Некодирајућа РНК

Некодирајућа РНК (нкРНК, ncRNA) је функционална РНК која се не транслира у протеин. Ређе кориштени синоними су РНК која не кодира протеин (нпкРНК, npcRNA), неинформациона РНК (ниРНК, nmRNA) и функционална РНК (фРНК, fRNA). Термин мала РНК (мРНК, sRNA) се често користи за кратке бактеријске ncRNA молекуле. ДНК секвенца са које се некодирајућа РНК транскрибује се често назива РНК ген.

Некодирајући РНК гени обухватају високо распрострањене и функционално важне РНК молекуле као што су трансфер РНК (тРНК) и рибозомална РНК (рРНК), као и РНК попут сноРНА, микроРНК, siRNA, piRNA и дуге ncRNA, које обухватају примере попут Xist и HOTAIR. Број ncRNA молекула кодираних унутар људског генома није познат, међутим недавне транскриптомске и биоинформатичке студије сугерирају постојање хиљада ncRNA молекула.[1][2][3][4][5] Функција многих ново идентификованих нцРНА молекула није потврђена, тако да је могуће да знатан број њих није функционалан.[6]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Цхенг Ј, Капранов П, Дренкоw Ј, Дике С, Брубакер С, Пател С, Лонг Ј, Стерн D, Таммана Х, Хелт Г, Сементцхенко V, Пиццолбони А, Бекиранов С, Баилеy ДК, Ганесх M, Гхосх С, Белл I, Герхард ДС, Гингерас ТР (2005). „Трансцриптионал мапс оф 10 хуман цхромосомес ат 5-нуцлеотиде ресолутион.”. Сциенце. 308 (5725): 1149—54. Бибцоде:2005Сци...308.1149Ц. ПМИД 15790807. дои:10.1126/сциенце.1108625. 
  2. ^ ЕНЦОДЕ Пројецт Цонсортиум; Бирнеy, Е; Стаматоyаннопоулос, ЈА; Дутта, А; Гуигó, Р; Гингерас, ТР; Маргулиес, ЕХ; Wенг, З; Снyдер, M (2007). „Идентифицатион анд аналyсис оф фунцтионал елементс ин 1% оф тхе хуман геноме бy тхе ЕНЦОДЕ пилот пројецт.”. Натуре. 447 (7146): 799—816. Бибцоде:2007Натур.447..799Б. ПМЦ 2212820 . ПМИД 17571346. дои:10.1038/натуре05874. 
  3. ^ Wасхиетл С, Педерсен ЈС, Корбел ЈО, Стоцситс C, Грубер АР, Хацкермüллер Ј, Хертел Ј, Линдемеyер M, Реицхе К, Танзер А, Уцла C, Wyсс C, Антонаракис СЕ, Деноеуд Ф, Лагарде Ј, Дренкоw Ј, Капранов П, Гингерас ТР, Гуигó Р, Снyдер M, Герстеин МБ, Реyмонд А, Хофацкер ИЛ, Стадлер ПФ (2007). „Струцтуред РНАс ин тхе ЕНЦОДЕ селецтед регионс оф тхе хуман геноме.”. Геноме Рес. 17 (6): 852—64. ПМЦ 1891344 . ПМИД 17568003. дои:10.1101/гр.5650707. 
  4. ^ Моррис, КВ (едитор) (2012). Нон-цодинг РНАс анд Епигенетиц Регулатион оф Гене Еxпрессион: Дриверс оф Натурал Селецтион. Цаистер Ацадемиц Пресс. ISBN 978-1-904455-94-3. 
  5. ^ van Bakel H, Nislow C, Blencowe BJ, Hughes TR (2010). Eddy, Sean R., ур. „Most "dark matter" transcripts are associated with known genes”. PLoS Biol. 8 (5): e1000371. PMC 2872640 . PMID 20502517. doi:10.1371/journal.pbio.1000371. 
  6. ^ Hüttenhofer A, Schattner P, Polacek N (2005). „Non-coding RNAs: hope or hype?”. Trends Genet. 21 (5): 289—97. PMID 15851066. doi:10.1016/j.tig.2005.03.007. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди