Недостојност за наслеђивање
Недостојност за наслеђивање је установа наследног права чијим наступањем одређено лице по сили закона (еx леге) губи право на наслеђивање. За разлику од неспособности за наслеђивање овде се губитак могућности за наслеђивање везује за кривицу лица. Недостојност делује без обзира на основ позивања на наслеђе ( лице не добија ништа ни по закону ни по тестаменту). Различита национална права предвиђају различите разлоге за недостојност.
Закон о наслеђивању Србије (ЗОН) предвиђа следеће таксативно побројане случајеве недостојности:
- Онај ко умишљајно лиши живота оставиоца или дело изврши у покушају (недостојни су такође и помогачи и подстрекачи). Убиство из нехата није разлог недостојности.
- Онај ко принудом, претњом или преваром наведе декујуса да сачини или опозове завештање или неку одредбу или га у томе спречи
- Онај ко у намери спречавања оставиочеве последње воље уништи или сакрије његово завештање, или га фалсификује.
- Онај ко се теже огреши о неку законску обавезу према оставиоцу или му ускрати нужну помоћ (на пример недавање издржавања)
- Војни обвезник који је напустио земљу да би избегао дужност њене одбране, а до момента смрти осавиоца се не врати у земљу.
Оставилац може у форми тестамента опростити недостојност, изузев војном обвезнику.
На недостојност суд пази еx оффицио (по службеној дужности), а недостојно лице се сматра као да и није доживело делацију, па се на наслеђе позивају потомци оставиоца примењујући право представљања (иус репресентатионис) у случају тестаменталног наслеђивања, док се код законског наслеђивања позива супститут (законски наследник).