Накада III је посљедња фаза културе Накада из древне египатске праисторије, која датира из времена отприлике од 3200. до 3000. године пне.[2] То је период током којег је процес формирања државе, који је почео у Накади II, постао веома видљив, са именованим краљевима на челу моћних држава. Накада III се често назива династија 0 или протодинастички период[2] како би се одражавало присуство краљева на челу утицајних држава, иако заправо, краљеви који су укључени нису били део династије. У овом периоду, имена тих краљева била су исписана у облику сереха на разним површинама, укључујући грнчарију и гробнице.

Накада III
Накада III на мапи Египта
Географски опсегЕгипат
ПериодРана бронза I
Датумиоко 3.300 пне – око 2.900 пне[1]
Главни локалитетиНакада
ПретходиНакада II
СледиРани династички период Египта
Нармерова палета, за коју се сматрало да означава уједињење Горњег и Доњег Египта; уочљиве су слике богиње Бат на врху, као и серпопарде који чине централну испреплетену слику.

Историја уреди

Протодинастички период у старом Египту карактерисао је текући процес политичког уједињења, који је кулминирао формирањем једне државе да би започео рани династички период. Штавише, у то време је египатски језик први пут забележен у хијероглифима. Постоје и јаки археолошки докази о египатским насељима у јужном Ханану током протодинастичког периода, која се сматрају колонијама или трговачким центрима.

Формирање државе почело је током ове ере, а можда чак и раније. Дуж Нила су настали различити мали градови-државе. Векови освајања су тада свели Горњи Египат на три велике државе: Тинис, Накада и Некен. У сендвичу између Тиниса и Некена, Накада је прва пала. Тинис је тада освојио Доњи Египат. Некенов однос са Тинисом је неизвестан, али ове две државе су се можда спојиле мирно, а краљевска породица Тините владала је целим Египтом. Тинитски краљеви су сахрањени у Абидосу на гробљу Ум ел-Ка'аб.

Рани египтолози као што је Флиндерс Петри били су заговорници теорије династичке расе која је претпостављала да су прве египатске поглавице и владари и сами били месопотамијског порекла,[3] али је ово гледиште напуштено међу савременим научницима.[4][5][6][7][8]

Већина египтолога сматра Нармера последњим краљем овог периода и првим краљем Прве династије. Вероватно су му претходили у неким деловима Горњег Египта Крокодил, Ири-Хор, Ка, а можда и краљ Шкорпион, чије име може да се односи на, или потиче од богиње Серкет, посебног раног заштитника других божанстава и владара.[9]

Домен Накаде III се проширио по целом Египту и одликовао се неким значајним новинама:

У најбољем случају, значајне друга новина је: проналазак навигације једрима[10] (независно од претходног проналаска у Персијском заливу 2.000 година раније).[11] Према египатском Министарству за антиквитете, у фебруару 2020. египатски археолози су открили 83 гробнице које датирају из периода 3.000 година пне познате као период Накада III. У њима су такође откривене разне мале грнчарске посуде различитих облика и неке морске шкољке, алати за шминкање, посуде за оловке за очи и драгуљи.[12][13]

Декоративне козметичке палете уреди

Многе значајне декоративне палете датирају се у еру Накаде III, као што је Ловачка палета.

Други артифакти уреди

Референце уреди

  1. ^ Хендрицкx, Стан. „Тхе релативе цхронологy оф тхе Наqада цултуре: Проблемс анд поссибилитиес [ин:] Спенцер, А.Ј. (ед.), Аспецтс оф Еарлy Егyпт. Лондон: Бритисх Мусеум Пресс, 1996: 36-69.” (на језику: енглески): 64. 
  2. ^ а б Схаw 2000, стр. 479.
  3. ^ Деррy, D.Е. (1956). „Тхе Дyнастиц Раце ин Егyпт”. Јоурнал оф Егyптиан Арцхаеологy. 42: 80—85. С2ЦИД 194596267. дои:10.1177/030751335604200111. 
  4. ^ Wилкинсон, Тобy (1999). Еарлy дyнастиц Егyпт. Лондон: Роутледге. стр. 15. ИСБН 0415186331. 
  5. ^ Yурцо, Франк (1996). "Ан Егyптологицал Ревиеw". (1996). Блацк Атхена ревиситед. Цхапел Хилл: Университy оф Нортх Царолина Пресс. стр. 62—100. ИСБН 0807845558. 
  6. ^ Закрзеwски, Сониа Р. (2007). Популатион цонтинуитy ор популатион цханге: Форматион оф тхе анциент Егyптиан стате. Хигхфиелд, Соутхамптон: Департмент оф Арцхаеологy, Университy оф Соутхамптон. 
  7. ^ *Пг33-"Еарлy Ниле Валлеy популатионс wере примарилy цоеxтенсиве wитх индигеноус Африцан популатионс. Лингуистиц анд арцхаеологицал дата провиде кеy суппортинг евиденце фор а примарилy Африцан оригин".Схомарка Кеита анд А.Ј. Боyце "Тхе Геограпхиц анд Оригинс анд Популатион Релатионсхипс оф Еарлy Анциент Егyптианс". Целенко Тхеодоре (ед). (1996). Егyпт ин Африца. Индианаполис, Инд.: Индианаполис Мусеум оф Арт. стр. 20—33. ИСБН 0936260645. 
  8. ^ *Пг84-85 "мајор буриал ситес оф тхосе фоундинг лоцалес оф анциент Егyпт ин тхе фоуртх милленниум БЦЕ, нотаблy Ел-Бадари ас wелл ас Наqада, схоw но демограпхиц индебтеднесс то тхе Левант. Тхеy ревеал инстеад а популатион wитх цраниал анд дентал феатурес wитх цлосест параллелс то тхосе оф отхер лонгтиме популатионс оф тхе сурроундинг ареас оф нортхеастерн Африца, суцх ас Нубиа анд тхе нортхерн Хорн оф Африца".Ехрет, Цхристопхер (20. 6. 2023). Анциент Африца: А Глобал Хисторy, то 300 ЦЕ (на језику: енглески). Принцетон: Принцетон Университy Пресс. стр. 83—86, 167—169. ИСБН 978-0-691-24409-9. 
  9. ^ Схаw 2000, стр. 71.
  10. ^ Меза, А.I. (2007) “Неолитхиц Боатс: Анциент Егyпт анд тхе Малтесе Исландс. А Миноан Цоннецтион” Ј-C. Гоyон,C. Цардин (Едс.) Ацтес Ду Неувиèме Цонгрèс Интернатионал Дес Éгyптологуес, п. 1287.
  11. ^ Робинсон, D. (2012). „Ревиеw оф: Андерсон, А., ет ал. (2010), Тхе Глобал Оригинс анд Девелопмент оф Сеафаринг”. Интернатионал Јоурнал оф Наутицал Арцхаеологy. 41 (1): 206—208. С2ЦИД 162515460. дои:10.1111/ј.1095-9270.2011.00333_2.x. 
  12. ^ Фебруарy 2020, Лаура Геггел-Ассоциате Едитор 21. „Дозенс оф анциент Егyптиан гравес фоунд wитх раре цлаy цоффинс”. ливесциенце.цом (на језику: енглески). Приступљено 2020-06-28. 
  13. ^ „الكشف عن 83 مقبرة أثرية بمنطقة آثار كوم الخلجان بمحافظة الدقهلية”. اليوم السابع. 2020-02-12. Приступљено 2020-06-28. 
  14. ^ „Тхе Баттлефиелд палетте - Цорпус оф Егyптиан Лате Предyнастиц Палеттес”. xоомер.виргилио.ит. Приступљено 2018-02-28. 
  15. ^ Гиулиано, Цхарлес. „Тхе Даwн оф Егyптиан Арт - Берксхире Фине Артс”. www.берксхирефинеартс.цом. Приступљено 2018-02-28. 
  16. ^ „Тхе Баттлефиелд Палетте”. Бритисх Мусеум (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-28. 
  17. ^ Броварски, Едwард. „Рефлецтионс он тхе баттлефиелд анд либyан боотy палеттес” (на језику: енглески): 89. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди