Неј (музички инструмент)
Неј (перс. نی / نای) је музички инструмент пореклом из Персије. Припада групи дувачких инструмената, најсличнијих фрули. Представља један од најстаријих музичких инструмената на свету.
Порекло
уредиНеј потиче из Персије, али се због своје популарности и употребе користио у музичкој традицији Блиског Истока, Турске и Индије. Иако пореклом из Персије, неј представља најважнији дувачки инструмент класичног арапског света. То је антички инстумент који је стар колико и пирамиде у Египту. Свирачи неја се могу уочити и на зидовима пирамида, а неки нејеви су пронађени и током ископавања у граду Урфу у Ираку.[1] Неј представља флауту направљену од трске, која расте у великим количинама на обалама канала за наводњавање реке Нила. Најстарији неј датира на период од пре 5000. година, техника његове израде се није много мењала од тада, ова врста флауте се и данас користи у неизмењеном облику код неких племена из Етиопије. Реч Неи (Наи, Наy, Неy) потице из староперсијског од речи „не” што значи флаута. Користи се за извођење турске, арапске и персијске музике. Поседује широку палету тонова од лаког и пенушавог звука до оштрих прекида, скокова и звука који буди чежњу и сету.[2] Неј се прави од трске и има шест рупа (персијски неј). Код арапских и турских нејева може бити и до седам рупа. Модерни нејеви могу бити направљени и од метала. Врсни свирачи неја могу достићи звук од три октаве. У арапском свету неј се често назива и „касаба” (qассаба).[1]
Употреба
уредиНеј је посебну популарност достигао појавом суфизма и то кроз извођење ритуала познатог као сема (у значењу небо). Сема је ритуални плес уз који се користе разни инструменти као што су виолина, нај/неј(тршчана свирала), тамбура, бендаир (велики округли бубањ с једним лицем) и деф (мали правоугаони бубањ превучен кожом). Улога ових инструмената је да, стварајући разне звукове код учесника обреда, изазову јаке емоције.[3] Песник и филозоф који је прославио неј као музички инструмент је био Мевлана Џелалудин Руми који је практиковао сему. Његове присталице и ученици(дервиши) звали су се мевлевије и уобичавали се да током свог плеса користе неј. Њихов плес је био праћен музиком и рецитовањем стихова из „Месневије” и „Великог Дивана”, ремек-дела Мевлане Џелалудина Румија. Мевлана је изузетно волео и ценио музику. I сам је свирао инструменте као што су ребаб и неј.[4]
Референце
уреди- ^ а б „Тхе Неy (Наy)- Миддле Еаст Мусицал Инструмент”. Мидеастwеб. Приступљено 30. 11. 2018.
- ^ „Блискоисточни музички инструменти”. www.аруенаоријенталниплес.цом. Приступљено 30. 11. 2018.
- ^ Стјеља, Ана (2013). Песници универзума: Мевлана Џелалудин Руми и Јунус Емре. Београд: Ана Стјеља. стр. 24. ИСБН 978-86-909509-6-6. Приступљено 30. 11. 2018.
- ^ Стјеља, Ана (2013). Песници универзума: Мевлана Џелалудин Руми и Јунус Емре. Београд: Ана Стјеља. стр. 54. ИСБН 978-86-909509-6-6. Приступљено 30. 11. 2018.