Накнада штете услед повреде угледа правног лица
Штета (франц. доммаге, енгл. дамаге, нем. сцхаден, итал. данно) у правном смислу обухвата само повреде правно признатих интереса правних лица.[1] У праву се штета обично дефинише као штетном радњом, проузрочена повреда нечијег субјективног права или интереса.[2] При чему је штетник (дужник накнаде штете) је лице које је проузроковало штету, а оштећени или жртва (поверилац накнаде) је лице коме је проузрокована.
С обзиром да штета може означавати имовинску (материјалну) штету или неимовинску (моралну) штету постоје следећи видови накнаде: реституција, новчана надокнада , сатисфакција.
Надокнада материјалне штете уреди
Натурална реституција је облик надокнаде материјалне штете којим се успоставља стање које је претходило штети, тј. оштећено добро се доводи у стање у коме се налазило пре него што је штета настала. Новчана надокнада је такав облик надокнаде материјалне штете којим се оштећеном лицу исплаћује одређена новчана свота.[3] Према Закону о облигационим односима натурална реституција увек има предност. Једино у случају када она није могућа или пак суд сматра да то није неопходно, одредиће да штетник исплати оштећеном одређени новчани износ, на име накнаде.
Обавеза надокнаде материјалне штете је доспела у тренутку када је штета настала, а висина надокнаде штете се утврђује према околностима у тренутку доношења пресуде.
Нематеријална штета због нарушавања пословног угледа правног лица (привредног друштва) услед повреде права на жиг уреди
У пракси је заузет став о непризнавању права на новчану накнаду нематеријалне штете због нарушавања пословног угледа повреде права на жиг. По становишту актуелне судске праксе, накнада за нематеријалну штету се може признати само за ону коју као такву признаје закон, а не за било коју нематеријалну штету. Повреда пословног угледа оштећеног правног лица, неовлашћеном употребом жига и нелојалном конкуренцијом, сама по себи не може довести до новчане накнаде на име нематеријалне штете, зато што се последице повреде не манифестују у једном од правно признатих видова нематеријалне штете.[4] Кривична одговорност за нематеријалну штету постоји само онда када штетни догађај проузрокује штету схваћену као физичке односно прихичке патње, није довољна само повреда иначе правно заштићеног нематеријалног добра. Из повреде пословне репутације правног лица може проистећи само имовинска штета у смислу пољуљаног угледа који треба повратити одговарајућим средствима грађанско-правне заштите (објављивање пресуде на трошак штетника или друге мере публицитета). Таква имовинска штета може се огледати у опадању броја купаца, изостанку придобијања нове клијентеле, смањење броја пословних партнера. Ту више није реч о сатисфакцији и могућности да новчана накнада оствари своју функцију у личности жртве, него је потребно доказати материјалну штету, која је наступила као последица слабије тржишне успешности оних производа који су означени жигом који је нападнут по било ком основу. Одмеравање висине накнаде овакве имовинске штете судови не могу чинити под видом накнаде неимовинске штете, позивајући се на слободну оцену свих расположивих података, значај повређеног добра и циљ коме иначе служи накнада неимовинске штете.[5]
Повреда пословне репутације и непружање судске заштите захтеву правног лица за накнаду нематеријалне штете уреди
Судска пракса заузима став о немогућности проузроковања нематеријалне штете правном лицу, односно непружању судске заштите захтеву правног лица за накнаду нематеријалне штете због повреде пословне репутације. Према ставу праксе, накнада нематеријалне (моралне) штете коју потражује правно лице ( привредни субјекат) не ужива судску заштиту јер се видови нематеријалне штете (претпрљени бол, стах и др.) могу досуђивати само физичким лицима
Повреда заштићеног робног жига и нематеријална штета уреди
У судској пракси такође постоје схватања према којима за повреду заштићеног робног жига, тужилац( правно лице) има право и на накнаду нематеријалне штете, она представља сатисфакцију због повреде коју је претрпео.
Застарелост уреди
Потраживање[мртва веза] накнаде проузроковане штете застарева за три године од када је оштећеник сазнао за штету и за лице које је штету учинило (субјективни рок Архивирано на сајту Wayback Machine (11. децембар 2011)). У сваком случају ово потраживање застарева за пет година од када је штета настала (објективни рок).Потраживање накнаде штете настале повредом уговорне обавезе застарева за време одређено за застарелост те обавезе. (ЗОО, чл. 376)
После наступања застарелости права да захтева накнаду штете, оштећеник може захтевати од одговорног лица, по правилима која важе у случају стицања без основа, да му уступи оно што је добио радњом којом је проузрокована штета. (ЗОО, чл. 209)
Закон о облигационим односима Републике Србије уреди
Следећи чланови Закона о облигационим односима Републике Србије[6] регулишу:
- ЗОО Штета Члан 155
Штета је умањење нечије имовине (обична штета) и спречавање њеног повећања (измакла корист), као и наношење другоме физичког или психичког бола или страха (нематеријална штета).[6]
- ЗОО Новчана накнада моралне штете у посебним случајевима Члан 202
Право на правичну новчану накнаду због претрпљених душевних болова има лице које је преваром, принудом или злоупотребом неког односа потчињености или зависности наведено на кажњиву обљубу или кажњиву блудну радњу, а и лице према којем је извршено неко друго кривично дело против достојанства личности и морала.[6]
- ЗОО Захтев да се престане са повредом права личности Члан 157
(1) Свако има право захтевати од суда или другог надлежног органа да нареди престанак радње којом се повређује интегритет људске личности, личног и породичног живота и других права његове личности.
(2) Суд, односно други надлежни орган може наредити престанак радње под претњом плаћања извесне новчане своте, одређене укупно или по јединици времена, у корист повређеног.[6]
Кривични Законик Републике Србије уреди
Следећи чланови Кривичног Законика Републике Србије[7] регулишу:
- КЗ Нарушавање пословног угледа и кредитне способности Члан 239
(1) Ко у намери нарушавања пословног угледа или кредитне способности другог, износи о њему неистините податке или неистинито приказује његово пословање, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако су услед дела из става 1. овог члана наступиле тешке последице, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
(3) Гоњење за дела из пп. 1. и 2. овог члана предузима се по приватној тужби.[7]
- КЗ Увреда Члан 170
(1) Ко увреди другог, казниће се новчаном казном од двадесет до сто дневних износа или новчаном казном од четрдесет хиљада до двеста хиљада динара.
(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено путем штампе, радија, телевизије или сличних средстава или на јавном скупу, учинилац ће се казнити новчаном казном од осамдесет до двестачетрдесет дневних износа или новчаном казном од стопедесет хиљада до четристопедесет хиљада динара.
(3) Ако је увређени увреду узвратио, суд може обе или једну страну казнити или ослободити од казне.
(4) Неће се казнити за дело из пп. 1. до 3. овог члана учинилац, ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у вршењу службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштити оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања.[7]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ M. КАЛОЂЕРА, "НАКНАДА НЕИМОВИНСКЕ ШТЕТЕ - расправа из компаративног права", монографија, Загреб, 1941., пп. 14.
- ^ M.ВЕДРИШ - П.КЛАРИЋ, "ГРАЂАНСКО ПРАВО", НН, Загреб, 1995., пп. 432.
- ^ Станковић, О. (1968) Новчана накнада неимовинске штете. Београд: Савремена администрација
- ^ Кларић, П. (2005) Неимовинска штета правне особе. у: Кларић П. (ур.) Збирка радова Накнада штете у примјени новог Закона о обвезним односима, Загреб: Народне новине, страна 56
- ^ Бранич - часопис Адвокатске коморе Србије 2010, вол. 123, бр. 1-2, пп. 85-102 Нематеријална штета због нарушавања угледа правног лица Врховшек Мирослава, Козар Владимира Универзитет Привредна академија у Новом Саду, Бивши трговински суд ИССН 0353-9644
- ^ а б в г „Закон о облигационим односима Републике Србије” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 25. 11. 2011. г. Приступљено 14. 12. 2011.
- ^ а б в „Кривични Законик Републике Србије” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 16. 12. 2011. г. Приступљено 14. 12. 2011.