Неутрофили или неутрофилни гранулоцити су леукоцити који штите организам од бактеријске или гљивичне инфекције као и других ситних изазивача упалних процеса. Они углавном представљају први одговор организма на инфекцију, а својом активношћу и потоњим одумирањем у великом броју формирају гној. Називају се и полиморфоједарни леукоцити(полиморфонуклеари) или микрофаги. Израз микрофаги произилази из њихове активне улоге у фагоцитози.[1]

Неутрофил, обојен Рајтовом бојом.  Ова ћелија је приближно 12 µм у пречнику.
Крвни размаз који показује неутрофилне гранулоците.

Најбројнији су међу циркулишућим леукоцитима и чине 50-70% укупног броја белих крвних зрнаца или у апсолутном броју од 2,500 до 7,000 у микролитру крви. На крвном размазу су округлог облика, са релативно бројним микровилама.Величина ћелије је од 10 до 15 микрометара.Једро им има најчешће 3, ређе 2, 4 или 5 лобуса, док је цитоплазма испуњена специфичним и азурофилним гранулама. Специфичне грануле су светло ружичасте боје,не боје се ни базним ни киселим бојама,те одатле и потиче назив Неутрофилима.

Извори

уреди
  1. ^ Тхомас Ј. Киндт; Рицхард А. Голдсбy; Барбара Анне Осборне; Јанис Кубy (2006). Кубy Иммунологy (6 изд.). Неw Yорк: W Х Фрееман анд цомпанy. ИСБН 1429202114. 

Литература

уреди