Непоштено пословање
Непоштено пословање представља обмањујуће пословање, насртљиво пословање као и повреду дужности обавештавања у складу са Законом о заштити потрошача. Пословање се сматра непоштеним уколико је противно захтевима професионалне пажње, уколико прети битно да наруши економско понашање у вези са производом, просечног потрошача на кога се то пословање односи. Сваки трговац има обавезу да потрошача подробно обавести о детаљима плаћања, сервисирању, гаранцији, року испоруке, цени с укљученим таксама и порезом, могућност раскида уговора и евентуалном депозиту, а уколико нешто од тога пропусти да наведе, купац ће моћи да раскине уговор.
Увођење новог Закона о заштити потрошача донеће са собом и низ значајних новина. Измењена је дефиниција потрошача[1], под којим се сада подразумева искључиво физичко лице.Акценат се сада ставља на образовање и информисање потрошача пре одлуке о куповини. Такође, уведен је и појам угроженог потрошача[2] при услугама од општег економског интереса и одређена је његова посебна заштита.
Врсте непоштеног пословања уреди
У врсте непоштеног пословања спадају обмањујуће пословање и насртљиво пословање.
Обмањујуће пословање уреди
Обмањујуће пословање подразумева пословање трговца којим наводи потрошача да донесе погрешну економску одлуку тако сто му даје нетачна обавештења. Под обмањивањем се сматра довођење просечног потрошача у заблуду. На заблуду[3] се мисли, у погледу: постојања или природе производа, цене или начина на који је обрачуната или постојања одређених погодности у погледу цене, као и потреба за сервисирањем, деловима, заменом или поправком.
Обмањујуће пословање постоји и ако трговац оглашава производ користећи упоређујуће оглашавање, чиме отежава разликовање међу производима, међу жиговима, и назива производа или ознаке конкурената.
Облици пословања који се сматрају обмањујућим уреди
Неки од најчешћих облика пословања који се сматрају обмањујућим тржишним наступањем су:
- неистинита тврдња трговца да поступа у складу са одређеним кодексом понашања
- неовлашћено истицање ознаке квалитета, знака од поверења или неког сличног знака од стране трговца
- неиситинита тврдња трговца или стварање, стварање погрешног утиска да је одређени производ у промету у складу са позитивним прописима
- неистинита тврдња трговца да производ лечи одређену болест, поремећај функције
- тврдња трговца да одређени производ повећава шансу у победи у играма на срећу
- злоупотреба појма "гаранција" и израза са сличним значењем при закључењу уговора о продаји робе и оглашавању приликом продаје, и многи други
Обмањујући и опасни производи уреди
Обмањујућим производом се сматра сваки производ који није прехрамбени, али својим изгледом, обликом, величином, бојом, мирисом, паковањем, ознаком, количином или на други начин на њега подсећа. Одличан пример за то је миришљава гумица за брисање. Самим тим постоји вероватноћа да га потрошачи употребе као прехрамбени производ.
Што се тиче опасних производа, њима се подразумева сваки производ који није безбедан, а могућност постизања виших нивоа безбедности или доступност других производа који представљају мањи степен ризика, не може бити довољан основ, да се одређени производ сматра "опасним". Као пример за "опасне" производе[4] могу се навести различити пиротехнички производи, упаљачи за цигарете, течна горива, средстава за чишћење, боје и лакови, као и многи други.
Да би се смањио ризик руковања опасним производима у домаћинству може се прибећи употреби материјала који су безопасни. Конкретно, навешћемо као пример употребу алтернативних производа код средстава за чишћење. Постоји пет основних састојака који могу да послуже као алтернатива у чишћењу, а то су: сода бикарбона, чист сапун, бело сирће, боракс и сода за прање. Ради се о еколошки чистим производима који у комбинацији са неким додацима могу постићи одличне резултате.
Такође, битно је напоменути да приликом куповине производа треба обратити пажњу да ли на налепници постоји неки од знакова или речи које упозоравају на потенцијалну опасност.
Произвођачи који на тржиште стављају производе који су опасни,законом су кажњиви.
Закон предвиђа новчане казне које износе од 300.000 до 2.000.000 динара. Поред произвођача, исти износ казне предвиђен је и за дистрибутере који обављају испоруку производа за које знају или би требало да знају да су опасни.
Насртљиво пословање уреди
Насртљиво пословање представља узнемиравање, постојање принуде од стране трговца, укључујући физичку принуду. Такође укључује и недозвољени утицај који прети да наруши слободу избора или понашање просечног потрошача у вези са одређеним производом, и на тај начин утиче на њега да донесе одлуку коју иначе не би донео.
Недозвољени утицај није ниста друго до злоупотреба позиције моћи, у циљу вршења притиска на потрошача чиме се ограничава његова способност да разумно одлучује, без обзира да ли се употребљава или ставља у изглед употреба физичке силе.
Неки од критеријума на основу којих се утврђује насртљиво пословање су: употреба претећег или увредљивог језика или понашања; време, место, природа и трајање насртљивог пословања и други.
Облици пословања који се сматрају насртљивим уреди
Неки од примера пословања који се без обзира на околности појединачног случаја сматрају насртљивим пословањем су:
- стварање утиска код потрошача да не може да напусти просторије док не закључи уговор
- посета потрошачу без његове претходне сагласности осим ради остваривања потраживања из уговора
- вишеструко обраћање потрошачу, противно његовој вољи, телефоном, факсом и другим средсвом комуникације на даљину, осим ради остваривања потраживања из уговора
- директно подстицање деце путем огласа да купе или утичу на родитеље или друге одрасле особе да за њих купе производ који је предмет оглашавања
- захтев потрошачу да плати, чува или врати производ чију испоруку није тражио осим у случајевима куповине на даљину итд.
Новчаном казном казниће се правно лице које начини овакву врсту прекршаја.
Референце уреди
- ^ „Нова дефиниција потрошача”. Архивирано из оригинала 06. 12. 2010. г. Приступљено 15. 12. 2010.
- ^ Угрожени потрошач
- ^ „Пословна етика” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 05. 07. 2010. г. Приступљено 15. 12. 2010.
- ^ Безбедан начин коришћења опасних производа