Насељавање Америка̂

Насељавање Америка̂ почело је кад су палеолитски ловци-сакупљачи приспели у Северну Америку из северноазијских Мамутских степа преко берингијског копненог моста, која се формирао између североисточног Сибира и западне Аљаске због снижавања нивоа мора током последњег ледничког максимума.[1] Ове популације су се прошириле јужно од Лаурентидине ледене плоче и брзо се рашириле на подручје Северне и Јужне Америке, пре 14.000 година.[2][3][4][5] Најраније популације у Америци, пре отприлике 10.000 година, познате су као Палеоиндијанци.

Карта најранијих сигурно датираних локација која показују присуство људи у Америци, 16–13 ка за Северну Америку и 15–11 ка за Јужну Америку.

Ољуђивање Америке је дугогодишње отворено питање, и док су напредак у археологији, плеистоценској геологији, физичкој антропологији и ДНК анализи поступно бацали све више светла на тему, значајна питања остају нерешена.[6] Иако постоји опште сагласност да су Америке прво насељене из Азије, образац миграције, хронологија и места порекла у Евроазији народа који су мигрирали у Америку остају нејасни.[3]

Превладавајући модели миграција оцртавају различите временске оквире за азијску миграцију из Беринговог теснаца и даље ширење оснивачке популације широм континента.[7] Аутохтони народи Америке били су повезани са сибирским популацијама лингвистичким факторима, расподелом крвних типова и генетском композицијом, као што је приказано молекуларним подацима, попут ДНК.[8][9]

„Прва теорија Кловиса” се односи на хипотезу из 1950-их да култура Кловиса представља најраније људско присуство у Америци, почевши од пре око 13.000 година; докази о културама пре Кловиса акумулирани су од 2000. године, што је потиснуло могуће време првог ољуђавања Америке на пре приближно 13.200-15.500 година.[10][11]

Животна средина током задњег плеистоцена

уреди

За увод у технике радиоугљеничног датирања које користе археолози и геолози, погледајте метод радиоактивног угљеника.

Појављивање и потапање Берингије

уреди
 
Потапање Беринговог копненог моста са подизањем нивоа мора након последњег глацијалног максимума (ЛГМ)

Током Висконсинске глацијације, варирајуће порције Земљине воде биле су задржане као глечерски лед. Како се вода акумулирала у глечерима, количина воде у океанима се смањивала, што је резултирало снижавањем глобалног нивоа мора. Варијација нивоа мора током времена реконструисана је коришћењем кисеоничне изотопске анализе језгара из дубоког мора, датирања морских тераса и узорковањем изотопа кисеоника високе резолуције из океанских базена и модерних ледених капа. Пад еустатичког нивоа мора за око 60 м до 120 м ниже од данашњих нивоа, почевши од пре око 30.000 година, створио је Берингију, трајно и опсежно географско обележје који повезује Сибир са Аљаском.[12] С порастом нивоа мора након последњег леденог максимума (ЛГМ), Берингијски копнени мост поново је потопљен. Процене коначног поновног потапања Берингијског копненог моста засноване искључиво на садашњој батиметрији Беринговог теснаца и кривој еустатских нивоа мора стављају тај догађај на пре око 11.000 година. Текућа истраживања која су реконструисала Берингијску палеогеографију током деглациације могла би променити ту процену, а могућа ранија потапања могла би додатно ограничити моделе миграције људи у Северну Америку.[12]

Референце

уреди
  1. ^ Прингле, Хеатхер (8. 3. 2017). „Wхат Хаппенс Wхен ан Арцхаеологист Цхалленгес Маинстреам Сциентифиц Тхинкинг?”. Смитхсониан. Приступљено 13. 10. 2019. 
  2. ^ Фаган, Бриан M.; Дуррани, Надиа (2016). Wорлд Прехисторy: А Бриеф Интродуцтион. Роутледге. стр. 124. ИСБН 978-1-317-34244-1. 
  3. ^ а б Гоебел, Тед; Wатерс, Мицхаел Р.; О'Роурке, Деннис Х. (2008). „Тхе Лате Плеистоцене дисперсал оф модерн хуманс ин тхе Америцас” (ПДФ). Сциенце. 319 (5869): 1497—1502. ЦитеСеерX 10.1.1.398.9315 . ПМИД 18339930. дои:10.1126/сциенце.1153569. Архивирано из оригинала 2. 1. 2014. г. Приступљено 5. 2. 2010. 
  4. ^ Зиммер, Царл (3. 1. 2018). „Ин тхе Бонес оф а Буриед Цхилд, Сигнс оф а Массиве Хуман Мигратион то тхе Америцас”. Тхе Неw Yорк Тимес. Приступљено 3. 1. 2018. 
  5. ^ Морено-Маyер, Ј. Вицтор; et al. (2018). „Терминал Плеистоцене Аласкан геноме ревеалс фирст фоундинг популатион оф Нативе Америцанс”. Натуре. 553 (7687): 203—07. ПМИД 29323294. дои:10.1038/натуре25173. 
  6. ^ Wагуеспацк, Ницоле (2012). „Еарлy Палеоиндианс, фром Цолонизатион то Фолсом”. Ур.: Тимотхy Р. Паукетат. Тхе Оxфорд Хандбоок оф Нортх Америцан Арцхаеологy. Оxфорд Университy Пресс. стр. 86—95. ИСБН 978-0-19-538011-8. 
  7. ^ Цуммингс, Вицки; Јордан, Петер; Звелебил, Марек (24. 4. 2014). Тхе Оxфорд Хандбоок оф тхе Арцхаеологy анд Антхропологy оф Хунтер-Гатхерерс. Оxфорд Университy Пресс Оxфорд. стр. 572. ИСБН 978-0-19-102526-6. 
  8. ^ Асх, Патрициа Ј.; Робинсон, Давид Ј. (2011). Тхе Емергенце оф Хуманс: Ан Еxплоратион оф тхе Еволутионарy Тимелине. Јохн Wилеy & Сонс. стр. 289. ИСБН 978-1-119-96424-7. 
  9. ^ Робертс, Алице (2010). Тхе Инцредибле Хуман Јоурнеy. А&C Блацк. стр. 101—03. ИСБН 978-1-4088-1091-0. 
  10. ^ Гремиллион, Давид Х.; Аутон, Адам; Фалусх, Даниел (25. 9. 2008). „Арцхаеолог: Пре Сибериан Хуман Мигратион то Америца: Поссибле валидатион бy ХТЛВ-1 мутатион аналyсис”. ПЛоС Генетицс. 4 (5): е1000078. ПМЦ 2367454 . ПМИД 18497854. дои:10.1371/јоурнал.пген.1000078. Архивирано из оригинала 10. 7. 2009. г. Приступљено 12. 10. 2010. 
  11. ^ Wатерс, M. Р.; Форман, С. L.; Јеннингс, Т. А.; Нордт, L. C.; Дриесе, С. Г.; Феинберг, Ј. M.; Кеене, Ј. L.; Халлиган, Ј.; Линдqуист, А.; Пиерсон, Ј.; Халлмарк, C. Т.; Цоллинс, M. Б.; Wиедерхолд, Ј. Е. (24. 3. 2011). „Тхе Буттермилк Цреек Цомплеx анд тхе Оригинс оф Цловис ат тхе Дебра L. Фриедкин Сите, Теxас”. Сциенце. 331 (6024): 1599—1603. ПМИД 21436451. дои:10.1126/сциенце.1201855. 
  12. ^ а б Бригхам-Гретте, Јулие; Лозхкин, Анатолy V.; Андерсон, Патрициа M.; Глусхкова, Олга Y. (16. 9. 2004). „Wестерн Берингиа бефоре анд дуринг тхе Ласт Глациал Маxимум (Цхаптер 2)”. ин Мадсен, Давид Б. (едитор) Ентеринг Америца: Нортхеаст Асиа анд Берингиа Бефоре тхе Ласт Глациал Маxимум, Университy оф Утах Пресс, 2004, 486п. ИСБН 978-0-87480-786-8. ИСБН 9780874807868. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди