Википедија

Никола Фирентинац

Никола Фирентинац (Тоскана, 1418 — Шибеник, 1506), у италијанској историји уметности познат као Ниццолò Фиорентино, или Ниццолò Ди Гиованни Фиорентино био је ренесансни вајар и архитект. Највероватније тосканског порекла, Никола је већи део свог живота уметничког стварања провео је у Далмацији, у којој је знатно утицао на нове нараштаје градитеља и вајара.[1]

Никола Фирентинац
Лични подаци
Датум рођења1418.
Место рођењаТоскана, Италија
Датум смрти1506.(1506-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (87/88 год.)
Место смртиШибеник, Република Венеција
Уметнички рад
Пољевајарство, архитектура
Правацренесанса

Живот и каријера уреди

Рођен је у Тоскани 1418. године,[а] где је провео детињство. Потом је радио у Донателовој падованској вајарској радионици (касних 1440-тих или почетком 1450-тих), а након тога и у Венецији.Анне Мархам Сцхулз Ниццолò ди Гиованни Фиорентино анд Венетиан сцулптуре оф тхе еарлy Ренаиссанце, 1978.

О Националности Николе Фирентинца
I док америчке историчарке уметности Анне Мархам Сцхулз (1938-) након спроведеног истраживања тврди да је Никола Тосканац, у новије време, појављују се и тезе да је Никола Фирентинац био хрватског поријекла, на томе инсистира задарски историчар уметности др Емил Хиље, који износи тезу да је Никола био заправо син протомајстора Ивана Кокарића, као и то да је Фирентинац прво дошао у Шибеник 1464. године па тек онда отишао у Трогир (наводно је пронашао материјалне доказе из Задарског архива да је 1464. године у Шибенику примио новац за израду капеле Светог Себастијана и Бернардина).[3]

Венецијански период стварања уреди

Никола Фирентинацје током боравка у Венецији боравио је у парохији Сан Марино и плаћао најам куће пет и пол дуката на годину. Према мишљењу историчарке уметности Анне Мархам Сцхулз Никола Фирентинац, је након периода славе вајара Бартоломеа Бона и афирмације Антонија Ризза - био први венецијански вајар.[1]

Дела из венецијанског периода

У Венцији су настала следећа вајарска дела Николе Фирентинце:

  • Гроб дужда Францесца Фосцариа (умро 1457) из цркве Санта Мариа деи Фрари,
  • кип Светог. Марка,
  • кип Горгоне ратнице,
  • кип Музике и Реторике са славолука Фосцари из дуждеве палате,
  • кипови Светог. Кристофора и Узнесења Маријиног са главног портала цркве Мадонна делл Орто,
  • гроб Орсата Гиустинианиа (умро 1464) из капеле самостанске цркве Санта Андреа делла Цертоса,
  • гроб Виттореа Цаппелла (умро 1467) из цркве Санта Елена,
  • мали рељеф Светог Јеремије из пустиње из цркве Санта Мариа дел Гиглио.

Далматински период стварања уреди

По доласку у Далмацију на Хвару је Никола боравио, најверпватниј, у време почетка градње фрањевачког самостана основаног 1461. године, а чија је градња започета око 1465. године, када настаје рељеф Богородице с Дететом.[4] Тада је остварио и блиску везу с босанским фрањевцима, за које је одрадио неколико значајних наруџби, нпр. рељеф Богорогице с Исусом у наручју из Оребића.[5] Све то имплицитно упућује на повезаност његове појаве у Далмацији с техничком помоћи која је пред Папиним најављеним доласком у Дубровник стизала с друге стране Јадрана.

Трогирски период

Након доласка у Далмацију Никола Фирентинац, је једно време стварао у Трогиру, тачније у децембру 1467 заједно са вајарем Андријом Алешијем, са којим је потписао уговор за израду скулпторске декорације капеле Светог Гиованнија Орсинија у трогирској катедрали (16 слободно стојећих кипова — укључујући Христа и дванаест апостола и рељеф Маријиног крунисања).

Из сарадње Николе Фирентинца са Андријом Алешијем, која је започела 1468. године, сматра се датумом почетка примене ренесансног стила у Далмацији. Тада настаје пројект Николе Фирентинца за градњу капеле, првог целовитог архитектонског дела ране ренесансе на источној обали Јадрана. Уз Николу Фирентинца и Андрију Алешија на изради капеле Светог Гиованнија Орсинија, придружио им се и Иван Дукновић.[6]

Годину дана касније (1469) Никола Фирентинац и Андрија Алеши раде заједно и у трогирској доминиканској цркви гробницу патриција Суботића.

Четири године касније (1473) Никола Фирентинац је поново потписао уговор заједно са Алешијем за декорацију прочеља и портала самостанске (аугустинске) цркве Свете Марије на острву Сан Ниццоло (оточје Тремити). Цјелокупан рад је довршен 1473. године. Године 1475 Никола наставља радове Јурја Далматинца на градњи шибенске катедрале, а 1477 године преузима дужност протомаестра на градњи шибенске катедрале.[7]

Шибенски период

Године 1502. Никола је преузео израду пројекта за цркву Свете Марије у пољу (Шибеник), и на том послу и наставку градње шибенске катедрале радио је све до своје смрти 1506. године Након смрти Николе Фирентинца, градњу катедрале су коначно завршили Бартоломео и Гиацомо да Местре.[8]

Дело уреди

За период ренесансе у Хрватској Никола Фирентинац је значајан, јер је тај стил у уметности донео из Тоскане и почео да га примењује по први пут на Капели блаженог Ђованнија Орсинија у трогирској катедрали. Након тога и на Катедрали Светог Јакова у Шибенику, кад је преузео њену градњу после смрти Јураја Далматинца 1473. године, на којој је завршио градњу бочних бродова, куполе и пројект кровишта са каменим сводовима. По неким историчарима уметности Никола Фирентинац извео је већи део или 2/3 катедрале, а Јурај Далматинац 1/3.[8]

Напомене уреди

  1. ^ Ако бисмо прихватили тезу да се Никола родио 1418. године, онда би то значило да је доживио више од 88 година, што само по себи није немогуће, међутим мање је вероватно да би 1502. године, у доби од 84 године, потписивао уговор за градњу Нове цркве у Шибенику и чак одлазио на Брач да вади камен за градњу, како о томе сведоче документи.[2]

Извори уреди

  1. ^ а б „Никола Иванов Фирентинац | Хрватска енциклопедија”. www.енциклопедија.хр. Приступљено 2023-03-01. 
  2. ^ Дагоберт Фреy, „Дер Дом вон Себеницо унд сеин Баумеис-тер Гиоргио Орсини“, Јахрбуцх дес Кунстхисторисцхен Институтес дер к. к. Зентралкоммиссион фüр Денкмалпфлеге, 7 (1913), 165
  3. ^ ХИЉЕ, Е. (2002) Никола Фирентинац у Шибенику 1464. године, Радови Института за повијест умјетности, Вол. Но. 26, стр.7-18.
  4. ^ D. Доманчић, „Рељеф Николе Фирентинца у Хвару“, ин Прилози повијести умјетности у Далмацији 12, Сплит, 1960,172-179
  5. ^ C. Фисковић, „Фрањевачка црква и самостан у Оребићима“, Споменица Госпе Анђела у Оребићима 1470-1970
  6. ^ ЈОСИПОВИЋ, I. (2009) Никола Фирентинац и Алешијева Крстионица Трогирске катедрале, Радови института за повијест умјетности 33, стр. 47-66.
  7. ^ ШТЕФАНАЦ, С. (2006) Кипарство Николе Фирентинца и његовог круга, Сплит
  8. ^ а б Ивица Невешћанин, Признајмо Фирентинцу ауторство над шибенском катедралом, Слободна Далмација: гласило Јединственог народног фронта - Ослободилачког фронта Далмације. Форум, 16.10.2002.

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Никола Фирентинац на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Nikola_Firentinac&oldid=25920355”