Неофлавоноид
Неофлавоноиди су класа полифенолних једињења[1]. Флавоноиди (у ужем смислу) имају 2-фенилхромен-4-он основу, док неофлавоноиди имају 4-фенилхроменску основу без хидроксилне супституције у позицији 2.
Типови уреди
Неофлавоноиди обухватају 4-арилкумарин (неофлавон), 4-арилхроман, далбергион и далбергихинол.
- Неофлавони[2] су изведени из 4-фенилкумаринске (или 4-Арил-кумаринске) основе (C15H12O2, моларна маса : 224.25 g/mol)[3]. Први неофлавон је изолован из природних извора 1951. То је био калофилолид из Calophyllum inophyllum семена[4].
- Неофлавени поседују 4-фенилхроменску основу (хемијска формула: C15H10O2, маса: 222.068). Далбергихромен, који је екстрахован из дрвета Dalbergia sissoo је пример таквог једињења.[5]
Референце уреди
- ^ The neoflavanoids, a new class of natural products. Cellular and Molecular Life Sciences, Volume 22, Number 12 / december 1966[мртва веза]
- ^ Revised structure of neoflavone in Coutarea hexandra. Munekazu Iinuma, Toshiyuki Tanaka, Koji Hamada, Mizuo Mizuno, Fujio Asai, Gesa Reher and Ljubomir Kraus, Phytochemistry, Volume 26, Issue 11, 1987, Pages 3096-3097.[мртва веза]
- ^ Structures of 4-Aryl-coumarin (Neoflavone) Dimers Isolated from Pistacia chinensis BUNGE and Their Estrogen-like Activity. Satoshi NISHIMURA, Motohiko TAKI, Sachiko TAKAISHI, Yasuteru IIJIMA and Toshiyuki AKIYAMA, Chem. Pharm. Bull. 48(4) 505—508 (2000)
- ^ Neoflavones. 1. Natural Distribution and Spectral and Biological Properties. M. M. Garazd, Ya. L. Garazd and V. P. Khilya, Chemistry of Natural Compounds, Volume 39, Number 1 / janvier 2003.[мртва веза]
- ^ Dalbergichromene : A new neoflavonoid from stem-bark and heartwood of Dalbergia sissoo. Mukerjee S. K., Saroja T. and SeshadriT. R., Tetrahedron, Volume 27, Issue 4, 1971, Pages 799-803[мртва веза]