа на Викимедијиној остави